мини|alt=Монохроматска илустрација уске улице, виђена са угла или раскрснице. Велика троспратница видљива је на десној страни слике. Приземље има три прозора, први и други спрат имају по два. Чини се да кров садржи ред прозора за поткровље. Реч „KING” је написана између првог и другог спрата, а изнад прозора у приземљу виси натпис „Произвођач гасних бројила”.|Илустрација Кок лејна из 19. века. Наводна појава духа се десила у троспратници десно. Дух из Кок лејна (енгл. Cock Lane ghost) био је наводни случај појаве духа који је привукао велику пажњу јавности 1762. године. Локација је била пансион у Кок лејну, краткој улици поред пијаце Смитфилд у Лондону, удаљеној неколико минута хода од Катедрале Светог Павла. Догађај се вртео око три особе: Вилијама Кента, зеленаша из Норфока, Ричарда Парсонса, црквеног службеника, и Парсонсове ћерке Елизабет.

Након смрти Кентове супруге, Елизабет Лајнс, током порођаја, он је започео љубавну везу са њеном сестром, Фани. Канонско право је спречавало брак са сестром преминуле супруге, али су се они ипак преселили у Лондон и сместили у имовину у Кок лејну, која је тада била у власништву Парсонса. Пријављено је неколико случајева чудних звукова куцања и сабласних приказа, иако су углавном престали након што се пар одселио. Међутим, након Фанине смрти од великих богиња и Кентове успешне тужбе против Парсонса због неплаћеног дуга, појаве су се наставиле. Парсонс је тврдио да Фанин дух прогања његову имовину, а касније и његову ћерку. Одржаване су редовне сеансе како би се утврдили мотиви „Фани Гребалице” (енгл. Scratching Fanny); Кок лејн је често био непроходан због гомиле заинтересованих посматрача.

Чинило се да дух тврди да је Фани отрована арсеном и Кент је јавно осумњичен да је њен убица. Међутим, комисија чији су чланови укључивали Самјуела Џонсона закључила је да је наводна појава духа превара. Даље истраге су доказале да је превару починила Елизабет Парсонс, под присилом свог оца. Одговорни су процесуирани и проглашени кривим; Ричард Парсонс је стављен на стуб срама и осуђен на две године затвора.

Дух из Кок лејна постао је фокус контроверзе између методистичке и англиканске цркве и често се помиње у савременој књижевности. Чарлс Дикенс је један од неколико викторијанских аутора чија су дела алудирала на ову причу, а сликар и сатиричар Вилијам Хогарт поменуо је духа у два своја отиска.

Позадина Око 1756–1757. године, Вилијам Кент, зеленаш из Норфока, оженио се Елизабет Лајнс, ћерком бакалина из Лајнама. Преселили су се у Стоук Фери, где је Кент држао гостионицу, а касније и локалну пошту. Наизглед су били веома заљубљени, али њихов брак је био кратког века јер је Елизабет умрла на порођају месец дана након селидбе. Њена сестра Франсис — познатија као Фани — уселила се код пара током Елизабетине трудноће и остала да се брине о беби и оцу. Дечак није дуго поживео, а уместо да оде, Фани је остала да се брине о Вилијаму и кући. Њих двоје су убрзо започели везу, али је изгледало да канонско право искључује брак; када је Кент отпутовао у Лондон да потражи савет, речено му је да је заједница са Фани немогућа јер му је Елизабет родила живог сина. Стога је у јануару 1759. напустио пошту, оставио Фани и преселио се у Лондон, намеравајући да „купи место у некој јавној служби” у нади да ће „посао избрисати ту страст којој се нажалост препустио”. Фани је у међувремену остала код једног од своје браће у Лајнаму.

Упркос противљењу њене породице њиховој вези, Фани је почела да пише страствена писма Кенту, „испуњена поновљеним молбама да проведу остатак живота заједно”. На крају јој је дозволио да му се придружи у смештају у Ист Гриничу близу Лондона. Њих двоје су одлучили да живе заједно као муж и жена, саставивши тестаменте у корист једно другог и надајући се да ће остати дискретни. У томе, међутим, нису рачунали на Фанину родбину. Пар се преселио у смештај близу Меншн хауса, али је њихов станодавац можда сазнао за њихову везу од Фанине породице, изразивши свој презир одбијањем да врати суму новца коју му је Кент позајмио (око 20 фунти). Као одговор, Кент је наредио његово хапшење.

Док су присуствовали раним јутарњим молитвама у цркви Светог гроба, Вилијам Кент и Фани упознали су Ричарда Парсонса, црквеног појца. Иако се генерално сматрао угледним, Парсонс је био познат локално као пијанац и борио се да обезбеди средства за своју породицу. Саслушао је невоље пара и био саосећајан, понудивши им смештај у свом дому у Кок лејну, северно од цркве. Смештена дуж уске, кривудаве улице сличне већини улица у централном Лондону, троспратна кућа била је у угледном, али опадајућем крају, и састојала се од једне собе на сваком спрату, повезане кривудавим степеништем. Убрзо након што су се господин и госпођа Кент (како су се називали) уселили, Кент је позајмио Парсонсу 12 гинија, које је требало враћати по стопи од једне гиније месечно.

