мини|300x300п|Залфелдско дрво ускршњих јаја са 9200 јаја, снимљено 24. марта 2009. Немачка традиција украшавања дрвећа и жбунова ускршњим јајима позната је под називом Ostereierbaum, односно дрво ускршњих јаја. Један од најпознатијих примера ове традиције јесте Saalfelder Ostereierbaum (Салфелдско дрво ускршњих јаја) у граду Залфелду, у савезној покрајини Тирингији.

Историја Традиција украшавања грана дрвећа и жбунова јајима за Ускрс у Немачкој стара је више векова и потиче из хришћанског периода. Јаје је древни симбол живота присутан у многим културама широм света. У хришћанству, у оквиру прославе ускршњег периода, ускршња јаја симболизују празан Исусов гроб из кога је он васкрсао. Поред тога, јаја носе и тринитарно значење, јер љуска, жумање и беланце представљају три дела једног јајета.

Током Великог поста, периода покајања који претходи Ускрсу, јаја, заједно са месом, млечним производима и вином, спадају у намирнице од којих се традиционално уздржава, што је пракса која се и даље задржала у источном хришћанству, као и међу појединим западним хришћанским заједницама које практикују Данијелов пост.

Јаја се каче на гране дрвећа и жбунова на отвореном, као и на одсечене гране у унутрашњим просторима. Овај обичај је најраспрострањенији у Немачкој, Аустрији и немачком говорном подручју Швајцарске, али је присутан и у другим областима под немачким културним утицајем, као што су Украјина, Пољска, Чешка, Мађарска, Моравска и област Пенсилванијских Немаца у Сједињеним Америчким Државама.

Дрвеће украшено јајима понекад се декорише и за Први мај, Божић, Духове и летњи солстициј. Друге немачке ускршње традиције обухватају украшавање јавних бунара (Osterbrunnen), ускршњег зеца (Osterhase) и ускршње ломаче (Osterfeuer).

Saalfelder Ostereierbaum мини|Saalfelder Ostereierbaum у Залфелду: одликован је од 1965. до 2015. године. Изузетан пример ове традиције јесте Saalfelder Ostereierbaum, јабука у башти Фолкера Крафта у граду Залфелду, у савезној покрајини Тирингији. Крафт и његова породица украшавају ово дрво од 1965. године, када су започели са свега 18 пластичних јаја. То је био дечачки сан Фолкера Крафта још од 1945. године, када је као дечак, на путу до школе, видео своје прво ускршње „дрво”, јоргованов жбун украшен јајима. До 1994. године број јаја је повећан на око 350. Како је дрво расло, било је потребно све више јаја за украшавање. Породица Крафт је током године испухивала готово сва јаја коришћена у домаћинству и користила их изнова сваке године.

У периоду од 1994. до 2009. године породица је годишње додавала у просеку око 700 нових ускршњих јаја, али је због губитака услед олуја и вандализма нето годишњи пораст износио око 590 јаја. Године 2012. на дрвету се налазило више од 10.000 јаја, након чега је Крафт изјавио да неће покушавати да окачи још. Дрво у Залфелду, међутим, не држи рекорд по броју јаја на једном дрвету. Тај рекорд припада Зоолошком врту у Ростоку, који је у априлу 2007. године украсио црвени храст са 79.596 испуханих и осликаних јаја, чиме је ушао у Гинисову књигу рекорда.

Године 1995. у непосредној близини изграђен је тренинг-центар синдиката ver.di, што је довело до већег броја посетилаца и националне славе ускршњег дрвета породице Крафт. Од 2003. године новине из Холандије, Кувајта, Аустрије, Шпаније, Аустралије, Тајланда, Сједињених Америчких Држава и Јужноафричке Републике почеле су да извештавају о овом дрвету. Од тада га непрекидно посећује велики број посетилаца. Улаз је био бесплатан, а из радозналости је број посетилаца 2011. године процењен на око 8.000.

Украшавање У зависности од временских услова и датума Ускрса, породица започиње украшавање дрвета између краја фебруара и краја марта, отприлике четири недеље пре Ускрса. Године 2009. било им је потребно девет дана да у потпуности украсе дрво. У овом послу учествовали су чланови породице, нарочито Фолкер Крафт, његова супруга Криста и ћерка Габријела Румрих. Користе лестве како би досегли више делове дрвета, а јаја каче радећи од унутрашњости, близу стабла, ка спољашњим гранама, као и од врха ка дну. Јаја се уклањају пре него што дрво олиста, како би се спречило његово оштећење.

Дизајн јаја Сва јаја су испухана устима. Нека су прскана једнобојним или вишебојним шарама, док су друга осликана мотивима из града, као што су градске капије или кућа-музеј, али и мотивима светски познатих грађевина. Многа јаја су обложена хекланим навлакама ради заштите од временских утицаја. Сваке године уводе се нове тематске целине. Поједина јаја су перфорирана ради украшавања, док су друга допуњена глином и обликована у форме као што су жабе, корњаче, јежеви и балони на топли ваздух.

Неки посетиоци доносе сопствена јаја и поклањају их за дрво, а међу изложеним примерцима налазе се и јаја из различитих земаља света. Посебно вредна јаја приказивана су у заштићеној изложбеној витрини.

Затварање 2015. године и наслеђе Према званичном веб-сајту, 2015. година била је последња година постојања Saalfelder Ostereierbaum, уз следеће саопштење: „Башта ће остати трајно затворена од 7. априла 2015. године.”

Почетком 2016. године већина јаја је уступљена локалној установи која планира да украси друго дрво у дворском парку (Schlosspark) у Залфелду. Породице Крафт и Румрих, међутим, више не учествују у том пројекту.

Друге намене Постоје и сведочанства о употреби дрвећа украшених јајима у сврхе које нису повезане са ускршњим обичајима.

Према једном опису, најуочљивија заштита од вештица јесте дрво јаја. Обично је реч о мањем, осушеном жбуну чије су гране густо подрезане и дословно прекривене пажљиво испуханим љускама јаја. На заиста добро направљеном дрвету јаја налазе се стотине љуски, а његово израђивање често захтева године. Такво дрво се чврсто поставља у земљу у близини колибе, при чему је омиљено место испод великог кедра у предњем дворишту. На који начин се веровало да дрво јаја одбија вештице, аутор навода није успео да сазна.

Референце

Спољашње везе

Званичан сајт Saalfelder Ostereierbaum Највеће дрво ускршњих јаја Дрво ускршњих јаја

Категорија:Традиција Категорија:Ускршњи обичаји