300px|мини|Исус исцељује капетановог слугу, венецијански уметник Паоло Веронезе, 16. век Исцељење капетановог слуге је једно од чуда која је извео Исус из Назарета, како је описано у Јеванђељу по МатејуМатеј 8:5–13 (NIV) и Јеванђељу по ЛукиЛука 7:1–10 (NIV) (оба су део хришћанског библијског канона). Прича се не помиње у јеванђељима по Јовану нити Марку.

Према овим извештајима, римски центурион (капетан) тражи помоћ од Исуса јер је његов слуга болестан. Исус нуди да оде у капетанову кућу како би извршио исцељење, али капетан оклева јер сматра да није достојан да Исус уђе под његов кров. Он сматра да би Исусова реч ауторитета била довољна за исцељење. Задивљен, Исус са одобравањем коментарише снажну веру коју је војник показао (иако није био Јеврејин) и испуњава захтев, што резултира тиме да слуга буде исцељен истог дана.

Библијски извори

Текст јеванђеља Прича о капетану појављује се и у Јеванђељу по Матеју и у оном по Луки:

Порекло Прича о капетану се не помиње у Јеванђељу по Марку, најранијем од четири јеванђеља. Једна теорија је да материјал који се не налази код Марка, али се налази и код Матеја и код Луке, можда потиче из изгубљеног извора познатог као „Q”. Ако је то тачно, овај одломак би и даље био аномалија јер се верује да је Q био збирка Исусових изрека (списак проповеди и цитата) без другог контекстуалног материјала; међутим, прича о капетану укључује позадинске детаље. То би такође била једина прича о чуду која потиче из Q извора. Једна могућност је да је само дијалог био у Q извору, а да су и Матеј и Лука додали позадинске детаље из заједничког усменог предања.

Основни проблем је разлика између два извештаја. Лука не каже да је капетан лично дошао Христу, већ је само послао к Њему, прво Јевреје, а затим своје пријатеље. Свети Јован Златоусти, Теофилакт Охридски и Јевтимије, сви сматрају да су се догађаји код Луке десили први, а да је на крају капетан лично дошао Христу. Учинио је то „или да би Му указао част, или због хитности болести и непосредне смртне опасности”. Свети Августин и Беда су мишљења да капетан никада није дошао Исусу, већ је „дошао” само у смислу слања својих пријатеља као изасланика.

Јеванђеље по Јовану Јеванђеље по Јовану описује догађај где Исус исцељује сина краљевског службеника у Капернауму на даљину (Јован 4:46–54). Неки савремени коментатори третирају ово као исти догађај. Међутим, у својој анализи Матеја, Р. Т. Франс (R. T. France) износи лингвистичке аргументе против еквиваленције између речи pais и син, те сматра да су ово два одвојена чуда. Мерил К. Тени (Merrill C. Tenney) у свом коментару на Јована и Орвил Данијел (Orville Daniel) у својој хармонији јеванђеља такође их сматрају за два различита инцидента.

Тумачења Према И. Хауарду Маршалу (I. Howard Marshall), у Галилеји није било римских снага пре 44. године н.е; стога је војник вероватно био припадник трупа Ирода Агрипе, које су биле моделоване по узору на римску организацију. У сваком случају, иако његова националност није наведена, он је јасно незнабожац.

Значење речи „слуга” Лука 7:2 и 7:10 односе се на особу коју треба излечити као (doûlos), што недвосмислено значи „роб” (интерпретативно преведено као „слуга”), али га сам капетан назива (pais) – што има више двосмислених значења укључујући „дечак”, „дете” (нпр. Мат. 2:16), „син” (Јован 4:51), „роб” и „слуга” (Лука 15:26, Дела 4:25).

Значење „толике вере” Христос каже „ни у Израиљу толике вере не нађох”, што према Џону Макевилију (John McEvilly) имплицира да је он био пагански војник, највероватније Римљанин. Он даље наводи да је ова изјава морала изузети оне који су „по самој природи ствари, и добро познатим доказима чињеница, били изузети”. Овај изузетак би укључивао Девицу Марију, Јована Крститеља, патријархе и пророке Старог завета, апостоле итд. То је јасно када Исус говори о Јовану Крститељу, рекавши: „Ниједан већи не устаде међу рођенима од жена” (Мат. 11:11). И наравно, искључио би самог себе.

Гностичко тумачење У свом делу Против јереси, Иринеј преноси да су неки гностици веровали да је прича метафорична, при чему је центурион само симбол демијурга. Према овом тумачењу, демијург говори Исусу да је покушао све што је могао да спасе слугу (човечанство), али његови закони нису успели да исцеле човечанство нити да му понуде одговарајући пут ка духовном развоју. Сходно томе, демијург подстиче Исуса да каже реч (шири гносу) како би понудио истинско спасење човечанству.

Хомосексуално тумачење Данијел А. Хелминијак (Daniel A. Helminiak), екскомуницирани амерички католички свештеник и аутор књиге Шта Библија заиста каже о хомосексуалности, наводи да реч pais, употребљена за слугу, може имати сексуално значење. Теодор В. Џенингс Млађи (Theodore W. Jennings Jr.) и Тат-Сионг Бени Лију (Tat-Siong Benny Liew), такође аутори разних хришћанских књига, даље пишу да римски историјски подаци о односима патрон-клијент и о истополним односима међу војницима подржавају став да је pais у Матејевом извештају капетанов „млади љубавник”, те да капетан, стога, није желео да Исус уђе у његову кућу можда из страха да ће се дечак заљубити у Исуса. Римски војни историчар Д. Б. Садингтон (D.B. Saddington) пише да, иако не искључује ту могућност, докази које њих двојица износе не подржавају „ниједно од ових тумачења”.

Литургијска употреба Изјаве капетана користе се у „Молитви понизног приступа” (енгл. Prayer of Humble Access) садржаној у многим англиканским, методистичким, презвитеријанским и другим хришћанским евхаристијским литургијама. Његове речи се такође користе у обреду причешћа током мисе у римском обреду Католичке цркве.

Види још ЛГБТ и хришћанство Исусов живот према Новом завету Исусове параболе

Референце

Литература

Категорија:ЛГБТ и хришћанство Категорија:Исусова чуда