мини|upright=0.75|Милоска Венера има WHR вредност од 0,76. цитирано у

Однос обима струка и кукова (енгл. waist–hip ratio или waist-to-hip ratio, WHR) јесте бездимензиони однос обима струка и обима кукова. Израчунава се тако што се обим струка подели са обимом кукова (). На пример, особа чији је струк 75 cm, а кукови 95 cm, има WHR од приближно 0,79.

WHR се користи као показатељ здравља, плодности и ризика од развоја озбиљних здравствених стања. Такође, WHR корелира са перцепцијом физичке привлачности.

Мерење мини|upright=1.3|Пример WHR од 0,7 (лево) у поређењу са односом од 0,9 (десно). Код витке особе струк се може мерити на најужој тачки, док се код гојазне особе може мерити око 3 cm изнад пупка. Кук се мери на најширем делу задњице (лево) и на великим трохантерима (десно).

Протокол СЗО Према протоколу за прикупљање података Светске здравствене организације (СЗО), обим струка треба мерити на средини између доње ивице последњег опипљивог ребра и врха илијачне кресте, користећи траку отпорну на истезање која обезбеђује константну затегнутост од 100 g. Обим кукова треба мерити око најширег дела задњице, са траком паралелном са подом. Друге организације користе нешто другачије стандарде. Амерички Национални институт за здравље (NIH) и Национално истраживање здравља и исхране (NHANES) користили су резултате добијене мерењем на врху илијачне кресте.

За оба мерења, појединац треба да стоји са скупљеним стопалима, рукама са стране и равномерно распоређеном телесном тежином, и треба да носи мало одеће. Субјект треба да буде опуштен, а мерења треба вршити на крају нормалног издисаја. Свако мерење треба поновити два пута; ако су мерења унутар 1 cm једно од другог, треба израчунати просек. Ако разлика између два мерења прелази 1 cm, оба мерења треба поновити.

Практично мерење Мерење обима кукова за лаике је исто као и протокол СЗО: мери се на најширем делу задњице или кукова.

Постоји неколико могућих алтернативних дефиниција обима струка са оријентирима које је лакше лоцирати: Лаици обично мере обим струка око струка у нивоу пупка, али истраживања су показала да ова мерења могу потценити прави обим струка. Код витких људи, струк се обично мери на најмањем обиму природног струка, као што је наведено у извештају СЗО. Тамо где је струк конвексан, а не конкаван, као у трудноћи и код гојазности, струк се може мерити на вертикалном нивоу 2,54 cm (1 инч) изнад пупка. Студија NIH NHANES мери на врху илијачне кресте, што је ниско, али релативно лако за проналажење.

Тачке (2) и (3) се могу комбиновати у једно комплетно правило.

Показатељ здравља Озбиљна здравствена стања WHR се користи као показатељ или мера здравља, и као фактор ризика за развој озбиљних здравствених стања.

WHR се користи као мера гојазности, која је заузврат могући показатељ других озбиљнијих здравствених стања. Светска здравствена организација (СЗО) наводи да се абдоминална гојазност дефинише као однос струка и кукова изнад 0,90 за мушкарце и изнад 0,85 за жене, или индекс телесне масе (BMI) изнад 30,0. Национални институт за дијабетес и дигестивне и бубрежне болести (NIDDK) наводи да су „нивои укупног холестерола обично виши код особа са доминантном абдоминалном гојазношћу, дефинисаном као однос обима струка и кукова од ≥ 0,8 за жене и ≥ 1,0 за мушкарце”.

