Политички систем Босне и Херцеговине сматра се једним од најкомпликованијих државно-политичких система у свету. Последица је Дејтонског споразума, којим је окончан разорни грађански рат у Босни и Херцеговини (1992—1995) између три аутохтоне етничке групе у БиХ: Срба, Бошњака и Хрвата. Основна поставка од које полази уређење Босне и Херцеговине, мировним споразумом из Дејтона, је да је БиХ заједница 3 конститутивна народа и 2 ентитета (Републике Српске и Федерације БиХ). Република Српска је унитарна република српског народа, док је Федерација БиХ, настала као савез бошњачког и хрватског народа, по свом уређењу федерално уређена целина са 10 кантона. Накнадним уставним променама у Уставима оба ентитета, Срби су добили статус конститутивног народа у Федерацији БиХ, а Бошњаци и Хрвати статус конститутивног народа у Републици Српској. Ова два ентитета чине одређену врсту „полу-конфедералног“ уређења Босне и Херцеговине, која има своје институције. А које су по свом формату заједничке институције оба ентитета, а по суштини државне. На ову специфичну форму се надовезује и посебан Брчко дистрикт, као локална јединица, која је кондоминијум у заједничком власништву Републике Српске и Федерације, а са својом сопственом управом независном од ентитетских.

Поред 14 Влада и Скупштина (државних, ентитетских, кантоналних и владе дистрикта) које власт црпе из суверенитета народа, међународа заједница и даље води пресудну улогу у политичком систему Босне и Херцеговине кроз Веће за имплементацију мира (, PIC) које чини 55 земаља, а које се последњи пут састало 2007. Извршни орган овог већа је Канцеларија Високог представника за Босну и Херцеговину (Office of High Representative, OHR) са седиштем у Сарајеву. Иако је Високи представник требао да надгледа споровођење мира у складу са Дејтонским споразумом, он је временом добио овлашћења да може да доноси, укида и мења законе и смењује било ког јавног и државног функционера у Босни и Херцеговини.

Устав Устав Босне и Херцеговине је Aнекс 4 Дејтонског мировног споразума, потписаног у Паризу 14. децембра 1995. године. Уставом БиХ се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске.

Постоји држављанство Босне и Херцеговине, које регулише Парламентарна скупштина БиХ, и држављанство сваког ентитета, које регулише сваки ентитет, под условом да су сви држављани сваког ентитета самим тим и држављани Босне и Херцеговине.

У надлежност институција Босне и Херцеговине спада:

Спољна политика Спољнотрговинска политика Царинска политика Монетарна политика Финансирање институција и међународних обавеза Босне и Херцеговине Политика и регулатива за усељавање, избеглице и азил Спровођење међународних и међуентитетских кривичноправних прописа, укључујући и односе са Интерполом Успостављање и функционисање заједничких и међународних комуникација Регулисање саобраћаја између ентитета Контрола ваздушног саобраћаја

У надлежности ентитета спада:

Право да успоставе специјалне паралелне односе са суседним државама, у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине Ентитети пружају сву потребну помоћ влади Босне и Херцеговине како би јој омогућили да испуњава међународне обавезе Босне и Херцеговине, укључујући финасијске обавезе Правна сигурност и заштита лица под њиховом јурисдикцијом, одржавањем цивилних установа за примену правних прописа Ентитет такође може такође да склапа уговоре са државама и међународним организацијама уз пристанак Парламентарне скупштине БиХ. Парламентарна скупштина може законом предвид‌ети да за неке врсте споразума таква сагласност није потребна

Све владине функције и овлашћења, која нису овим Уставом изричито дата институцијама Босне и Херцеговине, припадају ентитетима (Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине).

Уставним Амандманом 1 из 2009, а на основу Арбитраже за област Брчко 1999. уведен је и Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, чија је територија у заједничкој својини (кондоминијуму) ентитета. Брчко Дистрикт је јединица локалне самоуправе са властитим институцијама, законима и прописима, и са овлашћењима и статусом коначно прописаним одлукама Арбитражног трибунала за спор у вези са међуентитетском линијом разграничења у области Брчког. Однос између Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине и институција Босне и Херцеговине и ентитета уређује се законом који доноси Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине.

Институције Босне и Херцеговине

Председништво

мини|Трочлано председништво БиХ Додик - Џаферовић - Комшић приликом пријема премијера краљевине Шпаније Педра Санчеза, 2022. Председништво БиХ колективни је шеф државе. Састоји се од три члана који се бирају на директним демократским изборима у ентитетима. Састоји се од једног Србина са територије Републике Српске, једног Бошњака и једног Хрвата који се бирају са територије Федерације. Мандат председништва траје четири године, а на месту председавајућег се смењују ротацијом на сваких осам месеци. Председништво води спољну политику, представља Босну и Херцеговину у иностранству и закључује међународне Уговоре. Уједно председништво колективно руководи Оружаним снагама БиХ.

По Уставу председништво треба да консензусом усваја одлуке. Заштитни механизам од могућности прегласавања је да члан Председништва БиХ који се не слаже са неком одлуком Председништва може да изјави да је она веома штетна по виталне интересе ентитета из којег је изабран, под условом да то учини у року од три дана од њеног усвајања. Таква одлука ће се одмах упутити Народној скупштини Републике Српске, ако је такву изјаву дао члан са те територије, бошњачким делегатима у Дому народа Федерације, ако је такву изјаву дао бошњачки члан, или хрватској делегацији тог тела, ако је такву изјаву дао хрватски члан. Ако је та изјава потврђена двотрећинском већином у року од десет дана по упућивању, оспорена одлука Председништва неће ступити на снагу.

