Патапоклоши () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у сигетварском срезу.Основни подаци и поштански број села

Географија Село се налази у подножју Желића, у северозападном суседству Сигетвара. Иако пут 6607 између Сигетвара и Кадаркута пролази кроз источни део његовог административног подручја, може се сматрати џепним насељем у погледу насељених подручја: општине Пата и Поклоши су само одвојци од некадашњег пута ка западу. До њега се може доћи путем 66 124 дугим 1,6 километара.

Историја Патапоклоши су основани 6. септембра 1950. године, спајањем бившег трговачког места Пата и места Поклоши на супротној страни источног Ђенђеша.

Реорганизацијом жупанија 1950-их, његова претходна насеља, која су раније припадала жупанији Шомођ, припојена су Барањи као део сигетварског среза. Током османског периода, оба насеља, заједно са оближњим Хосуфалуом, су опустела због битака у региону. Село је касније насељено мађарским становништвом и континуирано је насељено од 17. века. Године 1836, село је погодила тешка епидемија колере, што је изазвало значајан пад у броју становника.Кратка историја Патапоклоша

Почетком 20. века, Пата и Поклоши су припадали округу Сигетвар у жупанији Шомођ.

Према попису из 2001. године, имао је 402 становника, док је 1. јануара 2008. године имао 359 становника. До пописа из 2022. године, број становника се додатно смањио на 276.

Пата Име Пата се први пут помиње 1283. године у документима написаним као Пата. Његово име потиче од личног имена Пата. До 1316. године село је већ имало парохијску цркву. Име села се појавило у папском регистру десетине између 1332. и 1337. године. Око 1360. године посед је припадао породици Патаи Порц, а затим га је 1390. године поседовала породица Каплаји. Године 1391. припао је Јаношу Алшанију. Четрдесет година касније, 1431. године, оспорили су га Феледи Јанош и Серкеј Лорантфи Ђерђ. Године 1438, синови Миклоша Марчала, Имре и Јанош, стекли су га као донацију. До 1448. године већ је имао градске привилегије и служио је као царинска станица. Године 1453, породица Марчали га је заложила Розгоњијима, укључујући и његове додатке, за 2000 флорина, а 1455. године, Јанош Марчали је завештао део насеља павлинским монасима. Године 1464, породица Розгоњи је тужила Гараи Јоба због овог насеља, тврдећи да га је незаконито запленио. Године 1455, документи помињу њену цркву посвећену Светом Андрији. У пореском регистру из 1536. године, наведена је као власништво Пекрија Лајоша. Од 1598. до 1599. године, била је у власништву Михаља Секеља, а од 1660. године надаље у власништву породице Кубињи. Њена реформисана црква је изграђена 1794. године. Године 1836, велика епидемија колере изазвала је смрт више од половине становништва.

Године 1910, од ​​405 становника, 397 су били Мађари, укључујући 141 римокатолика и 263 реформиста.

Хосуфалу се налазио унутар његових граница, а уништен је 1566. године током опсаде замка Сигетвар.

Поклоши Вероватно је добио име по лепљивом, црном тлу. Према другом мишљењу, у трупама које су се враћале из крсташких ратова било је много губаваца (poklos), те су се овде, у области Поклоши, окупљали, а о њима су се бринула браћа монаси, па отуда и име.

Име Поклоши се први пут помиње у једном документу много касније, 1431. године, као анекс града Пата, када су се Јанош Феледи и Ђерђ Лорантфи Серкеи тужили око њега. Године 1453, Марчали су га дали под хипотеку породици Розгоњи. Године 1455, Јанош Марчали га је завештао павлинским монасима из Толда. Године 1470, припадао је жупанији Барања. У пореском регистру из 1536. године, наведен је као анекс властелинства Пата, а затим се 1571. године, у турском пореском регистру благајне, појављује под именом Поклош, са 15 кућа. Према попису десетине опатије Панонхалма из 1660. године, био је у власништву Ласла Кубињија, 1692. године Петера Куна, а поново породице Кубињи око 1701-1703. године. Године 1715. тамо је било само 8 домаћинстава, а Иштван Акај је у то време био власник. Године 1726. припадао је породици Салах, а 1733. поново је припао породици Кубињи.

Године 1910. имао је 408 мађарских становника, од којих је 49 било римокатолика, а 351 калвиниста.

Демографија На попису из 2011. године, 47,9% становништва се изјаснило као Мађари, 8,6% као Роми и 0,3% као Румуни (51,8% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 27,1%, калвинисти 9,4%, неконфесионални 12,7% (50,1% се није изјаснило).Патапоклоши Helységnévtár

У 2022. години, 86,6% становништва се изјаснило као Мађари, 21% као Роми, 0,4% као Хрвати и 2,5% као друга, недомаћа националност (12,7% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 29% су били римокатолици, 12,7% калвинисти, 0,4% гркокатолици, 3,3% остали хришћани, 1,1% остали католици, 19,6% без деноминације (34,1% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Патапоклоши на fallingrain.com Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Категорија:Насељена места у жупанији Барања