„Кћи леденог дива” (), такође преведена под насловом „Кћи леденог џина”, приповетка је америчког писца Роберта Е. Хауарда. Радња је смештена у псеудоисторијско хиборијско доба и прати Конана Симеријанца који прогони сабласну нимфу преко залеђене тундре Нордхајма. Ово је хронолошки најранија прича о Конану.
Пошто је уредник часописа Weird Tales, Фарнсворт Рајт, одбио ову причу као Конанову, Хауард је променио име главног јунака у „Амра из Акбитане” и преименовао дело у „Богови севера” (), под којим је објављено у мартовском броју часописа The Fantasy Fan 1934. године. У свом изворном облику прича није била објављена за Хауардовог живота.
Радња Прича је смештена негде у залеђеном Нордхајму, непосредно након борбе прса у прса на леденој равници. Осамдесет људи изгинуло је у крвавом боју, а Конан Симеријанац је једини преживео на бојишту где су се Аси — Вулфхерова банда — сукобили са Брагијевим вуковима.
Након жестоке битке, Конана, који исцрпљен лежи на бојишту препуном лешева, посећује прелепа нага жена која се представља као „Атали”. На њеним грудима налази се прозирни вео — прамен паучине који није људског порекла. Сам призор њене необичне лепоте буди у Конану пожуду и, пошто га она непрестано исмева, он је безумно прогони километрима преко снегом покривеног крајолика, покушавајући да је ухвати.
Ругајући му се на сваком кораку, Атали намамљује Конана у заседу своје браће, ледених дивова. Непоколебан замком, Конан убија њену огромну браћу близанце и хвата Атали у своје наручје. Међутим, Атали призива у помоћ свог оца, Имира. Пре него што Конан успе да је обљуби, Атали нестаје у удару муње који, чини се, преображава предео и оставља га без свести.
Касније, када његови саборци Аси стигну, Конан верује да је једноставно сањао тај необичан доживљај. Изненада, међутим, схвата да још увек у руци стеже прозирни вео који је био једини одевни предмет ћерке леденог дива.
Инспирација Иако је Роберт Е. Хауард већ био написао многе фантастичне приче са северњачким ликовима налик на Викинге, имена и структура радње за „Кћи леденог дива” у потпуности су преузети из Прегледа митологије Томаса Булфинча. Хауард је спојио легенду о Аталанти са другом, прерађеном Булфинчовом легендом — оном о Дафне и Аполону — али је обрнуо улоге. Док је Аполон био бог, а Дафне смртница, Хауард је Атали учинио богињом, а Конана смртником. У изворном делу, Купидон је погодио Аполона стрелом како би у њему распламсао љубав према Дафне, док је њу погодио стрелом која је учинила да јој љубав постане одбојна. Хауард је задржао идеју љубављу избезумљеног Аполона (односно пожудом избезумљеног Конана) који прогони девојку све док она не призове помоћ свог божанског оца., page 438, "The Coming of Conan the Cimmerian"; 2003, Del Rey.
Анализа Употреба поетских описа у овој причи веома је изражена и може се мерити са Хауардовом „Краљицом Црне обале”. Ипак, стручњаци и познаваоци Хауардовог дела често критикују „Кћи леденог дива” због мање разрађене радње у поређењу са његовим бољим причама о Конану, као што је „Црни незнанац”. То је у великој мери зато што је Хауард тежио митолошком тону, за који је сматрао да је изузетно погодан за ову причу.
Ово је једина прича о Конану у којој га други ликови називају „јужњаком”. У свим осталим његовим лутањима, Конан је неизоставно „варварин са хладног севера”, али за Асе и Ванире Симерија је јужна земља, нешто мање хладна од њихове.
Референце
Спољашње везе Conan.com: Званични веб-сајт
Категорија:Приповетке Категорија:Конан Варварин