Парламентарна скупштина

мини|Зграда Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Сарајево

Парламентарна скупштина БиХ има два већа: Дом народа и Представнички дом. Доношење свих закона захтева сагласност оба дома. Сваки дом међу својим члановима бира за председавајућег и његове заменике једног Србина, једног Бошњака и једног Хрвата, с тим да положај предсједавајућег ротира између та три изабрана лица.

Дом народа Парламентарне скупштине БиХ Дом народа се састоји од 15 делегата, од којих су две трећине из Федерације (пет Хрвата и пет Бошњака) и једна трећина из Републике Српске (пет Срба). Именоване хрватске и бошњачке делегате из Федерације бирају хрватски, односно бошњачки делегати у Дому народа Федерације. Делегате из Републике Српске бира Народна скупштина Републике Српске.

Девет чланова Дома народа представљају кворум, под условом да су присутна најмање три бошњачка, три хрватска и три српска делегата.

Представнички дом Парламентарне скупштине Бих Представнички дом има четрдесет два члана, од којих се две трећине бирају са територије Федерације, а једна трећина са територије Републике Српске. Чланови Представничког дома се бирају на директним изборима у њихових ентитета, у складу са Изборним законом. Већина свих чланова изабраних у Представничком дому представља кворум.

Гласање Одлуке се у оба дома доносе већином присутних и оних који гласају. Ако већина гласова не укључује једну трећину гласова делегата или посланика са територије сваког ентитета, предсједавајући и његови заменици састаће се као комисија и покушати да обезбеде сагласност у року од три дана након гласања. Ако то не успе, одлуке се доносе већином гласова оних који су присутни и гласају, под условом да гласови против не смеју да садрже две трећине или више делегата или чланова изабраних из сваког ентитета.

Додатни заштитни механизам је да: Предложена одлука Парламентарне скупштине може се прогласити штетном по виталне интересе бошњачког, хрватског или српског народа већином гласова из редова бошњачких, хрватских, или српских делегата у Дому народа. Односно да би била усвојена, таква предложена одлука захтева у Дому народа сагласност већине бошњачких, већине хрватских и већине српских делегата који су присутни и гласају.

Дом народа може да распусти Председништво БиХ или сам Дом, под условом да је ту одлуку Дома о распуштању усвојила већина, која укључује већину делегата из најмање два народа, бошњачког, хрватског или српског.

Министарски савет

мини|Облакодер под називом Објекат 3 комплекса зграда институција Бих је седиште Министарског савета, Сарајево Министарски савет или Савет министара Босне и Херцеговине (бош./хрв. Vijeće ministara Bosne i Hercegovine), колоквијално Влада Босне и Херцеговине, орган је извршне власти Босне и Херцеговине.

Председавајућег Савета министара именује Предсједништво БиХ, а потврђује Представнички дом Парламентарне скупштине. Предсједавајући Савета министара затим именује министре који ступају на дужност након што их потврди Представнички дом. Са територије Федерације не може бити именовано више од две трећине свих министара. Председавајући именује и заменике министара (који нису из истог конститутивног народа као њихови министри), који преузимају дужност након што их потврди Представнички дом.

Осим председавајућег, Савет министара чине 9 министара који управљају следећим министарствима Босне и Херцеговине:

Министарство спољних послова Министарство спољне трговине и економских односа Министарство финансија и трезора Министарство комуникација и транспорта Министарство цивилних послова Министарство за људска права и избјеглице Министарство правде Министарство безбједности Министарство одбране

Начин рада и одлучивања Савет министара доноси акта из своје надлежности већином гласова чланова који су присутни и гласају о свим питањима и темама о којима у даљој процедури коначно одлучује Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине. О осталим питањима Савет министара у правилу одлучује консензусом, чланова који су присутни и гласају а нарочито о прописима, именовањима и постављењима.

У случају да се консензус не постигне, председавајући Савета министара сазива чланове/члана Савета министара који је (су) против како би се постигло решење. У случају да консензус не буде постигнут у року од седам дана ни на тај начин, одлуку доноси Савет министара гласањем, с тим да наведена већина подразумева глас најмање једног члана из сваког конститутивног народа. У случају да заменик министра замењује министра у складу са овим законом, глас наведеног заменика министра рачуна се за потребе израчунавања већине, али се не сматра гласом припадника било којег од конститутивних народа.

Уставни суд

Уставни суд Босне и Херцеговине има девет чланова. Четири члана бира Представнички дом Федерације (уобичајено 2 Бошњака и 2 Хрвата), а два члана Народна скупштина Републике Српске. Преостала три члана бира председник Европског суда за људска права након консултација са Председништвом. Судије које изабере председник Европског суда за људска права не могу бити држављани Босне и Херцеговине, нити неке од суседних земаља. Уставни суд има и апелациону надлежност над питањима по Уставу, која проистичу из пресуде сваког суда у Босни и Херцеговини.

Друге правосудне инстанце БиХ Иако Устав БиХ предвиђа само Уставни суд на нивоу Босне и Херцеговине, Високи представник је након 2000. наметнуо Закон о Суду Босне и Херцеговине којим је успостављен Суд Босне и Херцеговине, надлежан за кривична д‌ела утврђена Кривичним законом Босне и Херцеговине и другим законима Босне и Херцеговине., односно законима Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко Дистрикта када та кривична д‌ела: угрожавају суверенитет, територијални интегритет, политичку независност, државну безбедност и међународни субјективитет Босне и Херцеговине; Као и када могу имати озбиљне реперкусије или штетне последице на привреду Босне и Херцеговине, или кад могу изазвати озбиљну економску штету или друге штетне последице ван територије датог ентитета или Брчко Дистрикта.