мини|Чешљеви из Чангџоуа Четири лепотице или Четири велике лепотице су четири кинеске жене које су чувене по својој лепоти и утицају на кинеску историју путем утицаја који су имале на моћне мушкарце. Четири лепотице су Си Ши, Ванг Џаођун, Дијаочан и Јанг Јухуан. Међу њима, Дијаочан је измишљени лик, док су животи осталих у великој мери улепшани легендама.

Позадина Једна од најранијих референци на квалитете који су касније повезани са канонске Четири велике лепотице појављује се у делу Џуангци. У једном поглављу, жене Мао Ћијанг и Госпа Ли су описане као „велике лепотице” за које се каже да „када их рибе виде, зарањају у дубине; када их птице виде, узлећу високо на небо; када их јелени виде, беже не осврћући се”. Овај одломак је извор познатог кинеског идиома „да рибе тону, а птице падају”, који се односи на женску лепоту (видети 沉魚落雁).

Биографије Си Ши Си Ши је живела око 7. до 6. века пре нове ере, током периода Пролећа и јесени. Слично причи у Џуангцију, за њу се говорило да је била толико заносно лепа да би рибе заборавиле да пливају и потонуле испод површине када би виделе њен одраз у води.Big5.ce.cn. "Big5.ce.cn ." 西施浣紗——沉魚. Retrieved on 20. 2. 2010.

мини|Си Ши Си Ши је била из Џуђија, престонице древног краљевства Јуе. Гоуђијен, краљ Јуеа, предао се супарничкој држави Ву, с циљем да сачека прави тренутак за освету. Део његовог плана био је да пошаље Си Ши као поклон Фучају, краљу Вуа, у нади да ће Фучај постати опчињен њом и да ће му она одвратити пажњу од државних дужности. План је успео; Фучај је проводио све време забављајући Си Ши и није се бавио војним питањима. Делимично због његове расејаности, Гоуђијен је успео да порази неспремног Фучаја у бици. Фучај је, пун кајања, извршио самоубиство.

Постоје два записа о томе шта се затим догодило са Си Ши. Први каже да ју је Гоуђијен убио дављењем јер се плашио да ће и он бити опчињен њеном лепотом. Други наводи да се на крају састала са својим љубавником Фан Лијем и да су живели заједно у осами.

Ванг Џаођун мини|Ванг Џаођун Ванг Џаођун је рођена око 50. године п. н. е, током династије Западни Хан. Поново одражавајући Џуангци, за њу се говорило да је била толико лепа да би њена појава навела птице у лету да падну са неба.Big5.ce.cn. "Big5.ce.cn ." 昭君出塞——落雁. Retrieved on 20. 2. 2010. Локално позната по својој лепоти и вештини свирања пипе, изабрана је за пријем у харем цара Јуана, упркос својој младости. Упркос њеној лепоти, цар је никада није посетио, јер је одбила да подмити званичне портретисте, који су је затим насликали на непривлачан начин.

Године 33. п. н. е, сјонгнуски чанју Хуханје дошао је у престоницу Хана, Чанг'ан, у званичну посету и затражио лепотицу из Хана за своју жену као део система брачних савеза између династије Хан и Сјонгнуа. Нови цар, цар Хуан, наредио је да се Хуханјеу да најнеугледнија жена из харема, па је на основу њеног непривлачног портрета изабрана Ванг Џаођун. Уметник Мао Јеншоу је касније погубљен због обмане цара.

Дијаочан мини|Дијаочан Дијаочан је измишљени лик у роману из династије Минг Романса три краљевства. Радња је смештена у позне године Источног Хана и наредни период Три краљевства, а за њу се говорило да је била толико блиставо лепа да би се и сам месец постидео и сакрио када би се упоредио с њеним лицем.Big5.ce.cn. "Big5.ce.cn ." 貂蟬拜月——閉月. Retrieved on 20. 2. 2010.

Кинески историјски записи указују да је ратник Лу Бу имао тајну аферу са једном од слушкиња господара рата Дунг Џуоа и да је стално страховао да ће Дунг Џуо то сазнати. То је био један од разлога зашто је издао и убио Дунг Џуоа 192. године. Име слушкиње није забележено у историји, али се верује да је прича делимично инспирисала лик Дијаочан. У Романси три краљевства, Дијаочан, геђи (певачица/забављачица) Ванг Јуна, помаже свом господару у завери да сруши Дунг Џуоа. Она заводи и Лу Буа и Дунг Џуоа, стварајући раздор између њих, што на крају доводи до тога да Лу убије свог поочима Дунг Џуоа. Она затим постаје Луова конкубина. Фиктивни детаљи о њеном животу додавани су током векова.

Јанг Гуејфеј мини|Јанг Гуејфеј Јанг Гуејфеј је живела у 8. веку и била је вољена супруга цара Сјуенцунга од Танга. Говорило се да је имала лице које је постидело све цвеће. Цар Сјуенцунг ју је толико обожавао да је успела да га убеди да њеног рођака, Јанг Гуоџунга, постави за водећег канцелара.

