Јункерс W 33 (нем. Junkers W.33) је немачки једномоторни, вишеседи, нискокрилни авион, потпуно металне конструкције који се користио као путнички, транспортни и авион за обуку и тренажу пилота. Производила га је немачка фирма Јункерс (нем. Junkers Flugzeugwerk AG) 1926. године. Пројектовање и развој мини|десно|290п|Мотор Јункерс L5 авиона Јункерс W 33 мини|десно|290п|Мотор -{Bristol Jupiter VII}- авиона Јункерс W 33 мини|десно|290п|Цртеж авиона Јункерс W 33 у 2 пројекције мини|десно|290п|Авион Јункерс W 33 са скијама и редијалним мотором мини|десно|290п|Авион Јункерс W 33 крило са резервоарима мини|десно|290п|Најпознатији Јункерс W 33 "Bremen" Авион Јункерс W 33 је једномоторни, нискокрилни, моноплан потпуно металне конструкције са структуром направљеном од легуре алуминијума и прекривеном карактеристичним валовитим дуралуминијумским лимом. По концепцији, структури и изгледу подсећа на свог претходника F 13. Међу стручњацима постоји увржено мишљење, не без основа, да је Јункерс W 33 фактички продужетак развоја, тада већ легендарног Јункерс F 13. Пројектант овог авиона је био инжењер Херман Полман a први лет је обављен 17.06.1926.

Труп је правоугаоног попречног пресека направљен од дуралуминијумски профила. Носећа структура трупа се састојала од попречних оквири (рамови), међусобно повезани уздужним гредама, док су им бочне сране повезане дијагоналама. Цела ова носећа структура трупа је обложена валовитим дуралуминијумским лимом, тако да се испупчења на лиму поклапају са дужином трупа. На тај начи се поред смањења аеродинамичког отпора, добила додатно укрућење трупа а облога на себе прима и део торзионог оптерећења трупа. У кљуну авиона се налази мотор, а затим отворена пилотска кабина са удвојеним управљачким механизмом и потребном инструментаријумом за контролу лета и рада мотора. Иза пилотске кабине се налази у неким случајевима товарни-карго простор а у другим случајевима комбиновани путничко товарни простор. У току производње вршене су измене тако да су пилотске кабине биле опремљене стакленим кровом.

Крило је конзолно са дебелим профилом. То је решеткаста структура са девет цеви, без носача (рамењача). Оплата је направљена од танког валовитог дуралуминијума причвршћена закивцима за носећу структуру. Крило је троделно и састоји се од централног дела које је саставни део трупа (центроплан) и два спољна крила која су вијчаном везом причвршћена за центроплан. У шупљинама крила центроплана били су смештени резервоари за гориво.

Погонска група се састојала од мотора и елисе. С обзиром да се авион дуго производио у овај авион су се уграђивали различити мотори како радијални мотори са ваздушним хлађењем тако и линијски мотори са течношћу хлађеним моторима. Мотори: Јункерс -{L 5}- снаге 228 kW, Јункерс -{L 5G}- снаге 280 kW или BMW Va снаге 265 kW, сви шестоцилиндрични линијски мотори течношћу хлађени. Поред ових уграћивани су и радијални ваздухом хлађени мотори деветоцилиндрични звездасти мотори Siemens Sh 20, снаге 397 kW и Bristol Jupiter VII снаге 430 kW. Елисе су биле двокраке вучне, металне или дрвене. Авиони са течношћу хлађеним моторима имали су предње хладњаке иза елисе а испред мотора. Стандардно опремљен авион је имао два резервоара за гориво запремине 160 литара у централном делу крила, резервоар од 22 литре у трупу иза заштитног зида. За авионе намењене дуготрајним летовима уграђују се додатни резервоари у транспортни простор авиона у укупној запремини од 1.150 литараStützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. .

Репна пераја су била класичног облика са стабилизаторима дуралуминијумски оквир са валовитом лименом облогом а контролне површине (кормила правца и висине) исте конструкције као и стабилизатори. Хоризонтални стабилизатори су са доње стране били подупирачима ослоњени на труп авиона. Управљање кормилима се обављало преко кормиларског стуба са ручним точком потисним шипкама полугама и челичним кабловима.

Стајни трап је са две главне ноге, са по једним точком на свакој нози стајног трапа, и репним клизачем. Хидро варијанте су биле опремљене стајним траповима са два пловка уместо точкова. За северне крајеве, уместо точкова овај авион је користио скије.

Оперативно коришћење Авион Јункерс W 33 се производио од 1927. до 1934. године и за то време укупно је произведено 199 авиона свих модела. С обзиром да су се ови авиони производили као земаљски и хидроавиона за цивилне и војне потребе уз могућност избора мотора нашли су широку примено готово на свим континентима света. Са аспекта цивилних корисника постојале су две варијанте ових авиона: 1. теретна (карго авион без прозора) и 2. комбинована путничко теретна (авион са прозорима). W-33 су користили многи оператери широм света крајем 1920-их и 1930-их, као транспортне и поштанске авионе. Дојче Луфт Ханза је имала само четири која су користили за пошту од 1929. године. Други су летели као извиђачки авиони и прскалице усева. Касније, упркос њиховој застарелости, Луфтвафе ће неке од њих користити као тренажне авионе. У Шведској је овај авион коришћен до 1952. године.

Након што је немачко-руска транспортна компанија Deruluft користила W 33 на својим рутама, СССР је такође набавио неколико авиона овог типа од 1928. године па надаље и користио их под ознаком PS-4 (пассажирсскии самолет) као поштанске авионе у арктичким регионима и Сибиру до 1941. године, где су доказали своју вредност.

Ваздухопловни рекорди -{W 33}- - Његово најпознатије достигнуће дошло је са модификованим W 33b "Bremen", који је 12–13. априла 1928. године завршио први непрекидни трансатлантски лет са истока на запад од аеродрома Балдонел у Ирској до острва Гринли у Канади – подвиг издржљивости од 36,5 сати против преовлађујућих чеоних ветрова, а пилотирао га је Херман Кехл са навигаторима Гинтером фон Хинефелдом и Џејмсом Фицморисомhttps://web.eng.fiu.edu/allstar/bremen.htm.

-Јункерс W 33 се додатно истакао постављањем висинског светског рекорда, јер је дана 26.05.1929. године поставио светски рекорд у висини лета, попевши се на 12.740 метара (41.800 стопа). Специјално прилагођеним авионом за ову прилику са већим крилом и мотором Бристол Јупитер VII, пилотирао је Вилхелм Нојенхофен достигао је ту висину за само 45 минута. Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford.

Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936.

Види још Јункерс F 13 Јункерс G 23 Јункерс G 24 Јункерс W 34 Јункерс Ju 52 Списак немачких ваздухоплова у Другом светском рату

Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html https://pacificwrecks.com/aircraft/w34/tech.html https://aeropedia.com.au/content/junkers-w-33/ https://www.airwaysmag.com/legacy-posts/junkers-w-33-altitude-record https://grokipedia.com/page/Junkers_W_33 https://www.thehenryford.org/collections-and-research/digital-collections/artifact/17489 https://www.airhistory.net/generic-type/4402/Junkers-W-33 https://web.eng.fiu.edu/allstar/bremen.htm https://www.jetphotos.com/aircraft/Junkers+W-33

Категорија:Јункерс авиони Категорија:Путнички авиони Категорија:Транспортни авиони Категорија:Хидроавиони