DGSPS 1- Leitlinie Vorsorgeuntersuchung im Sport. 2007 Dt. Gesellschaft für Sportmedizin und Prävention e.V. (DGSP) СЗО NIDDK Жене Мушкарци Жене Мушкарци Жене Мушкарци потхрањеност ? ? ? ? ? ? нормална тежина < 0,80 < 0,90 ? ? ? ? прекомерна тежина 0,80–0,84 0,90–0,99 ? ? ? ? гојазност > 0,85 > 1,00 > 0,85 > 0,90 > 0,80 > 1,00

Утврђено је да је WHR ефикаснији предиктор морталитета код старијих људи (>75 година старости) него обим струка или BMI. цитирано у Ако се гојазност редефинише коришћењем WHR уместо BMI, удео људи категорисаних као ризични за срчани удар широм света се троструко повећава. WHR може бити мање тачан код појединаца са BMI од 35 или више, и сложенији за тумачење јер повећани WHR може бити резултат повећане абдоминалне масти или смањене мишићне масе око кукова. Проценат телесне масти сматра се још тачнијом мером релативне тежине. Од ова три мерења, само однос струка и кукова узима у обзир разлике у телесној структури. Стога је могуће да две особе истог пола имају различите индексе телесне масе, али исти однос струка и кукова, или да имају исти индекс телесне масе, али различите односе струка и кукова.

Показало се да је WHR бољи предиктор кардиоваскуларних болести од једноставног обима струка и индекса телесне масе. Студија Америчког удружења за срце показала је да мерење обима струка и његово поређење са величином кукова може бити бољи начин за предвиђање ризика од срчаних обољења од широко коришћеног индекса телесне масе. Међутим, друге студије су откриле да је обим струка (посебно однос струка и висине) бољи показатељ кардиоваскуларних фактора ризика од односа струка и кукова, дистрибуције телесне масти, и хипертензије код дијабетеса типа 2.

Стрес Хормон стреса кортизол регулисан је хипоталамусно-хипофизно-надбубрежном осовином (ХПА осовина) и повезан је са вишим нивоима абдоминалне масти, а тиме и вишим WHR-ом. Абдоминална маст је маркер висцералне масти (складиштене око важних унутрашњих органа као што су јетра, панкреас и црева) и има већи проток крви и више рецептора за кортизол од периферне масти. Што је већи број рецептора за кортизол, то је висцерално масно ткиво осетљивије на кортизол. Ова повећана осетљивост на кортизол стимулише масне ћелије да се даље повећавају. Жене које имају комбинацију нормалног индекса телесне масе (BMI) и високог WHR-а доживљавају повећану реактивност кортизола на акутне стресоре и неуспех у навикавању на поновљене стресоре, у поређењу са женама са нормалним WHR-ом. Ово сугерише да висок WHR може такође указивати на дисрегулацију ХПА осовине и прекомерну изложеност кортизолу.

Докази за везу између кортизола и централне дистрибуције масти првенствено су проучавани код особа са Кушинговим синдромом. Ово стање карактерише прекомерна изложеност кортизолу услед повећане активности ХПА осовине. Примарна компонентна Кушинговог синдрома је акумулација масти у абдоминалном региону, а претпоставља се да повишени нивои кортизола доприносе овој акумулацији. Међутим, ова хипотеза је и даље спорна јер нивои кортизола само скромно објашњавају варијације у централној дистрибуцији масти. Вероватније је да сложен скуп биолошких и неуроендокриних путева повезаних са лучењем кортизола доприноси централној гојазности, као што су лептин, неуропептид Y, кортикотропин-ослобађајући фактор и симпатички нервни систем.

Раст и развој Генерално, одрасли са недостатком хормона раста такође имају повећане вредности WHR-а. Одрасли са нелеченим урођеним изолованим недостатком хормона раста имају повећан WHR, вероватно због повећаног односа кортизон-кортизол и осетљивости на инсулин. Будући да ови појединци имају повећану висцералну гојазност, сугерисано је да би минимално лучење хормона раста теоретски повећало инсулинску резистенцију. Међутим, због недостатка хормона раста, ова тачка инсулинске резистенције се не може достићи и ови појединци су осетљивији на инсулин. Повећане масне наслаге се стога вероватније формирају код ових појединаца, узрокујући висок WHR. Недостаци хормона раста такође су корелирани са WHR-ом код препубертетске деце; специфичне основне телесне статистике, као што је WHR, код препубертетске деце са недостатком хормона раста могу предвидети ефикасност одговора раста на терапије вештачким хормоном раста (rhGH).

