"Јеж, трговац, краљ и сиромах (мађ. A sündisznó; — „Јеж”) мађарска је бајка коју је сакупио Ласло Мерењи, а превео фолклориста Џеремаја Кертин. (2. kötet). Vol. II. Pest: Kjada Heckenast Gusztáv. 1864.
Први део приче односи се на међународни циклус „Животиња као младожења” (Животиња као младожења), у којем се људска девојка удаје за принца који је проклет да буде животиња, и ослобађа га чини. Други део приче припада циклусу „Оклеветана супруга” (Оклеветана супруга) и класификован је у међународном Арне-Томпсон-Утер индексу као тип ATU 707, „Троје златне деце”. Овај тип се односи на приче у којима девојка обећава краљу да ће родити дете или децу са чудесним особинама, али њени љубоморни рођаци или краљеве друге жене ковају заверу против беба и њихове мајке.
Садржај Трговац се изгубио у шуми. Након пет дана безуспешног тражења излаза, наглас изговара обећање да ће удати једну од своје три ћерке за било кога ко му помогне да изађе из шуме, као и да ће дати три вреће златника као свадбени поклон. Одједном, глас проговара испод њега, близу његових ногу; то је мали јеж који нуди своју помоћ у замену за то да човек испуни своје обећање. Јеж изводи трговца из невоље.
Затим, краљ се такође губи у истој шуми, и након пет дана даје исто обећање да ће удати једну од својих ћерки за свог спасиоца и дати три вреће златника као награду. Појављује се исти јеж и изводи краља из шуме.
Треће, сиромах се губи у истој шуми, али се моли Богу да му пошаље ослободиоца и обећава да ће га усвојити као сина. Исти јеж се појављује и изводи сиромаха из шуме. Неко време касније, мала животиња једне ноћи куца на врата сиромаха и тражи да уђе. Сиромах, не знајући шта да ради, отвара врата животињи, буди своју жену и они припремају кревет за јежа. Следећег јутра породица заједно доручкује, а јеж тражи од свог поочима да му купи црног петла од старице и поцепано седло од седлара, јер ће птица бити животињина јахаћа животиња.
Јеж јаше на петлу до трговчеве куће да наплати човеково обећање и ожени једну од његових ћерки. Трговац дочекује малу животињу и позива своје ћерке, а јеж бира средњу и добија три вреће златника. Обоје јашу до колибе сиромаха, јеж на петлу, а девојка у кочији, плачући целим путем. Јеж је пита шта није у реду, а она му одговара да се удаје за животињу. Чувши то, јеж је шаље назад и задржава новац, који даје свом поочиму.
Затим, он јаше до краљеве палате да се удвара једној од принцеза. Краљ позива своје три ћерке, објашњавајући им ситуацију, а две старије одбијају да се удају за животињу, осим најмлађе, која пристаје да одржи очево обећање. На путу кући, принцеза се вози у кочији, пита јежа зашто јаше на петлу и позива га унутра, јер је он њен муж. Због њених љубазних речи, јеж се претвара у златокосог принца са златним устима и златним зубима, а петао у коња златне гриве.
Након срећног венчања, две трговчеве ћерке (осим средње) и старија принцеза убијају се скакањем у бунар, у рибњак са конопљом или у реку Тиса. Преживела девојка обећава да ће се осветити срећној принцези и њеном мужу, и одлази у нову палату пара прерушена у старицу. Тренутак је погодан, јер је сада људски јеж позван у рат против краља Буркуса (пруског краља), остављајући своју трудну жену саму. Трговчева друга ћерка помаже при порођају принцезине деце, близанаца (дечака и девојчице), али их ставља у корпу и напушта краљевске бебе у шуми, и обмањује принцезу да је родила наказа које је бабица морала да баци у реку.
Што се тиче близанаца, јелен који лута шумом проналази корпу и односи је до реке, а затим позива Шумску девицу да их чува. Након седам година, Шумска девица их шаље да донесу воду у крчазима, али близанци их случајно разбију и плачу због ситуације, плашећи се да ће их њихова мајка, Шумска девица, казнити. Златна птица која лети у близини каже да Шумска девица није њихова мајка и обећава да ће их одвести њиховим правим родитељима.
