Џонг Јоу (542–480. г. п. н. е.), познатији под почасним именима Зи лу(子路) и Ђи лу (季路), био је један од најпознатијих и највернијих Конфучијевих ученика. Међу Конфучијевим ученицима, био је други по способностима и достигнућима у државништву, после Ран Ћиуа. Био је познат по својој храбрости и осећају за правду, али га је Конфучије често упозоравао да не поступа без размишљања. Убијен је у држави Веј бранећи свог господара Конг Куија.

Живот мини|Зи Лу приказан на каменом рељефу породичног светилишта Ву, прецртано из Ђиншисуоа (金石索) Зи Лу је рођен 542. г. п. н. е. у породици Јунг током династије Џоу. Био је родом из Бјана, региона у држави Лу који је био познат по храбрости својих људи, током пролећног и јесењег периода. Његово право име било је Јоу и сматра се да је био омиљени ученик Конфучија, познат по свом директном и храбром карактеру и изузетној синовској побожности.

Био је староседелац који се разликовао од „ људи из града”, односно народа Џоу који се населио у градским утврђењима након освајања земље. Када је Зи Лу први пут срео Конфучија, био је агресивно обучен и био је груб према Учитељу. Ипак, Конфучије га је прихватио као једног од својих најранијих ученика. Постао је један од најоданијих и најближих Конфучијевих ученика често помињан у Аналектима. У Аналектима је приказан као храбар и непромишљен, неподношљив према учењу, али спреман за акцију. У једном од Конфучијевих чувених предавања Зи Луа, Учитељ је упозорио да ће тежња ка врлинама без учења резултирати грешком. Конкретније, за Зи Луа, без учења, љубав према храбрости ће довести до неиспуњавања наређења.

Зи Лу је служио као официр у кући Ђисуна, племићке породице која је доминирала политиком државе Луа. Касније је служио као главни магистрат Пуа (蒲; данашњи округ Чангјуан), стратешки важног града у суседној држави Веј.

Због Зи Луове дрскости, Конфучије се плашио да неће „умрети природном смрћу”, и његова смрт се испоставила заиста насилном. Нека тумачења његове смрти сматрају је бесмисленом и производом неуспеха Конфучијевих учења. Друга је виде као племенито и строго придржавање пристојног понашања, како је наглашавао Конфучије. мини|Град Ћи, сада у Пујангу, Хенан, је центар Куаикуијевог феуда, где је Зи Лу убијен Године 480. пре нове ере, Зи Лу је служио као вазал Конг Куија (孔悝), главе моћне породице Конг (без сродства са Конфучијем) у држави Веј. Принц Куаикуи (蒯聵), ујак Конг Куија по мајци, сковао је пуч и приморао Конга да му помогне. Куаикуи је успешно свргнуо војводу Чуа од Веја, који је био његов рођени син, и попео се на престо Веја, познат као војвода Џуанг. Зи Лу, тада далеко од престонице, пожурио је назад да спасе свог господара. Налетео је на Гао Чаја, још једног Конфучијевог ученика који је такође служио у Веју, испред градске капије. Гао, који је бежао од немира, наговарао је Зи Луа да се врати. Зи Лу је одбио и ушао је у град да се суочи са Куаикуијем, али су га убили Куаикуијеви људи. Према Shijiu (史记) Сима Ћена, током борбе, канап који је везивао Зи Луов шешир је пресечен. Знајући да је његова смрт неизбежна, Зи Лу је поправио шешир у складу са господским обичајем. Инсистирао је да напусти овај свет на начин који доликује пристојности, рекавши: „Чак ни у смрти, господин неће скинути шешир”, и правилно је завезао свој поломљени церемонијални шешир, пре него што је мирно умро. мини|Слика Џонг Јоуа како чита под месечином, дело укијо-е уметника Јошитошија Према Књизи обреда, након Зи Луове смрти, његово тело је исецкано на комаде и стављено да се кисели. Када је Конфучије сазнао за његову судбину, наредио је да се сва кисела роба у његовој кући баци. Савладан тугом, Конфучије није могао да једе данима. Убрзо се разболео и умро 479. године пре нове ере.

