десно|мини|299x299п|Велики и минијатурни гумени дијаболо у западном стилу. Дрвени штапови су приказани у позадини. Дијаболо (, често погрешно написано као diablo) је реквизит за жонглирање или циркус, који се састоји од осовине (на британском енглеском: bobbin) и два купа (у облику песковника или јајета) или дискова, изведених из кинеског јо-јоа. Објекат се врти уз помоћ канапа причвршћеног за два ручна штапа (batons или wands).

С дијаболом је могуће извести велики број трикова, укључујући бацања, као и различите интеракције са штаповима, канапом и деловима тела извођача. На једном канапу могуће је истовремено вртети више дијабола.

Слично западном јо-јоу (који има независно порекло), дијаболо одржава свој ротациони покрет захваљујући ефекту ротације заснованом на закону очувања угаоне импулса.

Историја

Порекло Дијаболо потиче од кинеског јо-јоа који су Европљани упознали током колонијалне ере. Међутим, порекло кинеског јо-јоа није познато. Најраније помињање кинеског јо-јоа забележено је у касном периоду династије Минг, у време владавине Ванлија (1572–1620), са детаљима евидентираним у књизи Dijing Jingwulue аутора Љу Тонга. У књизи се кинески јо-јо назива „kong zhong” (поједностављено кинески: 空钟; традиционално кинески: 空鐘; пинин: kōng zhōng; дословно: „ваздушни звонац”).

Дијабола се прави од различитих материјала и долази у различитим величинама и тежинама.

Постоји више кинеских назива за кинески јо-јо:

Поједностављено кинески: 扯铃; традиционално кинески: 扯鈴; пинин: chě líng; дословно: „звук вучења звона” Поједностављено кинески: 响簧; традиционално кинески: 響簧; пинин: xiǎng huáng; дословно: „звучи као трска (инструмент)” Кинески: （抖）空竹; пинин: dǒu kōng zhú; дословно: „(тресање) небески бамбус” Поједностављено кинески: 空钟; традиционално кинески: 空鐘; пинин: kōngzhōng; дословно: „небески звонац”

Ширење на Запад Прво познато помињање дијабола у западном свету забележио је мисионар отац Амио у Пекингу 1792. године, током амбасадорства лорда Мекартнија, након чега су примери овог реквизита донети у Европу, као и шенг (који је касније адаптиран у усну хармонику и хармонику). Амио га је описао овако: „Састоји се од два шупља цилиндра од метала, дрвета или бамбуса, спојена у средини преко попречне шипке. Сваки од цилиндра има рупу у супротним правцима. Конопац се омотава око попречне шипке. Држећи овај реквизит у ваздуху и померајући га брзо, успоставља се брз ваздушни ток у сваком делу цилиндра и чује се рррр, слично као код немачког вртића.” десно|мини|393x393п|Илустрација жене са дијаболом из 1812. Дијаболо је био део презентације кинеске културе коју је уредио стенограф Жан-Батист Жозеф Бретон 1811–1812 (La Chine en miniature). Популарност дијабола је током 19. века растала и падала. Године 1812. дијаболо је био веома популаран, да би потом доживео краткотрајну моду и на крају пао у немилост пре 1861. Неки су сматрали да је игра опасна; забележене су повреде и смрти играча и посматрача, а Префект полиције Луј Лепин једном је забранио игру на улицама Париза.

Назив „дијаболо” сковао је белгиски инжењер Густав Филипар, који је развио модерни дијаболо почетком 20. века, иако је заслуге понекад добијао и Чарлс Берџес Фрај (The Outdoor Magazine, 1906) или заједно Фрај и Филипар. По Оксфордском речнику енглеског језика, термин потиче од црквенолатинског diabolus („ђаво”) преко италијанског, што одражава старији назив The devil on two sticks („Ђаво на два штапа”).

Појам дијаболо такође се доводи у везу са грчким dia bolo, што приближно значи „бацити преко”: „У грчком, термин дијаболо значи бацити преко. Потиче од комбинације речи dia, што значи преко или кроз, и ballo, што значи бацити...”Strong, Todd (1990). , p.100 and 103. B. Dube. . Међутим, Филипарова намера је јасна у његовом патенту из 1905. године, где је дао алтернативни француски назив Diable („Ђаво”). Назив loriot коришћен је рано у 20. веку у Енглеској, као и rocket-ball. Старији назив The devil on two sticks понекад се и даље користи, иако данас чешће означава други циркуски реквизит, devil stick.

