мини|240px|Хип хоп плесач у клубу „Зона” у Москви.|alt=Црно-бела фотографија крупног плана мушког хип хоп плесача окруженог малом гомилом у ноћном клубу док наступа на плесном подијуму са шаховским пољем.
Историја хип хоп плеса обухвата људе и догађаје који су од касних 1960-их допринели развоју раних стилова хип хоп плеса, као што су апрок (енгл. uprock), брејкинг (енгл. breaking), локинг (енгл. locking), роботинг (енгл. roboting), бугалу (енгл. boogaloo) и попинг (енгл. popping). Афроамериканци су створили апрок и брејкинг у Њујорку. Афроамериканци у Калифорнији створили су локинг, роботинг, бугалу и попинг — који се заједнички називају фанк стилови. Сви ови плесни стилови се стилски разликују. Деле заједничку основу у свом уличном пореклу и импровизаторској природи хип хопа.
Хип хоп плес, стар више од 50 година, постао је широко познат након што су се 1970-их у Сједињеним Америчким Државама формирале прве професионалне уличне плесне групе. Најутицајније групе биле су Rock Steady Crew (Рок сте ди кру), The Lockers (Локерс) и The Electric Boogaloos (Електрик бугалуз), које су одговорне за ширење брејкинга, локинга и попинга. Плесни стил апрок, са седиштем у Бруклину, утицао је на брејкинг рано у његовом развоју. Бугалу је добио већу изложеност јер је по њему названа група Електрик бугалуз. Апрок, роботинг и бугалу су поштовани плесни стилови, али ниједан од њих није толико мејнстрим нити популаран као брејкинг, локинг и попинг.
Паралелно са еволуцијом хип хоп музике, хип хоп друштвени плес настао је из брејкинга и фанк стилова у различитим облицима. Плесови из 1980-их, као што су Running Man, Worm и Cabbage Patch, ушли су у мејнстрим и постали популарни трендовски плесови. Након миленијума, новији друштвени плесови као што су Cha Cha Slide и Dougie такође су постали веома популарни.
Хип хоп плес није стил који је настао у плесном студију. Улични плесачи су га развили у урбаним четвртима без формалног процеса. Сви рани подстилови и друштвени плесови настали су кроз комбинацију догађаја укључујући инспирацију од Џејмса Брауна, изум брејкбита ди-џеја Кул Херка, формирање плесних група и стварање телевизијске емисије Soul Train од стране Дона Корнилијуса.
Почетак брејкинга Према хип хоп активисти Африки Бамбати и би-боју Ричарду „Крејзи Легс” Колону, најчистији хип хоп плесни стил, брејкинг (често називан „брејкденс”), почео је раних 1970-их као разрада начина на који је Џејмс Браун плесао уз своју песму „Get on the Good Foot”. Људи су опонашали ове покрете у својим дневним собама, ходницима и на забавама. Управо на тим забавама брејкинг је процветао и развио се уз помоћ младог Клајва Кембела. Кембел, познатији као Кул Херк (DJ Kool Herc), био је ди-џеј рођен на Јамајци који је често пуштао плоче на комшијским тинејџерским забавама у Бронксу. Џеф Ченг, у својој књизи Can't Stop Won't Stop (2005), описује „еукерека” тренутак Кул Херка на следећи начин: Херк је пажљиво проучавао плесаче. „Пушио сам цигарете и чекао да се плоче заврше. И приметио сам да људи чекају одређене делове плоче”, каже он. Био је то увид дубок као откриће даба Радија Редвуда. Тренутак када би плесачи заиста подивљали био је током кратког инструменталног прелаза (брејка) у песми, када би бенд престао да свира, а ритам секција постала елементарна. Заборавите мелодију, рефрен, песме — све је било у груву, његовом грађењу и одржавању. Попут теоретичара струна, Херк се усредсредио на фундаменталну вибрирајућу петљу у срцу плоче, брејк.
Као одговор на ово откриће, Херк је развио технику Merry-Go-Round (вртешка) како би продужио брејкове — перкусионе интерлудије или инструменталне соло деонице унутар дужег музичког дела. Када би пустио брејк на једном грамофону, поновио би исти брејк на другом грамофону чим би се први завршио. Затим би вртео те плоче једну за другом како би продужио брејк колико год је желео: „И кад су то чули, то је било то, није било повратка”, рекао је Херк Ченгу. „Увек су желели да чују брејкове за брејковима.” У то време су плесачи, касније познати као break-boys или b-boys (би-бојеви), изводили оно што је познато као брејкинг.
