250p|мини Средњовековна некропола у Љуљцу, засеоку села Шароње на територији града Новог Пазара, археолошки је локалитет и старији је део сеоског гробља који мештани називају Грчким гробљем.

Положај локлалитета Љуљац је засеок села Шароње, налази се на југоисточним падинама Главице (1129м.н.в.) која се спушта према Шароњском потоку. Насеље се помиње 1455. године,Шабановић 1964: 45, 49 1468. годинеАличић 2008: 12 и 1604. године.Бузов 2000: 195, 196

Сеоско гробље у овом селу смештено је на средини источне падине која се спушта према Шароњском потоку, на изразитом купастом узвишењу које излази из равни падине. Цела површина узвишења је коришћена за сахрањивање, па се и данас врше укопи на југозападној страни. Овај, мањи део, оградом је одвојен од старијег дела гробља. Некрополу је први пут обишла екипа Археолошког института 1978. године. Поповић 1978: ДАИ Обиласком 2010. године констатовао је да се на локалитету налази велики број, на првом месту хоризонтално постављених надгробних споменика, различитих облика и начина обраде и украшавања, али и завидан број вертикалних споменика. Екипа Музеја „Рас” је исте године очистила један број споменика, фотографисала их и направила техничку документацију.

Радови и опис локалитета мини Радовима у 2011. години очишћено је око стотинак споменика. Како је уочено већ 2010. године, на целој некрополи, осим северне стране, налазе се хоризонтални надгробни споменици, доста урасли у земљу и обрасли ниским шибљем и младом храстовом шумом. Чишћењем је констатовано да је некропола на редове и да су споменици густо збијени, како по оси С-Ј, тако и И-З, да се буквално тешко пролази између. Сви регистровани надгробни споменици на некрополи у Љуљцу, обрађени су делимично или потпуно и међу њима су заступљени сви типолошки облици који су досадашњим истраживањима констатовани у области Раса. По основној класификацији деле се на положене и усправне надгробне споменике, уз напомену да су обрадом обухваћени, углавном, положени. Они су, према затеченом положају редовно оријентисани у правцу запад-исток, са узглављем на западу што одговара положају главе сахрањеног, уз одступања везана за положај Сунца у зависности од годишњег доба када су постављани.

Типолошки посматрано најзаступљеније су плоче, равно клесаних површина, са или без косо засечених горњих ивица. Оваквих плоча највише има на јужној страни некрополе. Скоро истоветне са њима су плоче дебљине преко 30-{cm}-, које типолошки припадају сандуцима. Они су заступљени највише у централном делу некрополе, око омањег заравњеног платоа на ком се налази и велики храст, али и на источној и североисточној страни. Димензије овог типа плоча крећу се између једног и два метра дужине и десет и тридесет центиметара висине. И сандуци се јављају у више варијанти: облика квадера, са вертикалним бочним странама или косо засеченим горњим ивица. Заступљено је само неколико слемењака, али није сигурно да их нема још, с обзиром на чињеницу да код многих није у потпуности дефинисана висина, како због густине самих споменика, тако и због растиња. Има и споменика који се могу сврстати у групу „рибљих леђа”. То су споменици елипсасте форме, овоидног тела и испупчене горње површине.

Најкарактеристичнији споменик ове групе је онај који се налази у централном делу некрополе. Ради се о добро обрађеном споменику који у потпуности подсећа на тело рибе, могуће делфина, са леђима обрађеним на две воде. Западна страна споменика је шира од источне и ту су, на бочним страна, исклесане „очи”, елипсоидна испупчења са удубљењем у средини. Од истовремених, она се издваја бројем троделних надгробних обележја. Њима припада око 90 процената очишћених и обрађених споменика. Сви хоризонтални споменици, без обзира да ли су у питању плоче, сандуци, или „рибља леђа”, имају и по један усадник са западне и источне стране. Сви усадници су поломљени или изваљени и положени, а о њима се може рећи следеће. Доста усадника је аморфног облика, односно представља их вертикално пободен необрађен плочасти камен. Иза њих долази комбинација споменика облика мањег крста, који са обе стране има рељефну представу крста, постављеног на западној страни (изнад главе покојника) и „српски нишан” постављен на источној страни хоризонталног споменика. На примерима са некрополе види се да нишана има поред свих врста плоча, па чак и сандука и споменика „рибља леђа”. На незнатном броју споменика облика хоризонталне плоче, заступљена је и орнаментика: уклесани стилизовани крстови; обриси лица; сандук који се на западној страни завршава уздигнутом главом на којој је урезаним линијама представљено лице; у веома плитком рељефу исклесана фигура карактеристичне стилизације — округле главе без икаквих назнака лица, зупчасте линије рамена и тела у виду једноставног правоугаоника, који се на доњем крају различито завршава.

На некрополи споменици су углавном клесани у андезитском туфу, чији мајдан се налази јужно од локалитета. Међутим, нађено је и неколико споменика клесаних у мермеру: плоча са цик-цак бордуром која тече око из дуженог правоугаоног поља и која се на западној страни завршава розетом. Мермерна плоча са истоветним мотивом постављена је као усадник поред споменика „рибља леђа”. На североисточној страни некрополе у Љуљцу налазе се велики монолитни сандуци који са западне стране имају усадник — плочу на којој је представа крста у ниши која се завршава преломљеним луком. Млађи део некрополе, са вертикалним споменицима лоциран је на северној и западној страни локалитета. Ту се налазе омање усправне плоче, правоугаоне или заобљене или крстови са различитим представама. На појединим плочама су представе људске главе са наглашеним основним обележјима: очи, нос, уста, бркови, коса, а понекад се појављује стилизован накит (минђуше), да би показао припадност полу.

Почетком 18. века, појављују се велики, разуђени крстови без натписа, са врло развијеном представом крста као декорацијом. У оквиру савременог гробља налазе се споменици 19. века, а представљају их већи крстови са натписом и разруђеном представом крста. Има и великих крстача идентичних онима код Петрове цркве.

Петар Ж. Петровић је забележио: „Данашње гробље је код старог, у коме се познају темељи црквине”.Петровић 2010: 159 Обиласком локалитета, како седамдесетих година 20. века, тако и приликом наведених радова, остаци цркве нису евидентирани, осим часне трпезе, коју чини вертикално постављена надгробна плоча. Заравњени плато на врху локалитета је 2011. године сондиран и на основу неколико групација камена откривених на позицијама где би могли да се очекују зидови, претпостављено је да се ту, могуће, налазила мања црква брвнара, од које нису остали трагови. Постојање цркве потврђује и помен попа Тодора у Љуљцу у попису из 1604. године.Бузов 2000: 195 Испод једне од плоча истражен је и гроб, оријентације З-И, лоше очуван и без прилога. „Грчко гробље“ се користи од 13–14. века до данас.Премовић-Алексић 2011: 277–282

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе Званична презентација

Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Историја Новог Пазара