Архив америчке уметности () је највећа колекција примарних извора који документују историју визуелних уметности у Сједињеним Америчким Државама. Више од 20 милиона предмета оригиналног материјала чува се у истраживачким центрима Архива у Вашингтону и Њујорку.

Као истраживачки центар у оквиру Смитсонијанског института, Архив чува материјале везане за разноврсне америчке визуелне уметности и уметнике. Заступљени су сви региони земље, као и бројне епохе и уметнички покрети. Међу значајним уметницима чији се радови налазе у колекцији су Џексон Полок, Ли Краснер, Марсел Бројер, Роквел Кент, Џон Сингер Сарџент, Винслоу Хомер, Џон Трамбул и Александар Колдер. Поред личних докумената уметника, Архив прикупља документарни материјал уметничких галерија, трговаца уметнинама и колекционара. Такође поседује колекцију од преко 2.000 интервјуа усмене историје везаних за уметност и издаје полугодишњи часопис Archives of American Art Journal, који представља колекције унутар Архива.

Историја

Архив америчке уметности основали су у Детроиту 1954. године тадашњи директор Детроитског института уметности, Едгар Престон Ричардсон, и колекционар Лоренс А. Флејшман. Први архивар била је Арлајн Кастер, библиотекарка истраживачке библиотеке Детроитског института уметности. Забринути због недостатка материјала који се односе на америчку уметност, Ричардсон и Флејшман су организовали Архив уз подршку научника и бизнисмена. Њихова намера била је да прикупе материјале везане за америчке уметнике, трговце уметнинама, институције и писце, те да омогуће научницима приступ фондовима.McCoy, vii Године 1970. Архив је постао део Смитсонијанског института, преселивши свој центар за обраду и складиште из Детроита у Зграду старе Управе за патенте у Вашингтону.

Тренутно се колекција и канцеларије налазе у згради Виктор (Victor Building), у 9. улици NW, свега неколико блокова удаљеној од Зграде старе Управе за патенте. Сваке године Архив додељује Медаљу Архива америчке уметности за индивидуални допринос америчкој уметничкој заједници, као и Награду Лоренса А. Флејшмана за научну изврсност у области историје америчке уметности. Ове награде се уручују на годишњем добротворном догађају Архива, а међу добитницима су Марк ди Суверо, Чак Клоуз, Џон Вилмердинг и други.

Године 2011. Архив америчке уметности постао је прва јединица Смитсонијана која је директно сарађивала са Википедијом кроз пројекат ГЛАМ, поставивши прву Смитсонијанову википедијанку у резиденцији, Сару Стирч.

Збирке

При оснивању Архива, све збирке, било позајмљене или дониране, биле су дуплиране на микрофилм, што је омогућило лак приступ збиркама широм земље и успостављање архивских база података у Њујорку, Вашингтону, Бостону, Детроиту и у Музеју Дејанг у Сан Франциску.McCoy, viii. Данашњи партнери су Музеј Дејанг, Бостонска јавна библиотека, Музеј Амон Картер и Хантингтонова библиотека. Архив такође нуди микрофилмове за међубиблиотечку позајмицу без накнаде. Микрофилм се више не производи јер га је заменила дигитализација. Захваљујући финансирању Фондације Тера, Архив је у потпуности дигитализовао бројне збирке које су доступне на њиховом веб-сајту. У априлу 2011. Архив је добио други грант од фондације Тера у износу од 3 милиона долара за наредних пет година дигитализације и технолошког развоја.

Архив се у великој мери ослања на грантове и приватне донације. Године 2009. Архив је добио грант од 213.315 долара од Фондације Леон Леви за обраду података галерије Андре Емерих и поклон од 100.000 долара од Фондације Крес за довршетак дигитализације записа галерије Жак Селигман. Исте године Архив је стекао 88 збирки укупне дужине 717 дужних стопа.

Истакнуте збирке Документи афроамеричких уметника Архив чува преко 50 збирки докумената афроамеричких уметника. Теме укључују емигрантска искуства, расизам у уметности и Федерални уметнички пројекат. Збирка садржи блокове за скицирање Палмера Хајдена, илустровани дневник Хораса Пипина из војне службе током Првог светског рата и фотографије Алме Томас. Остале значајне збирке представљају уметнике као што су Чарлс Олстон, Хјуи Ли-Смит, Џејкоб Лоренс, Ромаре Берден и Хенри Осава Танер.Archives of American Art, 1992, 1.

Документи латиноамеричких уметника Преко 100 појединаца и организација заступљено је у колекцији латиноамеричке уметности. Теме се крећу од мексичког мурализма до надреализма, уметничког покровитељства у оквиру Новог договора и Чикано покрета. Истакнуте збирке укључују дневник Карлоса Лопеза, блокове за скицирање Емилија Санчеза и истраживачке материјале Естер Макој о мексичкој архитектури.Archives of American Art, The Papers of Latino & Latin American Artists, 1.

Галерија Бориса Мирског У периоду 1989–1996. (уз допуне 2007. и 2017), породица Бориса Мирског донирала је записе Галерије Бориса Мирског (1944–1979). Ова галерија је излагала авангардну уметност и била је кључно место за развој америчког фигуративног експресионизма и бостонског експресионизма, посебно за јеврејско-америчке уметнике средином 20. века.

Галерија Леа Кастелија Породица Леа Кастелија донирала је његове документе 2007. године. Колекција од преко 400 дужних стопа садржи податке о сваком делу продатом у галерији током Кастелијевог живота, рецензије изложби, фотографије и преписку са уметницима као што су Рој Лихтенштајн, Елсворт Кели и Енди Ворхол.

Документи Роквела Кента Сликар и илустратор Роквел Кент донирао је своју колекцију 1969. године. Садржала је преко 60.000 писама, скица и пословних записа. Месец дана касније његова кућа је изгорела до темеља, након чега је Кент изјавио да му је жао што није донирао читаву кућу Архиву.Archives of American Art, 7.

Усмене историје

Архив је 1958. године покренуо програм усмене историје уз подршку Фордове фондације, а касније и других организација попут Пју фондације. Данас Архив чува скоро 2.000 интервјуа. Нанет Л. Лајтман финансирала је посебан пројекат документације занатства и декоративне уметности, омогућивши преко 150 интервјуа са занатлијама.

Године 2009. Архив је добио грант од 250.000 долара од програма Save America's Treasures за дигитализацију око 4.000 снимака и очување 6.000 сати звучног материјала.

Изложбе

Архив организује ротирајуће изложбе у Галерији Лоренса А. Флејшмана у Вашингтону. Значајне изложбе укључују Hard Times, 1929–1939, која је истраживала утицај Велике депресије на уметнике, као и изложбу поводом стогодишњице рођења Џексона Полока 2012. године.

Администрација

Архив америчке уметности је један од девет истраживачких центара Смитсонијанског института. Њиме управља директор којег именује одбор повереника. Ен Хелмрајх је именована за директорку 2023. године.

Мисија

Референце

Литература

Спољашње везе Веб-сајт часописа Archives of American Art Journal

Категорија:Архиви у Сједињеним Државама