мини|десно|270px|Би-бој наступа на тргу Јунион сквер у Сан Франциску.|alt=Пет младића у далекој позадини посматра афроамеричког би-боја како плеше на јавном тргу. Брејкинг је почео искључиво као toprock (топрок), плесни покрети оријентисани на рад ногу који се изводе стојећи. Топрок обично служи као увод у наступ брејкера пре него што пређе на друге плесне покрете који се изводе на поду. Засебан плесни стил који је утицао на топрок је апрок (енгл. uprock), такође назван rocking или бруклински апрок, јер потиче из Бруклина у Њујорку. Стил апрок има своје корене у бандама. Иако изгледа слично топроку, апрок се плеше са партнером и агресивнији је, укључујући брз рад ногу, ударце и покрете који имитирају борбу. Када би дошло до проблема око територије, двојица вођа зараћених банди би изводили апрок, а ко год би победио у овој прелиминарној плесној борби одлучивао би где ће бити права борба. Пошто је сврха апрока била да ублажи насиље банди, никада није прешао у мејнстрим брејкинг какав се данас виђа, осим неких специфичних покрета које су усвојили брејкери који га користе као варијацију за свој топрок.
Осим Џејмса Брауна и апрока, историчар хип хопа Хорхе „Попмастер Фабел” Пабон пише да је на топрок такође утицао „степ, линди хоп, салса, афро-кубански и разни афрички и индијански плесови”. Од топрока, брејкинг је напредовао ка томе да буде више оријентисан на под, укључујући freezes (замрзавања), downrock (даунрок), вртење на глави и „ветрењаче” (windmills). Ови додаци су настали услед утицаја филмова о борилачким вештинама из 1970-их, утицаја гимнастике и формирања плесних група (crews), тимова уличних плесача који се окупљају да развијају нове покрете, креирају кореографије и такмиче се (бетлују) са другим групама. Један би-бој покрет преузет из гимнастике назива се флер (flare), који је прославио гимнастичар Курт Томас и који се у гимнастици назива „Томасов флер”.
Би-бојеви Џејми „Џими Ди” Вајт и Сантијаго „Џо Џо” Торес основали су Rock Steady Crew (RSC) 1977. године у Бронксу. Заједно са групом Dynamic Rockers и Mighty Zulu Kings (Африке Бамбате), они су једна од најстаријих континуирано активних брејкинг група. Да би други ушли у екипу, морали су да се боре против једног од Rock Steady би-бојева — то је била њихова аудиција, такорећи. Екипа је процветала када је дошла под вођство би-боја Ричарда „Крејзи Легс” Колона. Крејзи Легс је отворио огранак групе на Менхетну и поставио своје пријатеље и колеге би-бојеве Вејна „Фрости Фриз” Фроста и Кенета „Кен Свифт” Габерта за ко-потпредседнике. RSC је био кључан у ширењу популарности брејкинга изван Њујорка. Појавили су се у филмовима Wild Style и Beat Street — филмовима из 1980-их о хип хоп култури — као и у филму Flashdance. Такође су наступали у клубу Риц, у Кенеди центру и на телетону Џерија Луиса. Године 1981, Линколн центар је угостио брејкинг битку између група Dynamic Rockers и Rock Steady Crew. Листови The Daily News и National Geographic су покривали овај догађај. Године 1982, њихова менаџерка Руза „Кул Лејди” Блу организовала је турнеју New York City Rap Tour, на којој су наступали Rock Steady Crew, Африка Бамбата, Cold Crush Brothers, Double Dutch Girls и Фаб 5 Фреди. Ова турнеја је путовала у Енглеску и Француску, што је проширило хип хоп културу у тим земљама. Године 1983. наступали су за краљицу Елизабету II на Royal Variety Performance. Следеће године снимили су песму под називом „(Hey You) The Rock Steady Crew”, која је комерцијално објављена. RSC сада има сателитске групе са седиштем у Јапану, Уједињеном Краљевству и Италији.
