мини|Детаљ зидних слика из етрурске гробнице Оркуса у Тарквинији. Нису приказане Тарквинија, већ слике које дочаравају етрурску племкињу из VI века п. н. е. У раној, делимично легендарној историји Рима, Тарквинија је била кћи Луција Тарквинија Приска, петог римског краља (а по неким изворима, сестра или тетка седмог и последњег римског краља, Луција Тарквинија Охолог). Њен отац, Луције Тарквиније Приск, удао ју је за Сервија Тулија, шестог римског краља. Била је мајка Луција Јунија Брута, који је свргнуо монархију и постао један од првих римских конзула 509. године п. н. е. Имала је и другог сина, који је био погубљен од стране краља Тарквинија Охолога након што је он преузео власт у Риму од краља Сервија.

Антички извори Главни књижевни извори за живот Тарквиније су дело римског историчара Тита Ливија (59. п. н. е. – 17. н. е.), Од оснивања града (Ab urbe condita), и дело Дионисија из Халикарнаса (60. п. н. е. – после 7. н. е.), Римска старина (Roman Antiquities).

Ливије спомиње Тарквинију једном у првој књизи Од оснивања града (Ab urbe condita), када описује порекло њеног сина Луција Јунија Брута.

Дионисије из Халикарнаса спомиње Тарквинију три пута у свом делу Римска старина (Roman Antiquities). Прво, наводи се да је краљ Сервије Тулије имао две кћери са Тарквинијом, које је краљ Луције Тарквиније Приск удао. Друго помињање односи се на Марка Јунија Брута, при чему је Тарквинија описана као кћи краља Луција Тарквинија Приска. Треће помињање односи се на њену жалост након убиства супруга краља Сервија Тулија: он је бачен низ степенице Сената и убијен на улици од стране људи Луција Тарквинија Охолог, док га је његова кћи Тулија, супруга Тарквинија Охолог, прегазила колима. Тарквинија се описује као особа која је увек показивала велико поштовање и доброту према покојном мужу и која је била дубоко несрећна што јој није дозвољено да жали мужа и да обави уобичајене жртве у његову част. Сервију Тулију није дозвољено достојно сахрањивање од стране краља Тарквинија Охолога, при чему је као образложење наведено да је чак и Ромул умро без погреба. Ово одбијање да се покојном тасту обезбеди сахрана довело је до тога да је краљ Луције Тарквиније добио надимак Охоли (Superbus), што значи „горди“ или „арогантан“.

Историјска контроверза Краљ Луције Тарквиније Приск имао је две кћери, обе познате под именом Тарквинија. Сервије Тулије оженио се једном кћерком, названа Тарквинија I. Друга кћерка, Тарквинија II, за коју се претпоставља да је помињу Ливије и Дионисије из Халикарнаса, удала се за Марка Јунија и била је мајка Луција Јунија Брута. Ова породична линија је у складу са Ливијевим наводима, јер он ставља Брута у другу генерацију након краљ Луција Тарквинија Приска.

Овај родослов се не слаже са Дионисијем из Халикарнаса, који смешта Брута у трећу генерацију након краља Тарквинија Приска. По том извору, Тарквинија би била Брутова баба или, прецизније, унука краља Тарквинија Приска. Ова верзија родослова помера Тарквинију за једну генерацију ниже у односу на Ливијеву хронологију.

Под претпоставком да је Тарквинија сестра краља Тарквинија Охолог, није познато за кога се Тарквинија II удала, нити се зна било шта о њеним потомцима.

Популарна култура Тарквинија се појављује као лик у значајним драмама Брут Џона Ховарда ПејнаЏон Ховард Пејн, Брут, или пад Тарквинија, London: Ричард Вајт, 1818. и Сивил Ричарда Камбеланда.Ричард Камбеланд, „Сивил, или старији Брут“, у: Постхумна драмска дела покојног Ричарда Камбеланда, том 1, London: G. and W. Nicol, 1813.

Референце

Литература

Мирослава Мирковић, , BIG .

Категорија:Римска митологија