Револуционарни период у ирској историји био је период током 1910-их и раних 1920-их када се мњење ирских националиста померило са Ирске парламентарне партије, која је подржавала Хоум рул (самоуправу), ка републиканском покрету Шин Фејн. Било је неколико таласа грађанских немира повезаних са алстерским лојализмом, синдикализмом и милитантним републиканизмом, што је довело до Ирског рата за независност, поделе Ирске, стварања Ирске Слободне Државе и Ирског грађанског рата.

Поједини савремени историчари дефинишу револуционарни период као раздобље од увођења Трећег закона о самоуправи до краја Грађанског рата (1912/1913. до 1923),; ; или понекад уже, као период од Ускршњег устанка до краја Рата за независност или Грађанског рата (1916. до 1921/1923).

Ране године Слободне Државе, када је њоме управљала странка Куман на Гал (Cumann na nGaedheal) која је подржавала Споразум, најмање један историчар описао је као контрареволуцију.

Преглед

мини|Проглас Ирске Републике који су издале вође Ускршњег устанка Хоум рул (самоуправа) чинио се извесним 1910. године када је Ирска парламентарна партија (ИПП) под вођством Џона Редмонда држала језичак на ваги у Британском доњем дому. Трећи закон о самоуправи представљен је 1912. године. Отпор униониста био је моменталан, формирањем Алстерских добровољаца (УВФ). Заузврат, Ирски добровољци су основани 1913. како би им се супротставили и спречили УВФ да онемогући увођење самоуправе у Алстеру. Даблински локаут исте године довео је до стварања Ирске грађанске армије.

У септембру 1914, два месеца након избијања Првог светског рата, Парламент Уједињеног Краљевства усвојио је Закон о влади Ирске из 1914, познат као Закон о самоуправи, како би успоставио самоуправу за Ирску, али је примена закона суспендована током трајања рата. Ирски националистички лидери и ИПП под Редмондом подржали су учешће Ирске у британским ратним напорима, верујући да ће то осигурати примену Хоум рула након рата. Језгро вођа унутар Ирских добровољаца било је против ове одлуке, али већина људи је отишла да формира Националне добровољце, од којих су се неки пријавили у ирске пукове Нове британске армије, 10. и 16. дивизију, као пандан унионистичкој 36. (алстерској) дивизији. Пре краја рата, Британија је учинила два конкретна напора да спроведе Хоум рул, један у мају 1916. и поново са Ирском конвенцијом током 1917—1918, али националисти и унионисти нису успели да се договоре о условима за привремено или трајно изузимање Алстера из његових одредби.

Период 1916—1921. био је обележен политичким насиљем и превратима, који су се завршили поделом Ирске и независношћу за 26 од њена 32 округа. Неуспешан милитантни покушај Ирских добровољаца и Ирске грађанске армије да стекну независност за Ирску изведен је 1916. године кроз Ускршњи устанак, побуну у Даблину. Иако је подршка устаницима била мала, погубљење петнаесторо људи стрељањем, затварање или интернација стотина других и увођење војног стања изазвали су дубоку промену јавног мњења у корист републиканског циља у Ирској. Поред тога, претња без преседана да ће Ирци бити регрутовани у Британску војску 1918. (за службу на Западном фронту као резултат Немачке пролећне офанзиве) убрзала је ову промену (види Регрутну кризу из 1918). На изборима у децембру 1918, Шин Фејн, странка побуњеника, освојила је три четвртине свих места у Ирској. Двадесет седам од ових посланика окупило се у Даблину 21. јануара 1919. да формира парламент 32 округа Ирске Републике. Први Дајл Ерен једнострано је прогласио суверенитет над острвом Ирска.