Када достигну пунолетство, послати су у потрагу за „дрветом које звучи као свет”, „птицом која говори слатко као свет” и „сребрним језером [са] златном рибом”.Curtin, Jeremiah. Myths and Folk-tales of the Russians, Western Slavs, and Magyars. Boston: Little, Brown, and Company. 1890.
Анализа Тип бајке Ова бајка је класификована у Каталогу мађарских народних бајки (Magyar népmesekatalógus или MNK) као тип 441 и тип 707.Berze Nagy, János. . Volume 2. Baranya Megye Tanácsának Kiadása, 1957. Dömötör Ákos (szerk.). Magyar népmesekatalógus 2. Budapest, MTA Néprajzi Kutató Csoport, 1988. A magyar tündérmesék katalógusa (AaTh 300-749). pp. 221-222 (entry nr. 8).
ATU 441: Ханс мој јеж Први део приче класификован је у Арне-Томпсон-Утер индексу као ATU 441, „Ханс мој јеж”, циклус прича у којима је животињски младожења бодљикаво прасе, свиња или вепар. Друге приче ове класификације су италијанска Краљ свиња, француска Принц Маркасин и румунска Зачарана свиња (први део).
Пољски филолог Марк Лиџбарски приметио је да се свињски принц обично појављује у причама романских језика, док се јеж као животињски муж јавља у германским и словенским причама.Lidzbarski, Mark (Hg.). . Такође, према шведском фолклористи Валдемару Лиунгману и Кристин Шоџаеи Каван (у Enzyklopädie des Märchens), у типу ATU 441 животињски муж може бити јеж, вепар или бодљикаво прасе. Белешке браће Грим наводе да су у овим бајкама „јеж, бодљикаво прасе и свиња овде синоними”. . Grimm's Household Tales: With the Author's Notes. . Translated by Margaret Hunt. G. Bell.
ATU 707: Троје златне деце Други део приче (деца рођена са посебним особинама) је тип бајке ATU 707, „Троје златне деце”. Мађарска наука класификује причу ATU 707 под називом „Златокоси близанци” (мађ. Az aranyhajú ikrek).. In: . Estonian Literary Museum, Estonian National Museum, University of Tartu. 2013. pp. 22. (online) Варијанте сакупљене у Мађарској и на територијама са мађарским говорним подручјем показују паралеле са сличним причама из оближњих региона, попут Гримове Три птичице.Róna-Sklarek, Elisabet. . Neue Folge. Leipzig: Dieterich.
Према мађарско-америчкој научници Линди Дег, мађарске варијанте могу имати два облика: златокоса сестра спасава своју златокосу браћу и открива истину уз помоћ птице која говори истину, или чудесној деци помаже братова вилинска невеста.. .
Варијанте Дистрибуција Према шведском фолклористи Валдемару Лиунгману и истраживачу наратива Инес Келер-Цилх, тип бајке ATU 441 забележен је у Немачкој, балтичким земљама, Мађарској и међу западнословенским и јужнословенским народима (иако је Лиунгман поменуо постојање варијанти у Шведској, Грчкој и Италији). . pp. 103. https://doi.org/10.1515/9783112618004Köhler, Ines. "Hans mein Igel (AaTh 441)" [Hans My Hedgehog (ATU 441)]. In: Enzyklopädie des Märchens Online. Edited by Rolf Wilhelm Brednich, Heidrun Alzheimer, Hermann Bausinger, Wolfgang Brückner, Daniel Drascek, Helge Gerndt, Ines Köhler-Zülch, Klaus Roth and Hans-Jörg Uther. Berlin, Boston: De Gruyter, 2016 . pp. 496. https://www-degruyter-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/database/EMO/entry/emo.6.103/html. Accessed 28. 1. 2023. Мађарски каталог народних бајки (MNK) региструје 8 варијанти у Мађарској индексираних као тип AaTh 441, A sündisznó („Јеж”), од којих су три комбиноване са другим типовима.Dömötör Ákos (szerk.). . Budapest, MTA Néprajzi Kutató Csoport, 1988. A magyar tündérmesék katalógusa (AaTh 300-749).