Полне карактеристике Мушкарци са конгениталном адреналном хиперплазијом, одређеном мутацијама CYP21A2, имају повећане WHR вредности.

Плодност Жене са високим WHR-ом (0,80 или више) имају значајно ниже стопе трудноће од жена са нижим WHR-ом (0,70–0,79), независно од њиховог BMI. Слично томе, показало се да су мушкарци са WHR-ом око 0,9 здравији и плоднији, са мање случајева рака простате и рака тестиса.

Један од фактора који утиче на однос струка и кукова код жена је њена гиноидна дистрибуција масти, складиште енергије које се троши на негу потомства, како за обезбеђивање адекватних енергетских ресурса током трудноће, тако и за дете током фазе дојења. У праисторијском окружењу где је храна била оскудна, женка са високим нивоом гиноидне масти сигнализирала би мужјацима да је у оптималном стању за репродукцију и негу потомства. То се види у чињеници да је однос струка и кукова код жена на свом оптималном минимуму током времена врхунске плодности — касне адолесценције и раног одраслог доба, пре него што се повећа касније у животу.

Како се способност жене за репродукцију ближи крају, дистрибуција масти у женском телу почиње прелаз са гиноидног типа на више андроидни тип дистрибуције. То доказује проценат андроидне масти који је далеко већи код жена у постменопаузи него код жена у пременопаузи.

Докази сугеришу да је WHR тачан соматски показатељ репродуктивног ендокринолошког статуса и дугорочног здравственог ризика. Међу девојкама са идентичним телесним тежинама, оне са нижим WHR-ом показују ранију пубертетску ендокрину активност, мерену високим нивоима лутеинизирајућег хормона и фоликулостимулирајућег хормона, као и активност полних стероида (естрадиола). Холандска проспективна студија о исходу у програму вештачке оплодње пружа доказе за улогу WHR-а и плодности. Ови истраживачи извештавају да повећање WHR-а за 0,1 јединицу смањује вероватноћу зачећа по циклусу за 30% након прилагођавања за старост, гојазност, разлоге за вештачку оплодњу, дужину и редовност циклуса, пушење и број порођаја.

Менопауза, природни или хируршки престанак менструалног циклуса, последица је укупног смањења производње хормона естрадиола и прогестерона у јајницима. Ове хормонске промене су такође повезане са повећањем WHR-а независно од повећања телесне масе. Значајно је да студије откривају да су велики WHR-ови пре менопаузе повезани са нижим нивоима естрадиола и варијацијама у старости почетка менопаузе. Циркулишући естроген првенствено складишти липидне наслаге у глутеофеморалном региону, укључујући задњицу и бутине, а докази сугеришу да недостатак естрогена повезан са менопаузом доводи до акумулације масних наслага око абдомена.Cagnacci et al., 2007 Ове промене у дистрибуцији телесне масти изазване менопаузом могу се сузбити хормонском супституционом терапијом. Насупрот томе, мушкарци који старе постепено акумулирају абдоминалну маст, а тиме и повећан WHR, паралелно са опадањем нивоа андрогена.

Когнитивна способност потомства Користећи податке Националног центра за здравствену статистику САД, Вилијам Ласек са Универзитета у Питсбургу и Стивен Голин са Универзитета Калифорније у Санта Барбари открили су да перформансе детета на когнитивним тестовима корелирају са односом струка и кукова мајке, што је замена за то колико масти она складишти на куковима.

Деца чије су мајке имале широке кукове и низак однос струка и кукова постигла су најбоље резултате, што је навело Ласека и Голина да сугеришу да фетуси имају користи од масти кукова, која садржи дуголанчане полинезасићене масне киселине, кључне за развој мозга фетуса. Поред тога, докази сугеришу да су деца тинејџерки са ниским WHR-ом била заштићена од когнитивних дефицита који су често повезани са порођајем у тинејџерском добу.

Величина новорођенчета Виши WHR одговара тежој беби са дужим телом и већом главом при рођењу.

Људска генетика Студије на близанцима сугерисале су да се између 22% и 61% варијабилности у односу струка и кукова може објаснити генетским факторима.

Као показатељ привлачности

Жене