Невољна да преговара о било каквом споразуму са Британијом осим потпуне независности, Ирска републиканска армија, војска новопроглашене Ирске Републике, водила је герилски рат (Ирски рат за независност) од 1919. до 1921. Током борби и усред велике горчине, Четврти Закон о влади Ирске из 1920. спровео је Хоум рул уз раздвајање острва на оно што је закон британске владе назвао „Северна Ирска” и „Јужна Ирска”. У јулу 1921. ирска и британска влада договориле су примирје које је зауставило рат. У децембру 1921. представници обе владе потписали су Англо-ирски споразум. Ирску делегацију предводили су Артур Грифит и Мајкл Колинс. Ово је створило Ирску Слободну Државу, самоуправни Доминион Комонвелта нација по узору на Канаду и Аустралију. Према Споразуму, Северна Ирска је могла да изађе из Слободне Државе и остане у оквиру Уједињеног Краљевства: то је одмах и учинила. Године 1922, оба парламента су ратификовала Споразум, формализујући статус доминиона за Ирску Слободну Државу од 26 округа (која је 1937. преименовала себе у Ирска и полагала право на суверенитет над целим острвом, а 1949. прогласила се републиком), док је Северна Ирска, добивши сопствену самоуправу, остала део Уједињеног Краљевства.

Хронологија 1911: Закон о парламенту из 1911. ограничава моћ Дома лордова да стави вето на Хоум рул. 1912: Трећи закон о самоуправи представљен у Вестминстеру; Алстерски завет потписан од стране унионистичких противника самоуправе. 1913: Даблински локаут, раднички спор. 1914: „Побуна” у Кари од стране унионистичких војних официра; избија Први светски рат; Трећи закон о самоуправи усвојен, али суспендован током трајања рата. 1915: Говор Патрика Пирса на гробу Џеремаје О’Донована Росе: „Неслободна Ирска никада неће бити у миру”. 1916: Ускршњи устанак републиканаца; Битка на Соми у којој су се истакли ирски војници, укључујући већином унионистичку 36. (алстерску) дивизију и националистичку 16. (ирску) дивизију. 1917: Ирска конвенција не успева да пронађе политички компромис. 1918: Регрутна криза; крај Првог светског рата; општи избори на којима Шин Фејн засењује Ирску парламентарну партију. 1919: Први Дајл проглашава Ирску Републику; Ирска републиканска армија започиње Ирски рат за независност (познат и као „Англо-ирски рат” или „Рат Блек енд тенса”). 1920: Закон о влади Ирске из 1920. успоставља поделу Ирске на две самоуправне јурисдикције: Северну Ирску којом доминирају унионисти и мртворођену Јужну Ирску. 1920—1922: Немири у Алстеру (1920—1922) донели су „дивљачко и без преседана” међунационално насиље између протестаната и католика у новоформираној Северној Ирској.–101 1921: Примирје у Рату за независност; Влада Северне Ирске ступа на дужност; владе Уједињеног Краљевства и Дајла потписују Англо-ирски споразум. 1922: Привремена влада почиње администрацију у ономе што постаје Ирска Слободна Држава; почиње Ирски грађански рат између Слободне Државе и републиканаца који су против Споразума. 1923: Слободна Држава побеђује у Грађанском рату. 1924: Угушена Војна побуна. 1925: Колапс Ирске комисије за границе значи да граница из 1920. постаје трајна. 1926: Фијана Фал се одваја од анти-споразумног Шин Фејна. 1927: Фијана Фал улази у Дајл након спорног потписивања Заклетве верности, постајући „донекле уставна странка”.

Комеморација Постоје одвојени унионистички и националистички историјски наративи за историјске догађаје о којима је реч; националистичке перспективе су додатно подељене Грађанским ратом који је окончао револуционарни период. Мировни процес у Северној Ирској, са својим промовисањем дијалога и помирења, модификовао је ову раздвојеност. Биро за војну историју који је основала ирска влада 1947. прикупио је усмена историјска сведочења републиканских ветерана из периода од 1913. до 1921. Његови записи били су запечаћени до смрти последњег ветерана 2003. године; објављени су на интернету 2012.

