Венецијанско вино је вино који се производи у Венету, високо продуктивном винском региону у североисточној Италији.

Шира област која обухвата Венето, Фурланију-Јулију и Трентино-Јужни Тирол. Венето је најнасељенији и највећи произвођач вина са контролисаним деноминацијама порекла (DOC) од три региона. Иако се производи више црвеног него белог вина, регион Венето производи више белих вина са DOC ознаком и посебно је дом вина Просеко и Соаве.

Регион је заштићен од сурове северноевропске климе Алпима, чија подножја чине северне крајности Венета. Ове хладније климе су погодне за беле сорте попут Гарганеге, док су топлије јадранске приобалне равнице, речне долине и зона језера Гарда места где се производе чувена црвена вина Валполичела, Амароне и Бардолино.

Црвена вина: Валполичела, Амароне и Бардолино мини|221x221п|Боца Валполичеле Аутохтоне сорте црвеног грожђа Корвина и Рондинела имају дугу традицију гајења и користе се у производњи вина Амароне, Валполичела и Бардолино. Добра Валполичела је у почетку црвене боје, а затим гранат црвене. Има снажно тело и често се описује као баршунасто-хармонично.

Чувено црвено вино Венета је Амароне. Густо, богато и често скупо вино прави се од грожђа сушеног на ваздуху, обложеног смолом. Амароне такође има слађу верзију која се зове Речиото.

На десној обали Гарде винова лоза успева у брдима са шљунком и песком, где производи вина Бардолино.

Бела вина: Соаве и Гамбелара Најпопуларнија сорта грожђа у је бела Гарганега, која је доминантна сорта грожђа за вина Соаве и Гамбелара. Ово вино је једно од најпопуларнијих белих вина из регије Венето. Производи мирисна бела вина са финим укусом лимуна и бадема, што га чини једним од најпознатијих италијанских белих вина.лево|мини|Боца СоавеаСоаве мора садржати најмање 70% грожђа Гаргањега, пресовано и складиштено најмање осам месеци ако жели да добије престижну ознаку Класико .

У Венету се јасно разликују два винска подручја: источни део, близу Венецијанске лагуне између брда Тревизо, равнице Пијаве и јадранске обале, где је типично да се производи чувени Просеко (Глера), а узгајају се и друге сорте попут Мерлота, Карменера, Вердуца, Рабозе, Рефоска, Токаија, Вердиза, Марземина; и западни део, близу Гарде и града Вероне, познат по винима заснованим на сортама Корвина, Рондинела, Гарганега, Требијано ди Соаве и Оселета.

У средњем делу Венета, производња вина прелази између сорти и стилова источних и западних делова. У том подручју се могу пронаћи Еуганске колије, брда близу Падове, што је посебна медитеранска микроклиматска зона; чак је позната и по производњи Москато фиор д'аранчо, пенушавог десертног вина.

Још једно подручје на северу Венета, близу Азијага, је Бреганзе. Тамо се вино Торколато производи од грожђа Веспајола.

Традиционални систем узгоја винове лозе у источном делу је систем Силвоз, који је данас замењен системом Гајо, док се у западном делу традиционалније користи систем Пергола. Произвођачи у Венету користе модерне методе и системе узгоја у винограду и за производњу вина. Док се већина „класичних“ вина из овог подручја заснива на аутохтоним сортама грожђа, попут Глере (раније познате као Просеко) и Вердуца, велика потражња за винима из Венета на европском и америчком тржишту подстакла је произвођаче у региону да експериментишу са сортама Каберне, Шардоне и Пино, између осталог.

Једна од водећих италијанских винских школа, Конељано, налази се у Венету, а најважнији национални сајам вина, Винитали, одржава се сваког пролећа у Верони.

Венето је осми највећи регион Италије по површини, а са популацијом од 4.371.000 становника на шестом је месту у том погледу. Има преко 90000 ха винограда, од којих је 35.400 признатог DOC-а. Годишња производња износи 8.500.000 хектолитара, од чега је 1.700.000 или 21% DOC, што га чини највећим произвођачем DOC-а у Италији. Бело вино чини 55% производње DOC-а у Венету.

Галерија

Референце

Категорија:Странице са непрегледаним преводима Категорија:Италијанска вина