Током побуне Ан Лушана, док су цар Сјуенцунг и његова пратња бежали из престонице Чанг'ана у Ченгду, царева гарда је захтевала да он погуби Јанг Гуејфеј јер су за побуну кривили њеног рођака Јанг Гуоџунга и остатак њене породице. Цар је попустио и невољно наредио свом пратиоцу Гао Лишију да задави Јанг. Јанг Гуејфеј је постала трагична фигура у каснијим приказима. Посебно је утицајна дуга песма Бај Ђујија, песника из династије Танг, под називом „Чанг хен ге” („Песма вечне туге”).

Идиоми Познати идиоми описују Четири лепотице.Xinhuanet.com. "Xinhuanet.com ." 纪连海叹说四大美人 . Retrieved on 20. 2. 2010. Тачно порекло ових идиома је предмет расправе.

Кинески Српски Си Ши потапа рибе Дијаочан заклања месец Ванг Џаођун обара птице Јанг Гуејфеј постиђује цвеће

Ови засебни идиоми се понекад спајају како би описали нарочито лепе жене или једноставно да би се односили на легендарну лепоту Четири лепотице. Спојени идиом гласи (рибе тону и птице падају, месец се скрива и цвеће се стиди). Два дела се често користе одвојено као ченгју.

Током периода Пролећа и јесени, док је Си Ши прала свилу на обалама реке Пујанг у држави Јуе, рибе у води угледале су њену лепоту. Биле су толико опчињене да су заборавиле да пливају и потонуле су на речно дно.

Током династије Западни Хан, док је Ванг Џаођун путовала кроз огромну пустињу на путу ка граници, седела је на свом коњу, изгубљена у меланхолији и опхрвана тугом због напуштања домовине. Да би ублажила тугу, засвирала је сетну мелодију. Изнад ње, дивље гуске које су летеле небом биле су толико очаране тужном мелодијом — и лепотом музичарке — да су заборавиле да машу крилима и пале су са небеса.

У позним годинама династије Источни Хан, Дијаочан је виђена у врту како се моли месецу. У том тренутку, облак је прекрио небо, заклањајући месечину. Видевши то, Ванг Јун је касније приметио другима да је лепота Дијаочан надмашила чак и лепоту месеца — толико да месец, постиђен поређењем, није имао избора него да се повуче иза облака.

Током Тјенбао ере династије Танг, Јанг Гуејфеј је шетала царским вртом, дивећи се цветовима. Када је нежно пружила руку да додирне цвет, његове латице су се увиле, а листови спустили, као да се стиде у њеном присуству. Дворска слушкиња је видела тај призор и од тада су људи говорили да лепота Јанг Гуејфеј надмашује само цвеће — толико да су чак и цветови спуштали своје главе од стида.

Остале тврдње и контроверзе Пошто је Дијаочан вероватно било измишљено име дато слушкињи Дунг Џуоа у каснијим књижевним делима, а не њено стварно историјско име, многе верзије „Четири лепотице” је потпуно изостављају.

Једна варијација је замењује са Џао Фејјен, наводећи Четири велике лепотице као: Си Ши, Ванг Џаођун, Џао Фејјен и Јанг Јухуан (позната и као Јанг Гуејфеј).

Друго тумачење користи фразу: „насмејана Бао Си, болешљива Си Ши, немилосрдна Дађи и пијана Јанг Гуејфеј.” Ова верзија — Бао Си, Си Ши, Дађи и Јанг Гуејфеј — наглашава да се за све четири жене сматрало да су довеле до пропасти царстава. Другачија верзија наводи Јанг Гуејфеј, супругу Џенг, супругу Дунг'е и Чен Јуенјуен — четири жене за чију се лепоту говорило да је пореметила државне послове.

Године 1909. у Пингјангу, у Гансуу, откривен је дрворез из времена Јужног Сонга под називом „Лепотице династије Суеј представљају своје непревазиђене чари”. Такође познат као „Портрет четири лепотице”, приказује, с десна на лево: Луџу, Ванг Џаођун, Џао Фејјен и Бан Ђеју — четири чувене жене древне Кине.

У династији Минг, песник Џанг Јуенкај написао је серију под називом „Стихови о четири лепотице” у својој збирци Студио за цепање дрва, хвалећи четири класичне фигуре: „Мингфеј” (Ванг Џаођун), Џао Фејјен, Џуо Венђун и Луџу.

У Сну у црвеном павиљону, поглавље 64, под насловом „Нежна жена тугује уз своју тужаљку о пет лепотица; развратник оставља свој привезак са девет змајева”, Лин Дају је саставила пет катрена за пет легендарних лепотица: Си Ши, Ју Ђи, Мингфеј (Ванг Џаођун), Луџу и Хонгфу. Ђија Баоју је касније тај скуп назвао „Тужаљка пет лепотица”. Од њих, само су Си Ши и Ванг Џаођун укључене у опште познате Четири лепотице, што указује да у време Цао Сјуећина стандардна верзија „Четири лепотице” још није била чврсто установљена.

Види још Бао Си

Референце

Категорија:Спискови Кинеза Категорија:Спискови жена Категорија:Кинеска култура Категорија:Женска лепота Категорија:Групе Кинеза Категорија:Кинеске конкубине Категорија:Сексуалност у Кини