Зи Лу као Конфучијев ученик Конфучије и Џонг Јоу су имали само девет година разлике у годинама, а њихов однос је био и однос учитеља и ученика, али и однос двојице верних пријатеља. Аналекти бележе неколико дијалога између Џонг Јоуа и Конфучија где се нису слагали. На пример, Џонг Јоу је желео да препоручи Гао Чаја на место судије, али Конфучије се није сложио, верујући да Гао Чај нема довољно знања. Џонг Јоу је узвратио: „Човек може да учи из практичног искуства; зашто неко мора да чита књиге да би стекао знање?” Конфучије га је тада директно укорио: „Зато кажем да не волим људе који су само добри у причању.”

Пре него што се вратио у Лу, ​​док је био у Веју, Џонг Јоу је питао Конфучија где да почне са политиком Веја. Конфучије је одговорио: „Исправи имена.” Џонг Јоу је одмах узвикнуо: „Тако си старомодан!” Конфучије је одговорио: „Како си непристојан! Господин не говори немарно о стварима које не зна.” Затим је објаснио Џонг Јоуу важност „исправљања имена” односно додавање почасних имена.

Судећи по овим разговорима, Џонг Јоу можда не делује као истински посвећен ученик, али то није случај. И делом и мислима, Џонг Јоу је остао непоколебљиви следбеник Конфучија. Када је Конфучије спровео реформе у држави Лу, Џонг Јоу, вазал у породици Ђисун, помогао му је, осигуравајући успешно завршетак реформи. Касније, након што је Конфучије напустио Лу, Џонг Јоу га је пратио на његовим путовањима широм земље. Конфучије је једном рекао: „Ако се Пут не практикује, узећу сплав и плутати по мору. Хоћеш ли ти бити тај који ће ме пратити?”

С друге стране, чим би Џонг Јоу научио неки принцип, деловао би по њему што је пре могуће. Бринуо се да ће, ако не буде брзо деловао, чути нове ствари пре него што их буде могао применити у пракси. Тако су једном Зи Лу и Ран Ћиу питали Конфучија исто питање: „ Ако добијемо добар савет, да ли треба одмах да га послушамо?” Конфучије им је дао различите одговоре на ово исто питање. Зи Луу, који је често био брзоплетан, Конфучије је рекао да поприча са оцем и братом пре него што послуша савет, док је Ран Ћиуу Конфучије предложио да одмах послуша савет, с тим да је често оклевао да ступи у акције. Ова прича нам говори како учитељ треба да одабере различите начине учења за различите ученике, у складу са особинама њихове личности, тако да све њихове врлине дођу до изражаја а слабости буду надокнађене.

Још је похвалније то што је, када је Џонг Јоу применио принципе које је научио, деловао са истом одлучношћу и упорношћу као што је то чинио у свакодневном животу. То му је омогућило да одржи јасан став, чак и усред хаотичне политичке сцене.

Заоставштина Џонг Јоу је један од двадесет четири конфучијанска узора синовске побожности. Према легенди, био је из сиромашне породице и као дечак морао је да копа дивље лишће и корење са поља да би се прехранио. Пошто је желео да његови родитељи имају адекватну, прикладну храну, морао је да путује километрима, ван сиромашног насеља, где је толико породица било принуђено да тражи храну за своје оброке, како би пронашао посао који плаћа плату. Зи Лу би сваке недеље устајао врло рано и одвојио довољно сушеног воћа, корења и поврћа за његове родитеље те недеље, а затим би кренуо на дуго, опасно путовање у суседне државе, тражећи посао. Често би путовао преко стотину миља, зарађујући колико год новца може, како би купио пиринач и основне намирнице за своје домаћинство. Затим би, носећи врећу са намирницама, трчао назад много миља, стижући на време да скува хранљив оброк за старије Јунгове. Када би се торба испразнила, завезао би хеланке и поново кренуо ка пијачним градовима. Док су му родитељи остајали код куће, Зи Лу се не би штедео труда да се према њима опходи са дужним синовским поштовањем. Сви су га сматрали необично добродушним примером истинске синовске службе.

