Арне—Томпсон—Утеров индекс (АТУ индекс) је каталог типова народних прича који се користи у фолклористици. АТУ индекс је производ низа ревизија и проширења од стране међународне групе научника: првобитно га је на немачком језику објавио фински фолклориста Анти Арне (1910), а касније га је превео на енглески, ревидирао и проширио амерички фолклориста Стит Томпсон (1928, 1961). Накнадно га је даље ревидирао и проширио немачки фолклориста Ханс-Јерг Утер (2004). АТУ индекс је суштински алат за фолклористе, који се користи заједно са Томпсоновим делом Индекс мотива народне књижевности ().
Позадина
Претходници Аустријски конзул Јохан Георг фон Хан осмислио је прелиминарну анализу око 40 „формула” прича као увод у своју књигу грчких и албанских народних прича, објављену 1864. године.
Свештеник Сабине Баринг-Гулд је 1866. године превео списак фон Хана и проширио га на 52 типа прича, које је назвао „радикалима прича” (енгл. story radicals). Фолклориста Џозеф Џејкобс проширио је списак на 70 типова прича и објавио га као „Додатак Ц” у Приручнику фолклора (Handbook of Folk-Lore) аутора Берн и Гома.
Пре издања прве класификације народних прича Антија Арнеа, Астрид Лундинг је превела систем класификације народних прича Свенда Грундтвига. Овај каталог се састојао од 134 типа, углавном заснованих на збиркама данских народних прича у поређењу са међународним збиркама доступним у то време од стране других фолклориста, као што су збирке браће Грим и Емануела Коскина.
Историја Анти Арне је био ученик Јулијуса Крона и његовог сина Карлеа Крона. Арне је развио историјско-географски метод компаративне фолклористике и развио почетну верзију онога што је постало Арне—Томпсонов индекс типова прича за класификацију народних прича, први пут објављен 1910. године као Verzeichnis der Märchentypen („Списак типова бајки”). Систем је био заснован на идентификацији мотива и поновљених наративних идеја које се могу посматрати као градивни блокови традиционалног наратива; његов обим је био европски.
Амерички фолклориста Стит Томпсон ревидирао је Арнеов систем класификације 1928. године, проширивши његов обим и истовремено га превевши са немачког на енглески језик. Тиме је створио „АТ систем бројева” (такође познат као „AaTh систем”) који је остао у употреби током друге половине века. Друго издање са даљим ревизијама од стране Томпсона уследило је 1961. године. Према америчком фолклористи Д. Л. Ашлиману:
Систем АТ-бројева је ажуриран и проширен 2004. године објављивањем дела Типови међународних народних прича: Класификација и библиографија (The Types of International Folktales: A Classification and Bibliography) немачког фолклористе Ханс-Јерга Утера. Утер је приметио да су многи ранији описи били површни и често непрецизни, да су многи „неправилни типови” заправо стари и широко распрострањени, као и да је „нагласак на усменој традицији” често заклањао „старије, писане верзије типова прича”. Да би исправио ове недостатке, Утер је развио класификациони систем Арне—Томпсон—Утер (АТУ) и укључио више прича из источне и јужне Европе, као и „мање наративне форме” у овај проширени списак. Такође је ставио нагласак збирке експлицитније на међународне народне приче, уклањајући примере чија је потврда била ограничена на једну етничку групу.
Индекс
Дефиниције У делу Народна прича (The Folktale), Томпсон дефинише тип приче на следећи начин:
Систем Индекс типова народних прича Арне—Томпсон дели приче у одељке са АТ бројем за сваки унос. Дата имена су типична, али употреба варира; исти тип приче може се називати према свом централном мотиву или према једној од варијанти народне приче тог типа, што такође може варирати, посебно када се користи у различитим земљама и културама. Име не мора бити строго дословно за сваку народну причу. На пример, Мачка као помагач (545Б) такође укључује приче где лисица помаже јунаку. Блиско повезане народне приче често су груписане унутар једног типа. На пример, типови прича 400–424 сви имају невесте или супруге као примарне протагонисте, на пример Потрага за изгубљеном невестом (400) или Животињска невеста (402). Подтипови унутар типа приче означени су додавањем слова АТ броју, на пример: прича 510, Прогоњена хероина (преименована у Утеровој ревизији као Пепељуга и Магарећа кожа), има подтипове 510А, Пепељуга, и 510Б, Магарећа кожа (енгл. Catskin, у Утеровој ревизији преименована у Peau d'Asne).
