thumb|right|Чачи борба бичева, једна је од традиционалних борилачких вештина народа Мангараи на острву Флорес, Источна Нуса Тенгара, Индонезија. Борба бичевима може се изводити као ритуал, представа или спорт.
Дејвид Хикс описује чачи, ритуални турнир у борби бичевима међу народом Мангараи у Индонезији, који се изводи у разним традиционалним и верским приликама. Порекло чачија може лежати у древном тренингу ратника.
Латиго и Дага дословно се преводи као бич и бодеж на шпанском. То је филипинска борилачка вештина, формулисана 1987. године, која се фокусира на употребу флексибилног оружја, посебно бичева.
Бич бокс је постао нови догађај у Аустралији, заједно са бичкрекингом и другим традиционалним аустралијским представама и такмичењимаhttps://www.abc.net.au/stateline/qld/content/2004/s1098982.htm. Креирала га је и промовисала аустралијска мајсторка бичева Гејл Неметhttps://www.aussiewhipmaker.com/awards/. Бич бокс комбинује категорију циљаног бичкрекинга са такмичењем човек на човека: поени се зарађују ударањем у лице, које је покривено заштитном опремомhttps://www.afternic.com/forsale/knucklepit.com?utm_source=TDFS_DASLNC&utm_medium=parkedpages&utm_campaign=x_corp_tdfs-daslnc_base&traffic_type=TDFS_DASLNC&traffic_id=daslnc&oref=https%3A%2F%2Fen.wikipedia.org%2F.
Николај Љесков у свом роману „Зачарани путник“ (1873) описује стари обичај лицитирања у Централној Азији. Да би избегли неразумно високе цене, два најбоља понуђача решавају проблем борбом бичевима: држећи се за леве руке, наизменично се ударају док један не одустане.
Референце Категорија:Традиција и обичаји