Филипар је тврдио да је дијаболо његово изумљење, али у стварности он је унапредио наполеонски реквизит, који је пореклом из Кине.Orbanes, Philip (2004). , p.47-8. Harvard Business. . Чарлс Паркер је 1906. купио америчку лиценцу за назив diabolo, а мода за реквизит је трајала до 1910, када је прекомерна понуда неквалитетних копија нанела штету. Реквизит је чак уклоњен из каталога Parker Brothers, а његов двогодишњи повратак 1929. није успео.

Раније помињање ове моде у Паризу забележено је у часопису Nature 1893. године. Браћа Рајт су се заљубила у дијаболо током једног путовања у Француску, када су промовисали свој авион Рајт Флајер III.

Привремени пад популарности дијабола коментарисао је приповедач у делу Марсела Пруста У трагању за ишчезлим временом: „Једног јутра... шетала сам се са Албертин, коју сам затекла на плажи како баца и хвата на крају конца чудан предмет који јој је давао изглед идолопоклоничке слике Ђота; тај предмет се, како се случајно догодило, звао „дијаболо”, и тако је пао у заборав да ће, када буду гледали слику девојке која се игра са њим, коментатори будућих генерација озбиљно расправљати, као пред алегоријским фигурама у Арена капели, шта она држи у руци.”"Devil's Game is Coming," The Scrapbook (New York: Frank A. Munsey Company, 1907), vol. 4, part 1, p. 609-609.

Дизајн дијабола мини|212x212п|Анастасини Диаболос са великим дијаболом (2011) Дијаболо се описује као „дупли конус на осовини који се врти, баца и хвата на концу причвршћеном за два штапа, по један у свакој руци”, или, општије, као „предмет који може бити ослоњен на конопац затегнут између два држана штапа”.Hirt, Mary and Ramos, Irene (2008). , p.123. Human Kinetics. . Кинески јо-јо, који се често сматра врстом дијабола, описан је као „кратак округли дрвени штап са два округла диска дебљине 1,5 cm, са простором између њих, причвршћена на крајевима штапа... Вртиће се на концу, чији крајеви су везани за танке штапове”,Woo, X. L. (2013). , p.22. Algora. . или као „два шупља диска од лаганог дрвета, са отворима са страна, спојена чекићем који се сужава према средини”.

Као и код јо-јоа, дизајн дијабола се кроз историју и широм света разликовао. Кинески дијаболи прављени су од бамбуса, дрвени дијаболи били су чести у викторијанском добу у Великој Британији, док су гумени дијаболи први патентирани од стране Густава Филипара 1905. године. Крајем 20. века почела је употреба гуме у комбинацији са пластиком. Метал се користио, нарочито за дијаболе за ватру. „Браћа Паркер користили су челик за осовине са облицима од калупске гуме, а такође су правили и неке верзије од шупљег целулоида, који, због својих ‘безфрикционих’ својстава, вртио се чак брже од челика”. Рупе и металне траке мењају звук вртећег дијабола, али стварају и трење.

Величина и тежина дијабола варирају. Тежи дијаболи дуже задржавају моментум, док се мали и лагани могу бацати више и лакше убрзати на високе брзине. Гумени дијаболи мање се ломе, али су подложни деформацијама. Чешће се користе пластично-гумени хибриди који омогућавају флексибилност, а истовремено задржавају облик. Величина диска или конуса варира, као и присуство и величина рупа у дисковима или конусима, што може мењати производњи звук. У јо-јоима конус је познат као „баблери облик” (butterfly shape). Без обзира на присуство, величину или облик, „када се дијаболо врти, трење између дијабола и конца ствара пискањем звук; то се зове ‘снажно певати дијаболо’”. „Када се игра снажно, кинески јо-јо даје оштар, висок звук… Тај звук додаје узбудљиву атмосферу на зимским фестивалима у Шангају... Вешт играч може користити поклопац лонца са округлом дршком као јо-јо без звука”. Брзо вртећи kouen-gen производи „оштро звиждаљаст звук… сличан звуку парне сирене”. Користе се и дијаболи са само једним диском („моноболос”).