Етнограф Агнеш Ковач прокоментарисала је да је тип бајке 707 чест и распрострањен у областима мађарског језика. III. Tolna Megyei Könyvtár. У истом смислу, професорка Линда Дег је изјавила да национални Мађарски каталог народних бајки (MNK) наводи 28 варијанти овог типа бајке и 7 одступања.. New York and London: Garland Publishing. . Теренски рад који је 1999. године спровео истраживач Золтан Васвари међу популацијом Палоца пронашао је 3 варијанте типа бајке 707.
Регионалне приче типа ATU 441 Јеж У мађарској бајци коју је објавио аутор Вал Биро под насловом „Јеж” (The Hedgehog), сиромашни пар жели да има сина, али како године пролазе, немају среће. Једног дана одлучују да пронађу било коју врсту животиње у шуми коју могу усвојити као свог сина. Човек проналази јежа и доноси га кући да га одгаја као своје дете. Једног дана, јеж почиње да говори — на велико изненађење пара — и предлаже да купе још свиња како би он могао постати свињар и чувати свиње. Они пристају на то и пуштају свог сина јежа да чува свиње у шуми. Неко време касније, пратња Црног краља губи се у шуми, а јеж обећава да ће им помоћи, у замену за руку ћерке Црног краља. Они потписују уговор којим обележавају свој договор. Следећег дана, пратња Црвеног краља такође се губи, а мала животиња прави исти договор са њим. Трећег дана, Бели краљ се такође губи у шуми, а јеж прави трећи договор. Касније, јеж каже својим родитељима да ће ићи да тражи своју невесту, принцезу. Прво одлази на двор Црног краља и захтева принцезу за жену, као и мираз. Када се возе кочијом, јеж пита принцезу да ли воли малу животињу, на шта она даје груб одговор. Увређен, он се враћа на двор Црног краља и оставља принцезу тамо, али узима мираз за себе. Исти догађаји се дешавају са ћерком Црвеног краља, која каже да га не воли. Коначно, са ћерком Белог краља, она му каже да га воли, и он се претвара у згодног принца. Принц објашњава да је био под чинима и жени се ћерком Белог краља.
Јеж (Алшо-Фехер) У мађарској бајци коју је сакупио Иштван Лазар од извора у жупанији Алшо-Фехер са насловом A tevisdisznó („Јеж”), човек тражи од своје жене да им нађе сина тако што ће ићи у одређеном правцу у шуми, док он иде другим путем, с намером да пронађе било коју животињу која ће им бити син. Човек проналази јежа и доноси га кући, али животиња је заправо краљ у проклетом облику. Временом, јеж одлучује да постане свињар и тражи од свог оца да му купи свиње, као и црног и белог петла. Он дува у рог и води свиње на испашу у шуму. Неко време касније, Црни краљ се губи у шуми, а јеж нуди своју помоћ у замену за његову ћерку и половину краљевства. Следећег дана, други краљ се губи у шуми, а јеж даје исту понуду. Коначно, Бели краљ и његова жена губе се у шуми, а јеж се појављује да им помогне, дајући исту понуду. Следеће године, син јеж тражи од свог оца да припреми неколико кочија и његовог петла за јахање, јер намерава да наплати договоре које је склопио са сваким краљем. Прво одлази у замак Црног краља да га подсети на њихов договор и узима принцезу за своју невесту. На путу, јеж пита принцезу да ли га воли, а девојка га одбија. Због тога он шаље девојку кући и одлази да окуша срећу са ћерком другог краља, где наилази на исти резултат. Коначно, одлази у замак Белог краља и узима принцезу за своју невесту. Бели краљ дочекује јежа као свог зета и жени га својом ћерком. Касније увече, јеж и принцеза се селе у другу кућу, а животиња даје принцези велики нож да га убоде њиме, јер је годинама проклет у животињски облик. Упркос извесном оклевању, принцеза ради како је замољена и претвара јежа назад у људски облик. Сада људски принц објашњава својим родитељима да је он био јеж, а друга два краља жале што није могао да ожени ниједну од њихових ћерки.
Јеж и црни петао (Буковина)