Апоматок (такође писано као Апаматак, Апаматок и у бројним другим варијантама) било је историјско племе Вирџинијских Индијанаца које је говорило алгонквинским језиком и насељавало подручје дуж доњег тока реке Апоматокс, на територији данашњег Питерсбурга, Колонијал Хајтса, Честерфилда и округа Динвиди у југосточној Вирџинији.

Апоматок су били повезани са око 30 племена која су чинила Конфедерацију Повахатан, која је контролисала подручје тада познато као Тенакомака, данашња Тидеватар Вирџинија. Према Вилијаму Страчеију, Апоматок су били једно од четири потплемена у оригиналном наследном подручју поглавице Повахатана, пре него што је он остала племена укључио у своју конфедерацију, и сматрало се да су блиско повезани са краљевском линијом Повахатан.

Историја Апоматок су први пут дошли у контакт са енглеским истраживачима 8. маја 1607. године, када је група коју је предводио Кристофер Њупорт стигла до једног од њихових села на ушћу реке Апоматокс (на мапи Тиндала из 1608. означено као Mattica). Енглези су забележили да је најистакнутији ратник међу Индијанцима Вирџиније носио лук и стрелу у једној руци, а лулу са дуваном у другој, што је симболизовало избор између рата и мира. Енглеска група се убрзо населила око 30–40 миља низводно, на острву Џејмстаун.

Дана 26. маја Њупорт је предводио другу експедицију од 24 енглеска колониста до Матике. Дочекани су храном и дуваном. Он је забележио да је село било окружено пољима кукуруза које су Индијанци обрађивали. Селом је управљала вероансква (женска поглавица) по имену Опусоквионоске (Oppussoquionuske). Упркос гостољубивом пријему, неки Апоматок ратници учествовали су у повременим нападима на енглеско утврђење све до 13. јуна, када је врховни поглавица Поватан наредио прекид непријатељстава. Џон Смит је поново видео вероанскву Апоматока у Верувокомоку (главном пребивалишту Поватана) током свог заробљавања у децембру 1607, када јој је било наређено да му пере руке; као и током друге експедиције у фебруару 1608, када је Поватан заповедио да га служи водом, ћуретином и равним хлебом.

Очаран недостатком кукуруза, Смит је са Ралфом Волдом у касну јесен 1608. посетио село Апоматока и купио кукуруз у замену за бакар. Смит је те године забележио да је племе имало 60 ратника (неки историчари процењују укупну популацију на око 220 људи). Њихово веће село на северној обали потока Вигвипок (данас Свифт Крик) било је под управом вероанса Коквонасума, брата Опусоквионоске.

Односи између Енглеза и домородаца погоршали су се 1609. године, што је кулминирало Првим англо-поватанским ратом око 1610. Око Божића 1611, као одмазду за заседу Апоматока на енглеске колонисте годину дана раније, сер Томас Дејл заузео је село Опусоквионоске и околна обрадива земљишта. Преименовао га је у „Нове Бермуда” (насеље је 1614. укључено као град Бермуда Хандред).

Након обнављања сукоба 1622. године, колонисти, предвођени капетаном Натанијелом Вестом, уништили су село Коквонасума и протерали становнике у августу 1623. Остатак племена преселио је своје насеље узводно уз Свифт Крик, а затим нешто јужније ка Олд Таун Крику, на подручје данашњег Колонијал Хајтса. Колонисти су их поново напали 1627. године.

Године 1635. Апоматок су протерани из горње долине Свифт Крика од стране капетана Хенрија Флита, који је провео четири године међу Индијанцима у Накочтанку (данашњи Вашингтон) и течно говорио алгонквински поватански језик. Флит је изградио мало утврђење на великом брду које надгледа водопаде на северној обали реке. Данас се на том месту налази кампус Државног универзитета Вирџиније у Етрику.

Након коначног пораза Поватанске конфедерације у Другом великом англо-поватанском рату (1644–1646), конфедерација је распуштена, а сва потплемена, укључујући Апоматок, постала су директни поданици енглеског краља. Апоматок су тада углавном живели у Ронхораку (или Роховикеу; данашњи Рохојк Крик, близу границе између Питерсбурга и Динидија) и Матоксу, на супротној северној обали Апоматокса. То је било на северном крају „Оканичи стазе”, старог индијанског пута који се простирао све до Јужне Каролине.

Године 1645. колонија Вирџинија изградила је Форт Хенри код водопада, источно од Ронхорака. После уговора из 1646, па све до 1691, ова тврђава представљала је законску границу белачког насељавања. Форт Хенри је био једино место где су Индијанци могли легално да пређу у енглеску територију, и обрнуто. У почетку су морали да носе пругасту ткану значку; касније је то замењено бакарном значком. Почетком 20. века једна таква значка са натписом Appomattock пронађена је у источном Диниди округу.

Форт Хенри је служио и као полазиште за даља енглеска истраживања на запад. Године 1650, Апоматок водич по имену Пјанча повео је експедицију Абрахама Вуда преко изворишта реке. Године 1671, њихов вероанс Перакута предводио је Томаса Батса и Роберта Фалама на експедицију у данашњу Западну Вирџинију. Попис из 1669. показује да су Апоматок имали око 50 стрелаца, што указује на популацију од око 150 људи.

Током Беконове побуне 1676. године, насеље Апоматока је уништено. Место Матоака у Вирџинији добило је име по том селу. Племе је временом нестало као засебна целина; последњи пут се помиње 1705. године, када је забележено да се састоји од свега седам породица.

Процењује се да су Апоматок као посебно племе изумрли до 1722. године, а њихови потомци су се највероватније стопили са колонијалним становништвом Вирџиније или са другим домородачким племенима.

Референце

Категорија:Алгонквински народи Категорија:Вирџинија