мини|327x327piksel|Топографска изолација и проминенцијаA - Најближи виши сусед Топографска изолација је орографска мера која описује просторну удаљеност неког врха у односу на виши терен у његовом окружењу. У најчешћој употреби, она представља најкраће хоризонтално растојање од врха до најближе тачке која има већу надморску висину од посматраног врха, односно до најближег вишег тла. Изолација се често описује и као полупречник подручја унутар кога је дати врх највиша тачка.
Заједно са надморском висином и топографском проминенцијом, изолација служи за упоредно описивање значаја врхова у рељефу. Док проминенција изражава вертикалну самосталност (колико се врх уздиже у односу на кључни превој), изолација даје хоризонталну компоненту, то јест колико је далеко најближи виши терен. Због тога врхови са великом изолацијом често доминирају ширим простором и препознатљиви су као највише тачке великих региона, иако не морају бити међу највишим планинама света.
У пракси се изолација може одређивати приближно мерењем са карата и изохипси, али се данас најчешће рачуна аутоматски коришћењем дигиталних модела висина (DEM/DSM) и одговарајућих алгоритама. У таквим прорачунима резултат зависи од резолуције и својстава улазног модела, као и од тога да ли модел представља чист терен (DEM) или површину која може укључивати вегетацију и објекте (DSM).
Као гранични пример често се наводи Еверест пошто на Земљи не постоји тачка са већом надморском висином од његовог врха, изолација у строгом смислу као растојање до вишег терена нема коначну вредност, па се у описима наводи као неодређена. За већину других врхова изолација је коначна и може се користити за прављење упоредних листа и табела, уз напомену да се вредности могу незнатно разликовати у зависности од коришћених података и методологије.
Терминологија У вези са топографском изолацијом најчешће се користе следећи термини: најближи виши сусед – најближи врх или друга референтна тачка који је виши од посматраног врха; круг изолације – круг полупречника једнаког изолацији у чијој унутрашњости не постоји ниједна виша тачка; права изолација – изолација рачуната у односу на најближу вишу тачку терена (не нужно именован врх), што је прецизније од каталошке апроксимације, али захтевније за израчунавање.
Однос са сродним мерама Топографска изолација се често посматра заједно са другим морфометријским показатељима: надморска висина описује апсолутну висину, али не говори ништа о просторном контексту врха; топографска проминенција је вертикална мера самосталности врха у односу на најниже седло на путу ка вишем терену; изолација је хоризонтална просторна мера колико је далеко најближа виша тачка.
Врх може имати велику проминенцију, а малу изолацију ако постоји близак виши врх, и обрнуто – може имати велику изолацију и умерену проминенцију нарочито на удаљеним острвима.
Израчунавање Топографска изолација се своди на два корака: идентификацију најближе више тачке или врха, и мерење растојања између те две тачке као геодетске дужине.
Проналажење најближе више тачке Ако се користи DEM, проблем се може формулисати као тражење најмање удаљености од ћелије врха до било које ћелије са већом висином. На глобалном нивоу то је алгоритамски тешко, јер претрага може имати квадратно време у најгорем случају. Због тога се користе ефикаснији поступци, укључујући алгоритме који користе структуре података за брзе упите најближе више тачке у растерским моделима и приступе који боље искоришћавају локалност и паралелизацију.
У пракси се срећу три типична приступа: права изолација из DEM-а – тражи се најближа виша тачка терена (најпрецизније у концепту); изолација према каталогу врхова – тражи се најближи виши врх у листи, што је брже али може бити приближно; хибридни поступци – прво се грубо претражује у нижој резолуцији или преко кандидата, а затим се локално прецизира претрага у DEM-у.
Мерење растојања Растојање између две тачке најбоље је мерити као геодетску дужину на елипсоиду (нпр. WGS84), посебно када је реч о великим раздаљинама или када се ради у географским координатама. Класичан приступ су Винсентијеве формуле, док савремени и робусни алгоритми за геодезију дају високу прецизност и стабилност и за врло дуге тешке нумеричке случајеве.
Многи ГИС алати и библиотеке подржавају елипсоидално мерење, нпр. QGIS преко класе QgsDistanceArea и PostGIS преко функције ST_DistanceSpheroid.
Примери У табели су наведени топографски најизолованији врхови Земље. Бројеви су преузети из широко коришћених глобалних прорачуна заснованих на ДЕМ-у.