Дебата о капоери Капоера је афро-бразилска борилачка вештина, коју Пабон описује као „облик самоодбране прерушен у плес”. Њен утицај на брејкинг је предмет спора и дебате; једна страна верује да је брејкинг настао из капоере, док друга страна то пориче. Капоера је стотинама година старија од брејкинга, а апрок је сличан по сврси капоери у томе што оба стила преводе агресивне борбене покрете у стилизовани плес. И брејкинг и капоера се изводе уз музику и, пошто су обе уметничке форме акробатске, неки покрети изгледају слично. Међутим, капоера је више оријентисана на правила. Једно правило у капоери је да леђа капоеристе никада не смеју додирнути тло. Насупрот томе, леђа брејкера су готово увек на тлу, а једино правило у брејкингу је да не додирујете свог противника током борбе.
лево|мини|165px|Два капоеристе плешу-боре се у Ријеци, Хрватска.|alt=Два хрватска практичара бразилске борилачке вештине капоера усред извођења звезда на јавном плочнику. Џелон Вијеира и Лоремил Мачадо донели су капоеру у Сједињене Државе 1975. године. Током ове деценије Вијеира је држао радионице капоере у Њујорку и основао компанију за наступе капоере под називом Dance Brazil која је гостовала широм Сједињених Држава. У књизи Џерарда Тејлора Capoeira: The Jogo de Angola from Luanda to Cyberspace (2005), мајстор учитељ капоере Местре Акордеон је цитиран како каже: „Демонстрације мајстора Џелона [Вијеире] и Лоремила Мачада многи сматрају одговорним за инкорпорацију покрета капоере у брејкденс.” Бивша новинарка Village Voice-a Сали Бејнс и њена колегиница, фотографкиња Марта Купер, биле су сведоци брејкинга 1980. године док су покривале изложбу фотографија графита у подземној железници Хенрија Чалфанта. Она је о плесу написала: „Његов просторни ниво подсећао је на капоеру, спектакуларну бразилску форму плеса и борилачке вештине која укључује звезде, ударце и финте ниско при тлу, али су њих двоје били довољно различити у облику и тајмингу да је капоера изгледала у најбољем случају само као далеки рођак, и свакако онај са којим брејкденсери нису били упознати — бар не на свесном нивоу.” У својој књизи Hip Hop Had a Dream (2008), Демијен Морган наводи: „Брејкденс може имати своје порекло у капоери, јер се не фокусира на повређивање противника; већ наглашава вештину према противнику, да се изрази без насиља... у већини случајева, очигледно је видети неке од темеља брејкденса у капоери.”
Неколико практичара и пионира брејкинга склони су да стану на страну табора који не верује да је брејкинг потекао из капоере. Би-бој Крејзи Легс наводи: „Нисмо знали шта је који к**** капоера, човече. Били смо у гету!” Према Пабону, „За разлику од популарности филмова о борилачким вештинама, капоера није виђена на забавама у Бронксу све до 1990-их. Чини се да се топрок развио постепено и ненамерно, остављајући простор за раст и нове додатке, све док није еволуирао у кодификовану форму.” Би-бој група Spartanic Rockers додаје: „Упркос многим гласинама и мишљењима, брејкинг није потекао из капоере, али током последњих неколико година многи покрети, кораци и замрзавања овог бразилског (борбеног) плеса инспирисали су све више би-грлс и би-бојева који су их интегрисали у свој плес.” Би-бој Кен Свифт је плесао брејкинг много пре него што је видео капоеру: „Године '78 сам почео [да брејкујем] и нисам је [капоеру] видео до '92 ... Био сам свуда — био сам у Бруклину, Бронксу, Квинсу, ишао сам около и нисам је видео. Оно што смо видели био је Кунг фу — видели смо Кунг фу у позориштима у 42. улици. Дакле, то су биле наше инспирације... када смо радили тај Кунг фу, променили смо га и убацили тај би-бој шмек у њега...”
Фанк стилови Док се брејкинг развијао у Њујорку, други стилови плеса развијали су се у Калифорнији. За разлику од брејкинга, фанк стилови — који су настали у Калифорнији — нису првобитно били хип хоп плесни стилови: плесали су се уз фанк музику, а не уз хип хоп музику, и нису били повезани са другим културним стубовима хип хопа (ди-џејингом, графитима и реповањем). Фанк стилови су заправо нешто старији од брејкинга због чињенице да су бугалу и локинг развијени касних 1960-их.
Локинг и роботинг