thumb|Две врсте лажне потврде. Испрекидане линије указују на изворе који су невидљиви за рецензента. У сваком случају, извор (горе) рецензенту (доле) изгледа као два независна извора.

Кружно извештавање или лажна потврда је ситуација у критици извора где се чини да информација долази из више независних извора, али заправо потиче из само једног извора. У многим случајевима, проблем настаје грешком због немарног извештавања или прикупљања обавештајних података. Међутим, ситуацију такође могу намерно изазвати извор или новинар као начин јачања широко распрострањеног веровања у ту информацију.

Кружно извештавање се јавља у различитим областима, укључујући прикупљање обавештајних података, новинарство и научна истраживања.

Случај фалсификата о нигерском уранијуму из 2002. године био је класичан пример кружног извештавања обавештајних служби.

Примери Роман Корени из 1976. Аутор Алекс Хејли одрастао је слушајући усмено предање да је први предак његове породице који је ушао у Сједињене Америчке Државе био младић по имену Кунта Кинте, који је живео близу Камби Болонга, или реке Гамбије, и који је отет у ропство док је скупљао дрва. Као одрасла особа, Хејли је истраживао родослов своје породице за оно што ће постати роман из 1976. године Корени: Сага једне америчке породице, те је отпутовао у Гамбију у покушају да потврди породичну историју Кинтеа. Хејли је испричао причу о Кинтеу групи гамбијских племенских стручњака, који су потражили гриоа — усменог историчара — који би могао да потврди причу. На крају, Хејли је упознао човека по имену Кеба Фофана у граду Џуфуре, који је био у стању да исприча причу о Кунти Кинтеу која је била запањујуће слична Хејлијевој целоживотној породичној историји, што је била очигледна потврда која је утемељила Хејлијев роман (као и чувену мини-серију из 1977. адаптирану према роману). Међутим, након објављивања откривено је да усмена предања гриоа нису поуздана за датуме пре 19. века, да Фофана није био прави грио, и да је Фофанина потврда Хејлијеве историје у суштини била препричавање приче коју је сам Хејли испричао гамбијским стручњацима.MacDonald, Edgar. "A Twig Atop Running Water -- Griot History", Virginia Genealogical Society Newsletter, July/August, 1991.The Roots of Alex Haley. Documentary. Directed by James Kent. BBC Bookmark, 1996. .

Рат у Ираку Године 2001, документи о нигерском уранијуму, које је првобитно објавио СИСМИ (бивша војна обавештајна агенција Италије), наизглед су приказивали покушај Садама Хусеина у Ираку да купи прах жутог колача уранијума од Нигера током ирачке кризе разоружања. Друге обавештајне агенције су се позивале на њих како би убедиле своје владе или јавност да се таква куповина догодила.

Године 2004, председник америчког Сенатског одбора за предратну обавештајну службу о Ираку рекао је за Ен-Би-Си-јевог Тима Расерта да је један доушник, „Кервбол”, „заиста пружио 98 процената процене о томе да ли Ирачани имају биолошко оружје или не”. То је било упркос чињеници да „нико унутар владе САД никада није заправо разговарао са доушником — осим [једног] аналитичара Пентагона, који је закључио да је човек алкохоличар и потпуно бескористан као извор”.

Остали примери Почетком 2012. године, корисник сајта TV Tropes по имену Tunafish тврдио је да постоји грешка у игри Civilization која је проузроковала да Ганди буде много агресивнији. Tunafish није пружио никакав доказ. Понављање ове лажне информације довело је до интернет мима „Нуклеарни Ганди”.

Године 2018, Шерозе Чодри је идентификован као активни члан Исламске државе који је учествовао у убиству неколико појединаца, путем извештавања које је укључивало подкаст Њујорк тајмса, између осталог. Подкаст и други медији позивали су се на објаве на блогу чији је аутор био Чодри, почевши од 2016. године. Владини званичници и други су подкаст узели као доказ злочина; међутим, оригиналне објаве су биле непроверене и аутор их се касније одрекао.

На Википедији

Википедија се понекад критикује због тога што се користи као извор кружног извештавања, посебно у варијанти где поуздан извор понови тврдњу без референце у чланку на Википедији, често без цитирања чланка; тај извор се затим додаје као референца за тврдњу на Википедији.

Историја цитогенезе Прва забележена употреба термина цитогенеза (енгл. ) за опис овог феномена била је у новембру 2011. године, када га је Рандал Манро употребио у стрипу xkcd. Овај неологизам се приписује као хомофонска игра речима на „цитогенезу”, формирање, развој и варијацију биолошких ћелија.

Чланак у часопису Slate позвао се на процес у четири корака описан у стрипу, како би подигао свест о цитогенези коју омогућава Википедија. Ова врста кружног извештавања описана је као посебно тешка за уочавање због брзине ревизија савремених веб-страница и недостатка временских ознака „на дан” у цитатима и временских ознака „последње ажурирање” на страницама на интернету.

Примери на Википедији

thumb|upright=0.9|Кружно извештавање Википедије и штампе Истакнути примери лажних тврдњи које су се прошириле на Википедији и у новинским изворима због кружног извештавања:

2007: Википедија и The Independent проширили су лажну информацију да је комичар Саша Барон Коен радио у Голдман Саксу. 2008: Један студент је произвољно додао „такође познат као....бразилски мравојед” у чланак о коатију, што је довело до накнадних коментара о овом сисару који су помињали овај надимак. Медији који су поновили надимак укључивали су The Independent, Daily Express, Metro, The Daily Telegraph, Daily Mail, књигу коју је објавио Универзитет у Чикагу, и научни рад који је објавио Универзитет у Кембриџу. 2008: Корисник под именом „Lordvolton” (често погрешно цитиран као Lordvoltron) додао је лажни префикс „ксерафлоп” на страницу Википедије о операцијама са покретним зарезом у секунди. То је затим широко распрострањено у бројним изворима. 2009: Средње име „Вилхелм” је лажно додато имену Карла-Теодора цу Гутенберга. Ово је проширио низ публикација, укључујући немачку и међународну штампу. 2009: Нетачна година издања 1991. додата је у чланак Википедије о сату Casio F-91W. BBC је то поновио у чланку из 2011. године. Комуникација са примарним изворима више пута је потврдила 1989. као годину издања, али пошто је BBC обично поуздан секундарни извор, њихова употреба 1991. године учинила је дезинформацију тешком за уклањање. Године 2019, KSNV је цитирао овај инцидент као још један пример цитогенезе. Тачна година враћена је тек након те ревизије, при чему је чланак KSNV-а цитиран у чланку како би подржао враћање датума издања на 1989. 2014: Анонимно је додата изјава на страницу Википедије о британском комичару Дејву Горману у којој се наводи да је „направио паузу у каријери ради спонзорисаног аутостопирања око земаља Пацифичког прстена”. Када је то доведено у питање, чланак објављен каснијег датума (септембар 2014) у дневним регионалним новинама The Northern Echo у североисточној Енглеској цитиран је као доказ. Горман је одбацио тврдњу у 3. епизоди 4. сезоне своје британске телевизијске емисије Modern Life Is Goodish (први пут емитовано 22. новембра 2016). 2022: Откривено је да су чланак-превара о Алану Макмастерсу, наводном проналазачу тостера, преузели медији који су касније коришћени као цитати.

Види још Кружно расуђивање Кружна референца Лажне вести Медијска ехо комора Поузданост Википедије Гласина Самореференца

Референце

Литература

Категорија:Каузалне грешке Категорија:Критика новинарства Категорија:Лажне вести Категорија:Филозофска логика