Осовина може бити фиксна или са лежајем. Прва се не врти, док друга врти у једном правцу. Видљиве разлике између њих укључују трење, време које дијаболо може да се врти и напетост конца. Постоје и одређене трикове који су могући само са једним типом осовине.

Основни принципи Најосновнији чин манипулације дијаболом је да се он врти на концу. „Конопац се поставља између дискова, али да би дијаболо био у равнотежи, мора одржавати окретање, слично јо-јоу”. Међутим, „за окретање дијабола потребно је значајно више вештине него за јо-јо који му је сличан”. „Дијаболо захтева напоран тренинг и високо развијене вештине”.

Типично, играч вуче штап у доминантној руци тако да конопац пролази дуж осовине, узрокујући окретање дијабола. „Играч… замахује конопцем десно и лево”. Понављањем овог покрета, и то брзо, дијаболо се окреће брже. Брзина окретања дијабола може се додатно повећати користећи различите технике:

Whip (потрес): ротира дијаболо брже тако што се један штап премешта испред тела и прође поред другог штапа. Wrap (увијање): ротира дијаболо брже када играч увије петљу конца око осовине.

Обе методе повећавају контакт конца са осовином у јединици времена.

Да бисте дијаболо окренули, штапове наизменично подижете и спуштате, са брзим померањем конца назад на крају сваког импулса окретања. Када брзина окрета буде довољно велика да стабилизује дијаболо у ваздуху, једноставно раздвојите штапове да бисте га бацили. Када дијаболо пада, ухватите га на косом концу и пустите да се котрља у опуштени крај конца близу једне стране.

Када је брзина окрета довољно велика, играч може изводити трикове. „Вешти играчи могу га окретати брзином од 2.000 обртаја у минути, каже се”. У зависности од времена потребног за извођење трика, играч ће обично морати да повећа брзину окрета пре извођења сложенијих трикова. Вешти корисници могу изводити више трикова уз одржавање брзине окрета дијабола. „Вешта особа може га ухватити, бацити педесет или шездесет стопа у ваздух, а затим га поново ухватити са малим напором”.

Трикови и стилови

Основни трикови ИмеОписБацањеДијаболо се баца у ваздух, а затим хвата. Дијаболиста може да се окрене у месту или да прескочи тетиву док је дијаболо у ваздуху.Трапез/заустављањеДијаболо пролази испод штапа, а штап додирује жицу, због чега се дијаболо замахује око штапа и слеће назад на жицу.Колевка/паукова мрежа за мачкеОвај трик почиње трапезом. Штап који није у трапезу се убацује између жица са обе стране штапа у трапезу. Дијаболо се баца у ваздух, а жице формирају X. Дијаболо се хвата за X, а затим се може поново бацити и ухватити.Самоубиство/отпуштање штапаБило који трик у коме извођач испусти један штап и поново га ухвати. Штап се може окретати око дијабола.МлетиРотирајући дијаболо је балансиран на штапу.СунцеДијаболо се замахује у великом кругу око оба штапа, завршавајући са два обртаја канапа изнад дијабола. Сунце у супротном смеру поништава овај обрт. Постоји много различитих врста сунаца; ово је најосновније.Орбите/сателитиДијаболо кружи око дела тела као што су нога или струк.Чвор/магични чворНајлон је запетљан тако да ствара илузију да је дијаболо завезан. Обично се може отпустити бацањем нагоре.Лифт/бубамараДијаболо се пење уз жицу; то се ради тако што се жица обмота око осовине и чврсто затегне.Млин за кафуДијаболо се хвата за доњу страну тетиве, а затим се тетива пребацује преко једног штапа. Одатле се дијаболо више пута баца преко штапа.КишобранДијаболо се замахује и трза с једне на другу страну преко оба штапа, формирајући обрис кишобрана.ДатотекеИзвођач ставља оба штапа у леву руку, замахује дијаболом преко прста и назад на жицу тако да се формира трапезоидни сплет, баца штапове испод прста и поново их хвата.Парна машинаИзвођач повлачи жицу низ страну левог штапа и држи га левом руком, затим пребацује десни штап преко левог и унутар створене петље. Десни штап се помера у малом кругу гурајући петљу, што узрокује да дијаболо скаче.

Напредни трикови Постоји бескрајан број трикова и варијација које не спадају у основне категорије; они су често сложенији и представљају врх модерних дијаболо рутина. Неке примере чине: