Антинаучна веровања о равној Земљи промовишу бројне организације и појединци. Тврдње модерних заговорника равне Земље нису засноване на научном знању и супротне су више од два миленијума дугом научном консензусу заснованом на вишеструким потврђеним линијама доказа да је Земља приближно сферног облика. Веровања о равној Земљи стручњаци из филозофије и физике класификују као облик порицања науке.

Групе равне Земље модерног доба датирају из средине 20. века; неке присталице су озбиљне, а неке нису. Они који су озбиљни често су мотивисани религијом или теоријама завере. Кроз употребу друштвених медија, теорије равне Земље све више прихватају и промовишу појединци који нису повезани са већим групама. Многи верници користе друштвене медије за ширење својих ставова.

Позадина

Супротно популарном веровању да се углавном веровало да је Земља равна до пре неколико стотина година, сферни облик Земље (и других небеских тела) широко је прихваћен у западном свету (и универзално међу научницима) још од хеленистичког периода (323. п. н. е. – 31. п. н. е.), при чему је прво познато мерење обима Земље спровео Ератостен.

Тек релативно скоро је концепт равне Земље добио широку подршку, захваљујући Самјуелу Роуботаму у 19. веку. Веровања о равној Земљи доживела су поновни успон од 2015. године, захваљујући интернету.

19. и почетак 20. века

мини|Роуботамова мапа равне Земље Модерно веровање о равној Земљи потекло је од енглеског писца Самјуела Роуботама (1816–1884). На основу закључака изведених из његовог експеримента на нивоу Бедфорд из 1838. године, Роуботам је објавио памфлет из 1849. под насловом Зететичка астрономија (енгл. Zetetic Astronomy), пишући под псеудонимом „Паралакса” (енгл. "Parallax"). Касније је то проширио у књигу Земља није глобус (енгл. Earth Not a Globe), предлажући да је Земља раван диск са центром на Северном полу и оивичен дуж своје јужне ивице леденим зидом, Антарктиком. Роуботам је даље сматрао да су Сунце и Месец удаљени изнад Земље, а да је „космос” изнад Земље. Такође је објавио летак под насловом Недоследност модерне астрономије и њено супротстављање Светом писму, у којем је тврдио да „Библија, заједно са нашим чулима, подржава идеју да је Земља равна и непокретна и да ову суштинску истину не треба занемарити ради система заснованог искључиво на људским нагађањима”.

Роуботам и његови следбеници попут Вилијама Карпентера привукли су пажњу успешном употребом псеудонауке у јавним дебатама са водећим научницима као што је Алфред Расел Волас.Nature 7. 4. 1870.Hampden, John (1870): The Bedford Canal swindle detected & exposed. A. Bull, London. Роуботам је основао Зететичко друштво у Енглеској и Њујорку, шаљући преко хиљаду примерака Зететичке астрономије огранку у Њујорку. Волас је поновио експеримент на нивоу Бедфорд 1870. године, коригујући га за атмосферску рефракцију и показујући сферну Земљу.

Године 1877, Џон Хемпден је издао књигу Нови приручник библијске космографије (енгл. A New Manual of Biblical Cosmography). Роуботам је такође произвео студије које су наводно показивале да се ефекти нестајања бродова испод хоризонта могу објаснити законима перспективе у односу на људско око.

Након Роуботамове смрти, Леди Елизабет Блаунт основала је Универзално зететичко друштво 1893. године, чији је циљ био „ширење знања везаног за природну космогонију као потврду Светог писма, заснованог на практичном научном истраживању”. Друштво је издавало часопис The Earth Not a Globe Review, који се продавао за два пенија и остао активан све до почетка 20. века. Часопис равне Земље, Earth: A Monthly Magazine of Sense and Science, излазио је између 1901. и 1904. године, а уређивала га је леди Блаунт. Она је сматрала да је Библија неоспоран ауторитет за природни свет и тврдила да неко не може бити хришћанин и веровати да је Земља глобус. Познати чланови укључивали су Е. В. Булинџера из Тринитарног библијског друштва, Едварда Хотона, вишег модератора природних наука на Тринити колеџу у Даблину и једног надбискупа. Поновила је Роуботамове експерименте, изазивајући неке контра-експерименте, али интересовање је опало након Првог светског рата. Универзално зететичко друштво „оживљавано је под различитим именима током година — 1956, 1972. и 2004. године”. Покрет је изнедрио неколико књига које су заговарале равну, непокретну Земљу, укључујући Terra Firma Дејвида Вордлоа Скота.

Остали истакнути заговорници равне Земље из овог периода укључују: Вилијам Карпентер, штампар пореклом из Гринича, био је присталица Роуботама. Карпентер је објавио Theoretical Astronomy Examined and Exposed – Proving the Earth not a Globe у осам делова почевши од 1864. године под именом Common Sense (Здрав разум). Касније је емигрирао у Балтимор, где је објавио Стотину доказа да Земља није глобус (енгл. One Hundred Proofs the Earth is Not a Globe) 1885. године. Написао је: „Постоје реке које теку стотинама миља ка нивоу мора без пада већег од неколико стопа — нарочито Нил, који на хиљаду миља пада само једну стопу. Равно пространство овог обима сасвим је неспојиво са идејом Земљине конвексности. То је, дакле, разуман доказ да Земља није глобус”, као и: „Да је Земља глобус, мали модел глобуса био би најбоља — јер је најтачнија — ствар коју би морепловац могао понети са собом на море. Али таква ствар није позната: са таквом играчком као водичем, морнар би сигурно потопио свој брод! Ово је доказ да Земља није глобус.” Џон Џаспер, амерички роб који је постао плодан проповедник и Карпентеров пријатељ, поновио је осећања свог пријатеља у својој најпознатијој проповеди Сунце се креће (енгл. The Sun Do Move), коју је проповедао преко 250 пута, увек на позив. У писаном извештају о његовој проповеди, објављеном у листу The Richmond Whig 19. марта 1878, Џаспер каже да би често цитирао стих „видех четири анђела где стоје на четири угла земље”Отк. 7:1. и наставио тврдњом: „Дакле, живимо на земљи са четири угла; онда, пријатељи моји, хоћете ли ми рећи како у име Бога земља са четири угла може бити округла!” У истом чланку је тврдио: „ако је земља онаква каквом је други представљају, који држе другачију теорију, насељена са друге стране, ти људи би били приморани да ходају по тлу са ногама нагоре попут мува на плафону собе.”Hatcher (1908, p. 20), Garwood (2007, p. 165), Randolph (1884, pp. 47–53). У Брокпорту у Њујорку, 1887. године, М. Ц. Фландерс је три ноћи заступао случај равне Земље против двојице научне господе која су бранила сферичност. Пет грађана изабраних за судије једногласно је гласало за равну Земљу на крају. Случај је пренет у листу Brockport Democrat.The Earth: Scripturally, Rationally, and Practically Described. A Geographical, Philosophical, and Educational Review, Nautical Guide, and General Student's Manual, n. 17 (November 1, 1887), p. 7. Cited in Џозеф В. Холден из Мејна, бивши мировни судија, држао је бројна предавања у Новој Енглеској и предавао о теорији равне Земље на Колумбовској изложби у Чикагу. Његова слава сезала је до Северне Каролине, где је лист Semi-Weekly Landmark из Стејтсвила забележио поводом његове смрти 1900. године: „Ми се и сами држимо доктрине да је Земља равна и изузетно жалимо што сазнајемо да је један од наших чланова мртав.”Garwood (2007). Године 1898, током свог соло опловљавања света, Џошуа Слокам сусрео је групу равноземљаша у Дурбану, Јужна Африка. Три Бура, од којих је један био свештеник, представили су Слокаму памфлет у којем су покушали да докажу да је свет раван. Пол Кругер, председник Републике Трансвал, изнео је исти став: „Не мислите око света, то је немогуће! Мислите у свету. Немогуће!” Од 1915. до 1942. године, Вилбур Глен Волива, који је 1906. преузео Хришћанску католичку цркву, пентекосталну секту која је основала утопијску заједницу у Зајону, Илиноис, проповедао је доктрину равне Земље. Користио је фотографију дела обале језера Винебаго у Висконсину дугог , снимљену изнад водене линије, да докаже своју поенту. Када је ваздушни брод Италија нестао током експедиције на Северни пол 1928. године, упозорио је светску штампу да је одлетео преко ивице света. Понудио је награду од 5.000 долара () за доказ да Земља није равна, под сопственим условима. Поучавање о глобуларној Земљи било је забрањено у школама у Зајону, а порука се преносила путем његове радио станице WCBD. Заједно са онима који су га следили, Френк Чери (умро 1963), оснивач религије Црних хебрејских Израелаца, подучавао је постојање равне Земље „окружене са три слоја неба.”

Међународно друштво за истраживање равне Земље

мини|Лого Друштва равне Земље Године 1956, Самјуел Шентон основао је Међународно друштво за истраживање равне Земље (енгл. International Flat Earth Research Society), познатије као „Друштво равне Земље” (енгл. Flat Earth Society), као наследника Универзалног зететичког друштва, водећи га као „организациони секретар” из свог дома у Доверу, Енглеска.  Readable clippings in four parts: 1 • 2 • 3 • 4 С обзиром на Шентоново интересовање за алтернативну науку и технологију, нагласак на верским аргументима био је мањи него у претходном друштву. Ово је било непосредно пре него што је Совјетски Савез лансирао први вештачки сателит, Спутњик; он је одговорио: „Да ли би пловидба око острва Вајт доказала да је оно сферично? Исто је и са тим сателитима.”

Његов примарни циљ био је да допре до деце пре него што буду убеђена у сферичну Земљу. Упркос великом публицитету, свемирска трка је умањила Шентонову подршку у Британији све до 1967. године, када је почео да привлачи пажњу током програма Аполо. Када су сателитске слике приказале Земљу као сферу, Шентон је приметио: „Лако је видети како би таква фотографија могла да завара неувежбано око”. Касније упитан о сличним фотографијама које су снимили астронаути, приписао је закривљеност употреби широкоугаоног објектива, додајући: „То је обмана јавности и то није исправно”.

Године 1969, Шентон је убедио Елис Хилман, предавача на Политехници источног Лондона, да постане председник Друштва равне Земље након покушаја да убеди Идена Томаса, бившег председника, да преузме улогу; али постоји мало доказа о било каквој активности с његове стране све до након Шентонове смрти, када је већину Шентонове библиотеке додао у архиву Фондације научне фантастике коју је помогао да се оснује.

Шентон је умро 1971. Чарлс К. Џонсон, дописник из Калифорније, наследио је део Шентонове библиотеке од Шентонове супруге; он је инкорпорирао и постао председник Међународног друштва за истраживање равне Земље Америке и Цркве заветних људи у Калифорнији. Током наредне три деценије, под његовим вођством, Друштво равне Земље порасло је на пријављених 3.500 чланова.

Џонсон је провео године испитујући студије теорија равне и округле Земље и предложио доказе о завери против равне Земље: „Идеја о глобусу који се окреће само је завера грешке против које су се борили Мојсије, Колумбо и Рузвелт...” Његов чланак је објављен у часопису Science Digest 1980. године. Даље се наводи: „Ако је сфера, површина велике водене масе мора бити закривљена. Џонсонови су проверили површине језера Тахо и Солтон сија без откривања икакве закривљености.”

Џонсон је издао многе публикације и обрађивао све пријаве за чланство. Најпознатија публикација била је Flat Earth News, тромесечни таблоид на четири стране. Џонсон је плаћао ове публикације кроз годишње чланарине које су коштале од 6 до 10 америчких долара током његовог вођства. Џонсон је цитирао Библију за своја веровања и видео је научнике као оне који изводе превару која би заменила религију науком.

Најновији модел планете Друштва равне Земље је да човечанство живи на диску, са Северним полом у центру и леденим зидом високим , Антарктиком, на спољној ивици. Резултујућа мапа подсећа на симбол Уједињених нација, који је Џонсон користио као доказ за своју позицију. У овом моделу, Сунце и Месец су сваки пречника .