У мају 2010, Институт за британско-ирске студије на Универзитетском колеџу у Даблину организовао је конференцију на тему Деценија стогодишњица: Комеморација наше заједничке историје. Тишок Брајан Кауен обратио се конференцији: Ова надолазећа деценија комеморација, ако буде добро припремљена и пажљиво размотрена, требало би да омогући свима нама на овом острву да завршимо путовање које смо започели ка трајном миру и помирењу. Прошло је дванаест година од Споразума [на Велики петак]. У наредних дванаест година сведочићемо низу комеморација које ће нам дати прилику да застанемо и размислимо о томе одакле смо дошли и куда идемо. Са стогодишњицама Алстерског завета, Битке на Соми, Ускршњег устанка, Рата за независност, Закона о влади Ирске и Споразума, догађаји који су довели до политичке поделе овог острва долазе на поновно испитивање. Такође ћемо се осврнути на кључне улоге које је Раднички покрет одиграо у тој дефинишућој деценији. Касније је рекао: „Верујемо да међусобно поштовање треба да буде у центру свих комеморативних догађаја и да историјска тачност треба да буде најважнија.”

Заједнички комитет Ојрехтаса за спровођење Споразума на Велики петак расправљао је о комеморацији 13. октобра 2011, када је Ијан Адамсон рекао: „Главни проблем који и даље постоји је проблем два наратива. Постоји протестантски, лојалистички наратив и републикански наратив.”

Дана 27. фебруара 2012, Скупштина Северне Ирске усвојила је предлог: Ова Скупштина примећује број стогодишњица значајних историјских догађаја који утичу на УК и Ирску у наредних 10 година; позива Извршну власт да осигура да се они обележе на инклузиван начин; и даље позива првог министра и заменика првог министра, министра културе, уметности и разоноде и министра предузетништва, трговине и инвестиција да раде заједно, са британском и ирском владом, на развоју координисаног приступа комеморацији ових важних догађаја у нашој заједничкој историји.

Постоји свестраначка консултативна група Ојрехтаса за комеморације, са „Стручном саветодавном групом угледних историчара”. У априлу 2012, Национални програм комеморације за Деценију стогодишњица, који покрива стогодишњице од 1912. до 1922, најављен је у Одељењу за уметност, наслеђе и Гелтaхт под министром Џимијем Диниханом. У јуну, Динихан је изјавио да ће разматрање у почетку бити фокусирано до 2016. године, стогодишњице Ускршњег устанка.

Хуго Свајер рекао је парламенту УК у мају 2012. да се Канцеларија за Северну Ирску консултује са Извршном влашћу Северне Ирске и ирском владом, рекавши: „Сви ови разговори подупиру потребу за промовисањем толеранције и међусобног разумевања како би се осигурало да се ове годишњице обележавају са толеранцијом, достојанством и поштовањем за све.”

У дебати о програму у Сенату у јуну 2012, Мартин Макалис је рекао: „Можда би било тачније посматрати не само деценију од 1912. до 1922, већ пре 13-годишњи период од 1911. до 1923, као представљање турбулентних година које су имале тако драматичан утицај на ток историје нашег острва. Постоји приближно 62 догађаја у том периоду који чине пакет прослава стогодишњица, од доласка Џејмса Конолија у Белфаст 1911. па све до завршетка Грађанског рата 1923.”

Серију конференција Осврт на деценију рата и револуције у Ирској 1912—1923 организовали су Универзитети Ирске почевши од јуна 2012.

Century Ireland је веб-сајт покренут у мају 2013. за праћење догађаја како њихове стогодишњице пролазе, користећи и документе из тог периода и савремене коментаре. Продуцира га Центар за ирске програме Бостонског колеџа, а финансира га Одељење за уметност, наслеђе и Гелтaхт, док је домаћин RTÉ.ie.

Види још Ирско питање Историја Ирске

Референце

Литература

(Gill & Macmillan, 2010)

(Rowman & Littlefield, 2006)

Спољашње везе

Ирски војни архиви, укључују разне дигитализоване збирке докумената из револуционарног периода

Категорија:Историја Ирске