thumb|Гроб Карла Паржикa у Сарајеву. Епитаф гласи: „Овдје почива градитељ Сарајева. Чех по рођењу, Сарајлија по избору. - Захвална Босна и Херцеговина.“ Карло Паржик (Карел Паржик, 4. јул 1857. – 16. јун 1942.) био је архитекта чешког поријекла у Аустроугарској империји.
Завршио је академију ликовних умјетности, те архитектуру и грађевинарство. У Сарајево је дошао са 26 година, гдје је дјеловао готово 60 година. Залагао се за очување историјског дијела града и предлагао изградњу нових дијелова града од Кошева према Сарајевском пољу. Градио је и у Далмацији, Загребу и Београду, а у Сарајеву пројектовао. Након смрти његовог сина Маријана, једини је преживјели члан породице је његов унук Емил Паржик који данас живи скромно јер је након другог свјетског рата породици Паржик одузета имовина.
Карло Паржик је дао свој лични печат и велики допринос урбанизацији и изградњи Сарајева за вријеме аустроугарске владавине.
Паржик је већи дио свог живота провео у Сарајеву, гдје је пројектовао преко седамдесет значајних зграда, које се данас сврставају међу најљепше у Босни и Херцеговини. У Сарајеву се сматра „градитељем Сарајева“. Умро је радећи на свом посљедњем пројекту, сарајевској Градској вијећници, која је касније постала један од симбола града. „Чех по рођењу, Сарајлија по избору“ стоји угравирано на његовом надгробном споменику у Сарајеву.
Биографија Рођен у Велишу код Јичина 1857. године, Паржик се преселио у Сарајево у 26. години, након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. Пројектовао је око 150 зграда у Босни и Херцеговини, од којих 70 у Сарајеву. Данас се у њима налазе важне сарајевске институције попут Земаљског музеја Босне и Херцеговине, Народног позоришта у Сарајеву, Факултета исламских наука, Ашкенаске синагоге, као и владиних канцеларија и школа.
Паржик се борио за очување историјских делова Сарајева и предлагао је изградњу нових делова града даље од старог града. Оставио је свој лични траг и дао велики допринос урбанизацији Сарајева и Босне и Херцеговине током Аустроугарске империје. Сахрањен је на гробљу Кошево у Сарајеву.
Остварења Међу бројним Паржиковим дјелима, нека која се посебно истичу су:
Хотел Европа Паржик је пројектовао један од првих модерних хотела у Сарајеву, хотел Европа. Изграђен је 1882. године и отворен 12. децембра 1882. године. Током 110 година, био је то најпространији хотел у Сарајеву, од отварања до уништења 1. августа 1992. године. Многи пјесници, сликари, умјетници свих врста и политичари одсједали су у овом хотелу током Аустроугарске империје, Краљевине Југославије, а касније и у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Хотел је реконструисан и званично поново отворен 12. децембра 2008. године, на свој 126. рођендан. мини|центар|upright=0.8|хотел Европа
Шеријатско судачка школа Међу Паржиковим првим пројектима била је Сарајевска шеријатско судачка школа. Изграђена је 1887. године у богатом псеудо-маварском декоративном стилу са елементима и детаљима прикупљеним из разних регионалних исламских умјетничких школа. Музеј града Сарајева отворен је у згради 1949. године, која је садржала археолошке, историјске, етнографске и умјетничке збирке. Овде је значајно да се концепт организације османско-турских медреса заснива на принципу унутрашњег дворишта, што потиче још из хеленистичке архитектуре. Данас се зграда користи као Факултет исламских наука. мини|центар|upright=0.6|Факултет исламских наука у Сарајеву
Земаљски музеј Босне и Херцеговине Зграда Земаљског музеја једно је од најзначајнијих Паржикових дијела у Сарајеву. Музеј је основан 1885. године и отворен је за јавност 1. марта 1888. године. Зграда се састоји од четири павиљона повезаних терасом и ботаничком баштом у центру. Читава зграда Народног музеја изграђена је у духу неоренесансе, а радови на згради трајали су до 1913. године. мини|центар|Земаљски музеј Босне и Херцеговине
Сарајевска вијећница Сарајевска вијећница, гдје се од 1946. до 1992. године налазила Национална и универзитетска библиотека Босне и Херцеговине, је један од његових дизајна. Године 1891, Паржик је почео да ради на значајној згради у Сарајеву, у псеудомаварском стилу - Општинској кући, или како је колоквијално позната Вијећница. Паржик није желио да прихвати захтјев гувернера, Бенџамина Калаја, да је направи веома великом и стога је отпуштен. Изградња је предата Александру Витеку, који је био инспирисан џамијом Кемала II у Каиру, а бројни детаљи су из Алхамбре. Након Витекове смрти, изградња је завршена под надзором Ћирила Ивековића 1896. године. То је централна поткуполна грађевина која бар по структури простора успоставља дијалог са мономенталном османско-турском архитектуром. Овакав концепт дао је још Паржик пројектом из 1891. године. Вијећница је завршена 1894. године. Током периода Југославије, ова зграда је функционисала као Национална и универзитетска библиотека Босне и Херцеговине. У посљедњем рату 1990-их зграда је уништена, а реконструкција је завршена 2014. године.
