Политика изједначавања четника и усташа, у научној литератури позната и као политичка симетрија кривице, термин је којим савремена историографија и политикологија описују званични наратив и државну стратегију власти Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Ова политика је тежила успостављању потпуног моралног, политичког и правног знака једнакости између Југословенске војске у отаџбини (четника) и Усташког покрета, представљајући их као идентичне квислиншке формације.
Идеолошка позадина и циљеви Основни циљ ове политике био је очување братства и јединства путем успостављања вештачке равнотеже одговорности. Режим је настојао да спречи истицање специфичности геноцида почињеног у НДХ над Србима, како се хрватски народ не би осећао колективно жигосаним, док је истовремено четнички покрет морао бити дефинисан као искључиво злочиначки како би се делегитимисала идеја монархије и грађанске државе.
КПЈ је користила овај модел како би поништила разлике у карактеру колаборације и створила јединствену категорију „домаћег издајника”.
Већ од почетка 1942. године КПЈ је претила најстрожим казнама онима који се нису слагали са овом политиком.
У текстовима насталим у лето и јесен 1942. Јосип Броз је изједначавао Михаиловићеве четнике с усташама. То је делом био резултат Титовог фокуса на оне снаге које је сматрао кључним противницима и супарницима у борби за власт, а у првим послератним месецима и израз потребе да се поражене противнике или потенцијалне супарнике у борби за власт што више дезавуира. Тако у говору на оснивачком конгресу КП Србије (Београд, 12. маја 1945.) Тито није правио баш никакву разлику између усташа и четника:
„Ако су Хрвати имали усташе, онда су Срби имали четнике. У чему је разлика између једних и других?”.
Делом је то изједначавање било и последица формуле братства и јединства према којој је сваки југословенски народ имао своје хероје, жртве и „народне непријатеље и издајице”. На то указује следећи пример из чланка Борба народа поробљене Југославије, при чему ваља запазити да Тито, иако своди у исту раван усташе и четнике, ипак не изједначава и домете злочина које су починиле две стране:
„Усташе су, под руковођеством Нијемаца, убијали стотине хиљада Срба, четници Драже Михаиловића, под руковођеством Италијана и Нијемаца, убијали су десетине хиљада Муслимана и Хрвата.”
Спорни аспекти политике изједначавања
1. Негирање разлике у државноправном статусу Критичари ове политике истичу да је режим свесно пренебрегавао чињеницу да су четници до краја 1943. били међународно признати као део антифашистичке коалиције од стране савезника, док су усташе били интегрални део Сила Осовине.
Упркос тактичкој колаборацији на терену, стратешки циљеви ова два покрета били су потпуно супротстављени, што је послератна историографија занемаривала ради политичких циљева.
2. Судска нивелација и „амалгам непријатеља” Током судских процеса (нпр. Београдски процес против Драже Михаиловића 1946. године), тужилаштво је користило метод спајања свих непартизанских формација у један неразлучив блок, што се у литератури назива идеолошком нивелацијом.
3. Образовни и пропагандни притисак Кроз школске програме СФРЈ, „сарадња четника и усташа у борби против народноослободилачког покрета” постала је аксиом, иако су поменути покрети на терену често били у сукобу. Оваква конструкција прошлости била је неопходна за легитимизацију комунистичког монопола на антифашизам.
Вештачке симетрије
Поред политике вештачке симетрије кривице за злочине, тј. лажног изједначавања злочина које су починили четници (претежно Срби) са злочинима које су починиле усташе (претежно Хрвати и Бошњаци муслимани), КПЈ је покушавала да направи и вештачку симетрију у верској и националној припадности жртава усташких злочина. Тако је у прогласима КПЈ о усташким злочинима преувеличаван веома мали број убијених Хрвата и Бошњака муслимана, како би се створила лажна симетрија са великим бројем убијених Срба.
Види још Братство и јединство Заташкавање усташких злочина Други светски рат у Југославији
Референце
Литература
Категорија:Титоизам Категорија:Југославија у Другом светском рату Категорија:Политика СФРЈ Категорија:Савез комуниста Југославије