Као пример, унос за 510А у АТУ индексу (са унакрсним референцама на мотиве у Томпсоновом Индексу мотива народне књижевности у угластим заградама и варијантама у заградама) гласи:
Унос се завршава, као и други у каталогу, дугом листом референци на секундарну литературу о причи и њеним варијантама.
Критички осврт У свом есеју из 1997. године „Индекс мотива и индекс типова прича: Критика” (The motif-index and the tale type index: A critique), амерички фолклориста Алан Дандес објашњава да су Арне—Томпсонови индекси неки од „највреднијих алата у арсеналу професионалног фолклористе за анализу”. Међутим, они су били предмет критика у вези са њиховом конструкцијом, применом и оним што искључују.
Конструкција Индекс типова прича критиковао је В. Проп из школе руског формализма 1920-их година због игнорисања мотива према којима су класификовани. Штавише, Проп је тврдио да коришћење анализе на „макро-нивоу” значи да приче које деле мотиве можда неће бити класификоване заједно, док приче са великим разликама могу бити груписане под један тип приче јер индекс мора да одабере неке карактеристике као истакнуте. Такође је приметио да, иако је разлика између животињских прича и прича фантастике у основи тачна — нико не би класификовао „Царевић Иван, Жар-птица и Сиви вук” као животињску причу само због вука — то је ипак отварало питања јер животињске приче често садрже фантастичне елементе, а приче фантастике често садрже животиње; заиста, прича би могла променити категорију ако би сељак преварио медведа уместо ђавола.
Године 2009, описујући мотивацију за свој рад, Утер износи неколико критика на рачун оригиналног индекса. Истиче да Томпсонов фокус на усмену традицију понекад занемарује старије верзије прича, чак и када постоје писани записи, и да неки укључени типови народних прича имају сумњиву важност.
Што се тиче типолошке класификације, неки фолклористи и компаративисти прича признали су појединачне типове прича који би, због својих карактеристика, заслуживали сопствени тип. Иако такве приче често нису наведене у међународном систему народних прича, оне могу постојати у регионалним или националним класификационим системима.
Географска релевантност У својој критици из 2009. године, Утер сматра да је дистрибуција прича неуједначена (са недовољно заступљеним типовима народних прича из источне и јужне Европе, као и из многих других региона). Слично томе, Томпсон је приметио да би се индекс типова прича могао назвати Типови народних прича Европе, западне Азије и земаља које су населили ти народи. Међутим, Дандес примећује да, упркос недостацима индекса типова прича (укључујући штампарске грешке, сувишности и цензуру):
АТУ индекс народних типова критикован је због своје очигледне географске концентрације на Европу и северну Африку, показујући превелику заступљеност Евроазије и Северну Америку. Каталог изгледа игнорише или недовољно представља друге регионе. Примери из централне Азије укључују: Заробљени кан и паметна снаја (и варијанте) Јурија Берјоскина; Девојка путница и њена браћа и сестре помагачи; и Женин чаробни коњ, како га је назвала истраживачица Вероника Мускели са Универзитета у Вашингтону.