мини|центар|Детаљи Сарајевске вијећнице
Земаљска банка Првобитно се у овој згради налазио Гранд хотел (Унион хотел). Послије Другог свјетског рата, хотел је био познат као Ландесбанка (Привилегована земљишна банка за Босну и Херцеговину, Земаљска банка – Народна банка), затим као Служба друштвеног рачуноводства, а данас се у њему налази Одјељење за обраду плаћања. Зграда је подигнута 1893. године, а отворена 1895. године. Пројектовали су је Карел Паржик и његов колега Јосип Ванцаш. Фасада је изграђена у духу ране ренесансе, а 1946. године испред главног улаза је додат споменик Вјечна ватра. Пламен служи као споменик ослободиоцима Сарајева и жртвама фашизма, који су пали током Другог свјетског рата.
Академија ликовних уметности Данашња зграда Академије ликовних умјетности првобитно је смјештала Евангелистичку цркву. Била је то једина евангелистичка црква изграђена током аустроугарске владе и изграђена је 1899. године. Паржик је инспирисан романско-византијским стилом. Додатна крила зграде су завршена 1911. године.
Ашкенаска синагога Током аустроугарског кондоминијума, сефардске и ашкенаске заједнице су живјеле у Сарајеву. Ашкенаска заједница је дошла у Сарајево послије 1878. године и почела је изградњу синагоге 1901. године. Облик храма је украшен куполама оштрих углова изнад великих „бубњева“ и прекривен псеудомаварским декорацијама. Током изградње, измјене је направио Паржик, а зграда је завршена 1902. године. мини|центар|Ашкенашка синагога у Сарајеву
Маријин двор Карло Паржик је пројектовао и палату Маријин двор, коју подиже творничар грађевинског материјала Аугуст Браун и даје јој име по својој жени Марији. Зграда Маријин Двор (Marienhof) грађена је од 1885. до 1899. године као стамбено-пословна зграда са централним двориштем. Зграда је национални споменик Босне и Херцеговине.
Фасада је рађена у стилу неоренесансе и класицизма као и све зграде из тог периода које је пројектовао Карло Паржик. Зграда носи симбол архитектонског насљеђа из аустроугарског периода у нашим крајевима. Данас, један трг на Маријином двору испред цркве св. Јосипа у Сарајеву носи име Карла Паржика.http://www.klix.ba/vijesti/bih/otvoren-trg-karla-parzika-na-marijin-dvoru/081119037
Остали радови Палата правде, данас Правни факултет и Ректорат Универзитета у Сарајеву Зграда Покрајинске владе III, данас зграда Кантона Сарајево Народно позориште Сарајево (1921) Католичка црква Светог Јосифа, Маријин двор (1936-1940) Кућа Карла Лангера (данас Амбасада Турске)
Мање познати радови су изван Сарајева су двије католичке цркве у Сивши и Жабљаку, општина Усора.
Галерија
Литература
Ибрахим Крзовић - Архитектура сецесије у Босни и Херцеговини, Културно наслијеђе, Сарајево Неџад Курто - Сарајево 1492-1992, Око, Сарајево.
Види још Архитектура Босне и Херцеговине Неомаварска архитектура у Босни и Херцеговини Архитектура Мостара Јоспип Ванцаш Јурај Најдхарт Франтишек Блажек Александар Витек
Референце
Спољашње везе Архитектура Сарајева
Категорија:Рођени 1857. Категорија:Умрли 1942. Категорија:Босанскохерцеговачки архитекти Категорија:Чешки архитекти Категорија:Сахрањени у Сарајеву