Ранг Врх Држава Надморска висина (m) Проминенција (m) Изолација (km) Најближи виши сусед Копнена маса 1 Монт Еверест 8,848 8,848 — — Евроазија 2 Аконкагва 6,962 6,962 16,520 Тирич Мир (Кајбер Пахтунхва, Пакистан) Јужна Америка 3 Денали 6,194 6,149 7,450 Јанамакс (Синђанг, Кина) Северна Америка 4 Килиманџаро 5,895 5,885 5,510 Кух-е Шашгал (Авганистан) Африка 5 Пунчак Џаја 4,884 4,884 5,262 Планина Ђејд Драгон Сноу (Јунан, Кина) Нова Гвинеја 6 Винсонов масив 4,892 4,892 4,861 Риско Платеадо (Мендоса, Аргентина) Антарктик 7 Монт Орохена 2,241 2,241 4,128 Маунт Нгаурухо (Нови Зеланд) Тахити 8 Мауна Кеа 4,205 4,205 3,947 Маунт Шаста (Калифорнија, САД) Хаваји 9 Гунбјерн Фјелд 3,694 3,694 3,254 Ајгер (кантон Берн, Швајцарска) Гренланд 10 Маунт Кук 3,754 3,754 3,140 Маунт Адам (Викторијина земља, Антарктик) Јужно острво 11 Табана Нтлењана 3,482 2,390 3,003 Маунт Меру (Танзанија) Африка 12 Маунга Теревакa 506 506 2,836 Серо де лос Иносентес (острво Алехандро Селкирк, Чиле) Ускршње острво 13 Монблан 4,809 4,696 2,813 Кукуртлу (Карачајево-Черкезија, Русија) Евроазија 14 Питон де Неж 3,071 3,071 2,767 Џајантс Касл (Квазулу-Натал, Јужна Африка) Реинион 15 Кључевскаја Сопка 4,750 4,649 2,748 Маунт Форакер (Аљаска, САД) Евроазија 16 Пико де Орисаба 5,636 4,922 2,690 Пико Кристобал Колон (департман Магдалена, Колумбија) Северна Америка 17 Краљичин врх Мери 2,060 2,060 2,665 Маунт Пејџет (Јужна Џорџија, УК) Тристан да Куња 18 Маунт Витни 4,421 3,072 2,649 Невадо де Толука (држава Мексико, Мексико) Северна Америка 19 Гунунг Кинабалу 4,095 4,095 2,538 Нга Пилимсит (Папуа, Индонезија) Борнео 20 Елбрус 5,642 4,741 2,473 Пик Агасис (Таџикистан) Евроазија 21 Пико да Бандејра 2,897 2,647 2,393 Серо Наранхос (Боливија) Јужна Америка 22 Монт Камерун 4,040 3,901 2,338 Микено (ДР Конго) Африка 23 Маунт Пејџет 2,915 2,915 2,269 Велчеве планине (Палмерова земља, Антарктик) Јужна Џорџија 24 Маунга Силисили 1,858 1,858 2,245 Табвемасана (Вануату) Саваји 25 Невадо Уаскаран 6,746 2,776 2,196 Трес Крусес (граница Чиле/Аргентина) Јужна Америка 26 Анамуди 2,695 2,480 2,115 Маћапучаре (Непал) Евроазија 27 Џебел Тубкал 4,167 3,755 2,078 Пико Луиђи Амедео (Италија) Африка 28 Фуџи 3,776 3,776 2,077 Сјуешан (Тајван) Хоншу 29 Еми Куси 3,445 2,934 2,001 Монт Камерун (Камерун) Африка 30 Мосонов врх 2,745 2,745 1,922 Маунт Макмастер (Ендербијева земља, Антарктик) Острво Херд 31 Маунт Мичел 2,037 1,857 1,913 Лоун Бјут (Колорадо, САД) Северна Америка 32 Гунунг Керинчи 3,805 3,805 1,905 Гунунг Кинабалу (Сабах, Малезија) Суматра 33 Џоов брег 13 13 1,903 Пуу Ки (Хаваји, САД) Киритимати 34 Највиша тачка Агрихана 965 965 1,902 Маунт Амаги (Чубу, Јапан) Агрихан 35 Маунт Кошћушко 2,228 2,228 1,895 Тутоко (Нови Зеланд) Аустралија 36 Олавтопен 780 780 1,856 Единбург пик (острво Гоф, Јужни Атлантик) Острво Буве 37 Маскарен пик 1,230 1,230 1,848 Коксцомб (Источни Кејп, Јужна Африка) Острво Марион 38 Грин Маунтин 859 859 1,842 Маунт Ришар-Молар (граница Обале Слоноваче/Гвинеје) Острво Асенсион 39 Гора Народнаја 1,895 1,772 1,836 Катоћока (Шведска) Евроазија 40 Јушан 3,952 3,952 1,815 Врх 4030 (Јунан, Кина) Тајван
Види још Топографска проминенција Дигитални модел терена Геодезија
Референце
Литература
Спољашње везе
Peakbagger — глосар (изолација, NHN) NASA Earthdata — SRTMGL1 (1 arc-second / ~30 m)
Категорија:Топографија Категорија:Географија Категорија:Геоморфологија