Након што су му родитељи умрли, младић је напустио своју родну земљу и отишао у земљу Чу на југу. Краљ Чуа био је импресиониран Јунг Јоуовим учењем и његовим праведним карактером и понудио му је место у државној служби. Зи Лу је прихватио и убрзо се прилично обогатио, примајући лепу плату и богате додатне погодности за своје вешто вођење државних послова. Кад год би се возио у својој кочији обложеној свилом, пратња од стотину кочија окруживала би краљевску кочију са четири стране. Његова лична складишта жита, тканине, књига и сребра покривала су хектар земље. Вунена ћебад и дебели теписи луксузно су красили његове личне просторије. Његов трпезаријски сто био је постављен финим и ретким деликатесима. Упркос животу у изобиљу и удобности, Зи Лу је у срцу стално чезнуо за данима своје младости, када је могао да служи мајци и оцу. Често је уздахивао: „Ово богатство и част су безукусни и депресивни. Како бих волео да се могу вратити у стара времена, када сам јео пољско лишће и носио пиринач на леђима за мајку и оца. Колико сам само био срећан у тим данима! Сада када су моји родитељи напустили овај свет, више не могу да испуњавам своју дужност као одани син...” На то би га Конфучије похвалио и рекао: „Твоја служба родитељима може се описати као да си дао све од себе док су били живи и да их се са љубављу сећаш након њихове смрти!”

Постоји стара кинеска изрека: „Од свих врлина, синовска побожност је најважнија”, што значи да је послушност према родитељима најважнија међу свим врлинама. Зи Луова спремност да поднесе тешкоће како би осигурао да његови родитељи имају добру храну је заиста лекција коју би сви требало да научимо. Ова прича о Зи Луовом животу на кинеском се зове „子路背米” (Zǐlù bèi mǐ) што у преводу значи „Зи Лу носи пиринач”.

Стихови у његову част гласе:Врећа пиринча на његовим леђима садржи ретку посластицу за његове родитеље

Без мрмљања умора претрчао је те многе миље.

Слава, богатство и част, када су му родитељи преминули,

Нису значили ништа: мислио је само на срећне дане који су прошли.У Конфучијанским храмовима, Џонг Јоува духовна плочица се налази на четвртом месту међу Дванаест мудрих, на истоку. Током династије Танг, цар Сјуан Зонг је постхумно доделио Џонг Јоуу племићку титулу Маркиза од Веја (衛侯). Током династије Сонг, додатно му је додељена титула војводе од Хенеја (河內公) и Војводе од Веја (衛公). Џонг Јоуво потомство носило је титулу Вуђинг Боши (五經博士; Wǔjīng Bóshì), што у преводу значи „Доктор пет класика”.

Референце

Спољашње везе

Лег Џејмс (2009.) Конфучијански аналекти, велико учење и доктрина средњег Конфучије (1997.) Конфучијеви Аналекти, Оксфорд Универзитет Тејлор Роднеј Леон, Чој Ховард Јуен Фунг (2005.) Илустрована енциклопедија Конфучијанизма, Издавачка кућа Розен Хуанг Јонг (2013.) Конфучије: Водич за збуњене, A&C Black Keenan, John P. (1994). How Master Mou Removes Our Doubts: A Reader-Response Study and Translation of the Mou-tzu Li-huo lun. SUNY Press Хан, Џаоћи (2010.) „Биографије Конфучијевих ученика” Пекинг, Издавачка кућа Џонгхуа

Категорија:Кина Категорија:Биографије Категорија:Конфучијеви ученици Категорија:Конфучијански текстови Категорија:Конфучијанизам Категорија:540-е п. н. е. Категорија:480-е п. н. е.