Споменик природе Црни бор у Петковској махали је законом заштићено стабло црног бора (Pinus nigra) у селу Црноштица, засеоку Петковска махала, на територији Општине Босилеград. Представља изузетан примерак своје врсте и због својих природних карактеристика налази се под заштитом као Споменик природе ботаничког карактера. Први пут је стављено под заштиту 1961. године, а проглашено за споменик природе 2015. Природним добром управља ЈП Србијашуме.
Локација Споменик природе се налази у југоисточној Србији, на територији општине Босилеград, у Пчињском округу, у селу Црноштица. Парцела на којој стабло расте је поред сеоског пута, док са друге стране протиче мањи поток. У својини је Републике Србије. Налази се на надморској висини од 1.150 m.
Карактеристике Стабло црног бора у Петковској махали је доброг здравственог стања, што га, поред старости и импозантних дендрометријских димензија, чини значајним да заслужи статус заштите. Старост му се процењује на око 300–350 година.
Стабло је високо 25 m, а његова крошња покрива површину од око 433 m² (22 x 24 m). Обим дебла је 5,8 m, а пречник на прсној висини 1.42 cm. Хабитус је типичан за црни бор који је растао на осами, са добро развијеном, широком крошњом која је средње правилно распоређена, објајастог облика. Дебло се на 3,40 m наставља у главне стубове са којих полазе гране 2. и 3. реда. Приданак дебла је са израженим жилиштем. Кора дебла је дубоко избраздана светлосмеђа, а на појединим местима светлосива до сива.
Здравствено стање стабла је добро, са изузетком неколико сувих грана, одумрлих због недостатка светлости.
Заштита Природно добро, стабло црног бора у Петковској махали је типичан репрезент своје врсте. Интересантног је хабитуса, доброг здравственог стања и добре виталности. Са старошћу већом од три века века представља примерак очуване дендрофлоре Србије. Заштита се проглашава ради очувања дендролошке и хортикултурне вредности стабла црног бора, његове аутентичности, интегралности, пејзажне атрактивности, старости, димензија и очуваности, као вредног елемента пејзажне структуре села Црноштице.
Стабло је први пут стављено под заштиту 1961. године на основу Решења донетог од стране Завода за заштиту природе Србије и научно проучавање природних реткости НР Србије, а према тадашњем Закона о заштити споменика културе и природних реткости. Godine 2015. проглашено je за споменик природе.
На основу карактеристика природног добра и његове непосредне околине проистиче да је ово измењени природни предео. Основна одлика заштићеног природног добра огледа се у комбинацији природних и људским радом створених вредности. Животна средина природног добра је угрожена од стране човека, коришћењем шума, изградњом грађевинских објеката и путне инфраструктуре. Како у ближој околини стабла црног бора нема евидентираних загађивача, може се рећи да је стање животне средине подручја природног добра задовољавајуће.
Природним добром управља ЈП Србијашуме, преко Шумског газдинства „Врање“ из Врања. План управљања овим спомеником природе карактерише принцип активне заштите, где нису дозвољене никакве активности осим научно–истраживачких. На подручју споменика природе утврђен је режим заштите III степена. Заштита се реализује кроз чување и редовно одржавање заштићеног стабла, спровођењем одговарајућих мера неге, заштите и ревитализације и уређењем.
Види још
Споменик природе Црни бор у Црноштици Списак заштићених подручја у Јужној и источној Србији
Референце
Спољашње везе
Категорија:Споменици природе Србије Категорија:Географија Босилеграда