Историја Хобита () је двотомна студија дечјег фантастичног романа Хобит Џ. Р. Р. Толкина из 1937. године. Објавио ју је HarperCollins 2007. године. Књига садржи Толкинове необјављене нацрте романа, са коментарима Џона Д. Ратлифа. У њој су детаљно приказане Толкинове бројне ревизије Хобита, укључујући и напуштене измене намењене необјављеном трећем издању романа, планираном за 1960. годину, као и до тада необјављене оригиналне мапе и илустрације које је нацртао сам Толкин.

Ово дело пружа исту врсту књижевне анализе Хобита какву дванаестотомна Историја Средње земље Кристофера Толкина пружа за Силмарилион и Господара прстенова. По Ратлифовом мишљењу, ово дело допуњује књигу Хобит са коментарима Дагласа А. Андерсона из 1988. године, која представља и коментарише једну јединствену верзију текста романа.

Садржај Текстови Историја Хобита састоји се од збирке Толкинових нацртних верзија Хобита, заједно са коментарима Џона Д. Ратлифа на њих. Ратлиф је материјал организовао у пет фаза писања.

Прва фаза садржи „Прифтанов фрагмент” (6 страна, назван по раном имену за змаја Шмауга, и представља другу половину првог поглавља) и „Откуцаног Бладортина” (12 страна, названог по раном имену за чаробњака Гандалфа, и представља прву половину првог поглавља, делимично се преклапајући са претходним фрагментом).

Већи део књиге испуњен је композитним текстом рукописа друге и треће фазе Толкиновог рада на Хобиту, при чему је друга фаза готово потпун нацрт (који се наставља на „Бладортина”), а трећа фаза углавном чистопис тог нацрта. Трећа фаза састоји се од две куцане верзије (недовршени „Први откуцани текст”, који је сачинио Толкин, и потпуни „Други откуцани текст”, који је сачинио његов син Мајкл након што је повредио једну руку) поглавља 1–12 и дела 14. поглавља, а све су засноване на рукопису друге фазе. Толкин је сматрао да је откуцани текст његовог сина нетачан и вратио се „Првом откуцаном тексту”, исправљајући га руком и затим га пославши у штампарију.

Четврта фаза представља Толкинову измењену верзију романа, насталу десет година након његовог објављивања, 1947. године. Пета фаза је његова прерада прва два поглавља из 1960. године, у којој је покушао да објасни Гандалфов избор Билба Багинса за „обијача”.

Остали материјали Књига садржи бројне илустрације, укључујући и материјале које је Толкин намеравао да користи као додатак тексту (мапе, слике и Билбов уговор написан тенгваром који је наводно сачуван након што га је Торин оставио на камину у Билбовој кући), као и фотографије Толкинових рукописа и писама. Ратлиф је додао и детаљне напомене и прилоге.

Повезана дела Историја Средње земље Када је Кристофер Толкин започео објављивање дванаестотомног серијала Историја Средње земље, која документује стваралачки процес његовог оца у обликовању Средње земље, са текстовима који датирају од друге до осме деценије 20. века, донео је одлуку да не објави том посвећен настанку романа Хобит. Уместо тога, серијал се усредсређује на Толкинов легандарнијум, обухватајући приче Силмарилиона и Господара прстенова.

Задатак да се изради историја Хобита додељен је Тауму Сантоском 1980-их година. Сантоски је имао приступ збирци Толкинове грађе на Универзитету Маркет, где се чувају његови оригинални рукописи. Он је преминуо 1991. године, и на крају је тај посао преузео стручњак за Инклингсе, Џон Д. Ратлиф. Историја Хобита по свом приступу је слична „књижевној археологији” коју представља Кристоферова Историја Средње земље.

Хобит са коментарима Ратлиф у уводу наводи да је Историја Хобита замишљена као допуна књизи Хобит са коментарима Дагласа А. Андерсона из 1988. године. Та књига представља један јединствени текст Толкиновог романа, праћен Андерсоновим маргиналним напоменама, са више од 150 илустрација Толкина и других уметника. Насупрот томе, Ратлифова књига има три циља: да представи и протумачи најранији рукопис Толкиновог романа; да документује блиску повезаност романа са легандарнијумом Силмарилиона; и да објасни шта је Толкин радио у ревизијама из 1947. и 1960. године, при чему је ова потоња неуспешно настојала да усклади роман са Господаром прстенова.

Пријем Том Шипи, стручњак за Толкинова дела, поздравио је ову књигу, истичући да је, све до њеног појављивања, најпознатија историја Хобита била садржана у Толкиновој биографији коју је 1977. године написао Хамфри Карпентер, која је била јасна и чувена, али која је остављала више питања без одговора. Ратлифово дело улази у далеко веће детаље. Шипи је прокоментарисао да ова два тома „уводе у саму радионицу [Толкиновог] стварања”. Изненадило га је откриће да Толкин у почетку „није био нарочито забринут око имена”; на пример, Торинов деда, који је направио мапу Самотне планине, у почетку је носио име „Фимбулфамби”, а не „прикладно патуљачко име Трор”. Име „Фимбулфамби” потиче из нордијских еда, али значи „велика будала, особа која не уме да води разговор”. Шипи је разматрао да ли се текст Хобита сада може сматрати коначним, имајући у виду све верзије које је Ратлиф документовао, као и Толкинове муке са погрешним исправкама лектора и редактора; закључио је да је „можда сада време да се текст остави на миру”. Додао је да ће ови томови „захтевати доста варења”, али да пружају „кључне примарне доказе за науку” и „велико уживање” за Толкинове обожаваоце.

Џејсон Фишер, који је књигу рецензирао у часопису Mythlore, изјавио је да је вредела врло дугог чекања (од 1991), описујући ово дело као „занимљиво до крајњих граница”. Књига је имала три циља: да представи најранију рукописну верзију; да покаже да је она, насупрот мишљењу Кристофера Толкина, била повезана са традицијом Силмарилиона; и да испита и Толкинову ревизију из 1947. године која је дала читаоцима познат текст, као и његову напуштену прераду из 1960, која би целу књигу преобликовала „да би је довела у већу хармонију са тоном, језиком и географијом Господара прстенова”. Фишер описује распоред књига као „педантно систематичан” и упоредив са Историјом Средње земље Кристофера Толкина. Он налази да је књига пуна „дивних изненађења”, међу којима је и то да је Торин Храстоштит требало да буде патуљак Гандалф, док би чаробњак тог имена носио име „Бладортин”; као и да је Толкин разматрао могућност да Билбо Багинс кроз Мрку шуму пролази уз помоћ клупка смотане паучине „попут Тезеја у лавиринту Минотаура”. Допале су му се и допуне са до тада необјављеним илустрацијама, укључујући и факсимил писма патуљака које је Билбо нашао испод сата на свом камину. За Фишера је, међутим, најзанимљивији додатак био недовршени препис из 1960. године прва три поглавља, који додаје детаље о проласку кроз село Бри, на пример, али губи много хумора. По његовом мишљењу, било је добро што је Толкин ту верзију напустио. Он је био критичнији према Ратлифовим есејима, које је сматрао углавном, али не увек, просветљујућим и ученим. Ипак, у целини гледано, књига је, по његовом мишљењу, амбициозна, бриљантна и незаменљива.

Референце

Спољашње везе The History of The Hobbit на сајту Tolkien Gateway

Категорија:Књиге 2007. Категорија:Средња земља Категорија:Епска фантастика