Искључене теме Аутор Пит Џорди Вуд тврди да су теме везане за хомосексуалност намерно искључене из индекса типова. Слично томе, фолклориста Џозеф П. Гудвин наводи да је Томпсон изоставио „већи део обимног корпуса сексуалног и ’опсценог’ материјала”, те да су — према стању из 1995. године — „теме попут хомосексуалности и даље углавном искључене из индекса типова и мотива.” У есеју из 2002. године, Алан Дандес је такође критиковао Томпсоново руковање фолклорним материјалом, које је сматрао „претераним чистунством” и обликом цензуре.
Дистрибуција према пореклу
Квантитативна студија коју су 2016. године објавили фолклориста С. Граса да Силва и антрополог Џ. Џ. Терани, покушала је да процени време настанка „Чаробних прича” (АТУ 300–АТУ 749), на основу филогенетског модела. Открили су да четири од њих припадају праиндоевропском слоју чаробних прича.
АТУ 328 Дечак краде благо дива (= Џек и чаробни пасуљ и Тринаести) АТУ 330 Ковач и ђаво (КХМ 81a) АТУ 402 Животињска невеста (= Три пера, КХМ 63 и Сиромашни млинарски шегрт и мачка, КХМ 106) АТУ 554 Захвалне животиње (= Бела змија, КХМ 17 и Пчела матица, КХМ 62)
Откривено је да је још десет чаробних прича актуелно широм западне гране индоевропских језика, обухватајући главне европске језичке породице изведене из ПИЕ (тј. балтословенску, германску, италску и келтску):
АТУ 311 Спасавање од сестре (= Фичерова птица, КХМ 46) АТУ 332 Кум Смрт (= КХМ 44) АТУ 425Ц Лепотица и звер АТУ 470 Пријатељи у животу и смрти АТУ 500 Име натприродног помагача (= Цвилидрета, КХМ 55) АТУ 505 Захвални мртвац АТУ 531 Паметни коњ (= Фердинанд верни и Фердинанд неверни, КХМ 126) АТУ 592 Плес међу трњем АТУ 650А Снажни Џон (= Снажни Ханс, КХМ 166) АТУ 675 Лењи дечак (= Перуонто и Јемеља будала)
Посебне ставке Прича о медвеђем сину и Жан од медведа (Jean de l'Ours), анализе типова прича 301 и 650А Животиња као младожења, анализа АТУ 425 и сродних типова Поново, змија младожења, подтип АТУ 425А Егле, краљица змија, подтип АТУ 425М Птица љубавник, анализа типа приче 432 Преља на извору, преглед типа 480 Захвални мртвац, анализа типова 505–508 Оклеветана жена, преглед АТУ типова 705–712 Троје златне деце, анализа типа АТУ 707 Прича загонетка, анализа типова 851, 851А и 927
Пример АТУ 565 „чаробни млин”: Зашто је море слано То је касна паралела старонордијској песми Гротасонгр Слатка каша, неколико варијанти Стрега Нона Водена мајка, кинеска бајка
Види још Морфологија (фолклористика) Индекс мотива народне књижевности Индекс народних песама Роуд
Напомене
Референце
Литература
У три тома: (том 1), (том 2), (том 3.) У три тома: (том 1), (том 2), (том 3.)
Додатна литература
Спољашње везе Арне—Томпсон—Утеров индекс онлајн, Друштво Калевала
Међународне колекције Веб платформа компаративног истраживања народних наратива, са евиденцијом грузијских народних прича класификованих према АТУ индексу Арне—Томпсонов индекс за онлајн колекцију Ирске фолклорне комисије Онлајн репозиторијум Архива турских усмених наратива Ујсал-Вокер на Универзитету Тексас Тек Народне приче из региона Сетома из збирке Хендрика Прантса (на естонском) Анализа корпуса калмичких прича, аутора Б. Б. Горјајеве (на руском). Дигитална збирка норвешких бајки и легенди Универзитета у Ослу (на норвешком) Фолклорни архив Каталоније и Каталонски каталог типова прича (на каталонском)
Категорија:Класификациони системи Категорија:Фолклористика Категорија:Књижевна критика Категорија:Библиотечка каталогизација и класификација