Моноксил из Јелава је археолошки артефакт, древни чамац типа моноксил (издубљен из једног комада дрвета), пронађен 2011. године у кориту реке Дрине код села Јелав, десетак километара северно од Лознице. Ово пловило представља једини такав примерак пронађен у долини Дрине у једном комаду и у изузетно очуваном стању. Након конзервације, моноксил је трајно изложен у посебно изграђеном анексу Музеја Јадра у Лозници.
Проналазак У септембру 2011. године, након великих поплава које су погодиле Подриње, повлачење нивоа реке Дрине открило је део древног чамца који је вирио из шљунка на обали код Јелава. Стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Ваљева и Музеја науке и технике из Београда убрзо су потврдили значај налаза. Док је трајала припрема званичне процедуре за ископавање, мештанин Зоран Тошић је самоиницијативно, уз помоћ трактора и сајли, извукао чамац из речног муља, чиме је спречено његово даље оштећење или нестанак у реци. Моноксил је извађен у једном комаду, што је реткост за дрвене налазе овог типа.
Опис и конзервација Чамац је израђен из једног масивног дебла храста (Quercus). Димензије пловила су импозантне, са дужином од 7,1 m и ширином од 1,3 m, док обим дебла при корену износи 4,1 m. У тренутку вађења, натопљен водом, чамац је тежио око 2 тоне. Након двогодишњег процеса природног сушења, маса му је смањена на приближно 1,3 тоне (1200 kg).
Конзервација је извршена 2013. године. Због габарита експоната, локални Музеј Јадра није имао адекватан изложбени простор, па је уз подршку града и ресорног министарства дозидан наменски стаклени анекс. Пројекат презентације под називом „Све тајне дринског моноксила” завршен је 2015. године.
Датирање Испитивањем старости методом C14 на Институту Руђер Бошковић у Загребу утврђено је да је дрво посечено у широком временском оквиру између 1695. и 1915. године. Ипак, укрштањем ових резултата са историјским подацима о развоју пловидбе на Дрини, стручњаци су сузили датум настанка. Будући да су до 1860-их година модерније конструкције бродова заменили моноксиле, а на основу специфичности обраде, процењује се да је чамац израђен између 1740. и 1760. године.
Шумарски инжењери су прорачунали да је храст коришћен за израду овог чамца морао расти између 230 и 300 година како би достигао потребне димензије. Дрво је било изузетно право, без ниских грана и висине преко 30 метара. Османски путописац Евлија Челебија је у 17. веку забележио праксу локалног становништва у долини Дрине да сече овакве џиновске храстове и од њих на лицу места, паљењем и дубљењем, израђује пловила.
Употреба За разлику од мањих и лакших чамаца који су служили за риболов, јелавски моноксил се одликује великом носивошћу и робусношћу. Његова маса указује да није био погодан за покретање искључиво веслима, већ је највероватније служио за транспорт расутог терета, попут жита, соли или грађе, са једне на другу обалу реке.
Трагови на трупу сугеришу да је пловило узводно вучено конопцима уз помоћ коња или људске снаге, што је техника позната као алечење. Такође, постоји претпоставка да је чамац у каснијој фази експлоатације коришћен као потон, односно темељ за воденицу на води (дринка), што је била уобичајена пракса у Подрињу све до 20. века.
Овај тип моноксила морфолошки подсећа на келтске чамце, чију су технологију израде Словени преузели и користили вековима након насељавања Балкана.
Види још Моноксил Музеј Јадра Археолошка налазишта у Србији
Референце
Литература
Спољашње везе Видео запис о моноксилу из Јелава (YouTube)
Категорија:Археологија Србије Категорија:Историја Лознице Категорија:Бродоградња