Док је Кент био одсутан на венчању у унутрашњости, почели су први извештаји о чудним звуковима. Парсонс је имао жену и две ћерке; старија, Елизабет, описана је као „мала лукава девојчица од око једанаест година”. Кент је замолио Елизабет да остане са Фани, која је тада била у поодмаклој трудноћи, и да дели кревет с њом док је он одсутан. Њих две су пријавиле да чују гребање и куцање. Госпођа Парсонс је то приписала комшији обућару, иако када су се звукови поновили у недељу, Фани је питала да ли обућар ради тог дана; госпођа Парсонс јој је рекла да не ради. Џејмс Франзен, власник оближње крчме Wheat Sheaf („Пшенични сноп”), био је још један сведок. Након посете кући, пријавио је да је видео сабласну белу фигуру како се пење уз степенице. Престрављен, вратио се кући, где га је Парсонс касније посетио и тврдио да је такође видео духа.

Пошто је Фани била само неколико недеља пред порођајем, Кент је договорио пресељење у некретнину у Бартлетс Корту у Кларкенвелу, али до јануара 1760. она није била спремна, па су се уместо тога преселили у „незгодан” стан у близини, намеравајући само привремени боравак. Међутим, 25. јануара Фани се разболела. Лекар који ју је прегледао дијагностиковао је ране фазе еруптивне грознице и сложио се са Кентом да је њихов смештај неадекватан за некога у тако критичној фази трудноће. Фани је стога кочијом пребачена у Бартлетс Корт. Следећег дана њен лекар се вратио и састао са њеним апотекаром. Обојица су се сложила да Фанини симптоми указују на велике богиње. Чувши то, Фани је послала по адвоката како би се уверила да је тестамент који је сачинила у реду и да ће Кент наследити њену имовину. Кентов познаник, Стивен Олдрич, ректор цркве Свети Џон Кларкенвел, уверио ју је да ће јој греси бити опроштени. Умрла је 2. фебруара.

Као једини извршилац Фаниног тестамента, Кент је наручио ковчег, али плашећи се кривичног гоњења ако природа њихове везе постане позната, тражио је да остане безимен. Приликом регистрације сахране, међутим, био је приморан да наведе име, па јој је дао своје. Фанина породица је обавештена, а њена сестра Ен Лајнс, која је живела у близини на Пал Малу, присуствовала је сахрани у цркви Светог Џона. Када је Ен сазнала за услове Фаниног тестамента, који је њеној браћи и сестрама оставио по пола круне, а Кенту остатак, покушала је, али није успела, да га блокира. Највећи део Кентовог наслеђа био је Фанин удео од 150 фунти у имовини њеног покојног брата Томаса. То је такође укључивало нешто земље у Томасовом власништву, коју је продао извршилац његовог тестамента, Џон Лајнс, а Кент је добио и Фанин део тога (скоро 95 фунти). Њена породица је то замерала. Правни проблеми са Лајнсовом продајом значили су да је сваки од Томасових корисника морао да плати 45 фунти одштете купцу, али је Кент одбио, тврдећи да је већ потрошио новац на измиривање Фаниних дугова. Као одговор на то, у октобру 1761. Џон Лајнс је покренуо поступак против Кента пред Судом правде. У међувремену, Кент је постао берзански посредник и поново се оженио 1761. године.

Појава духа лево|мини|alt=Монохроматска илустрација оронуле собе. Светлост допире кроз прозоре са десне стране слике. На плафону недостаје малтер. Велики камин доминира удаљеним зидом, окружен разним ормарићима и посудама. Под изгледа као да је направљен од дасака.|Илустрација собе из 19. века у којој се догодила појава духа Понављајући поступке Кентовог претходног станодавца, Парсонс није вратио Кентов зајам — од којег је остало око три гиније дуга — па је Кент наложио свом адвокату да га тужи. Успео је да наплати дуг до јануара 1762. године, баш када су поново почели мистериозни звукови у Кок лејну. Кетрин Френд је становала тамо убрзо након што је пар отишао, али се иселила када је открила да се звукови, који су се повремено враћали и постајали све чешћи, не могу зауставити. Наводно су долазили од Елизабет Парсонс, која је такође патила од напада, а кућу су редовно узнемиравали необјашњиви звукови, упоређени у то време са звуком мачке која гребе столицу. Наводно одлучан да открије њихов извор, Ричард Парсонс је ангажовао столара да уклони ламперију око Елизабетиног кревета. Обратио се Џону Муру, помоћном свештенику у цркви Светог гроба од 1754. и ректору цркве Свети Вартоломеј Велики у Вест Смитфилду од јуна 1761. Присуство једног духа, за који се претпостављало да припада Фаниној сестри Елизабет, већ је било примећено док је Фани умирала, па су њих двојица закључили да дух који сада прогања Парсонсову кућу мора бити дух саме Фани Лајнс. Идеја да се дух особе може вратити из мртвих да упозори живе била је уобичајено веровање, а присуство два наизглед узнемирена духа био је очигледан знак за оба мушкарца да сваки дух има важну поруку коју треба да открије.

Парсонс и Мур су осмислили метод комуникације: један ударац за да, два ударца за не. Користећи овај систем, чинило се да дух тврди да је Фани убијена. Претпостављало се да се мистериозна фигура у белом која је толико престравила Џејмса Франзена, а за коју се претпостављало да је дух Елизабете, појавила тамо да упозори своју сестру на њену предстојећу смрт. Како је први дух наизглед нестао, ова оптужба против Кента — да је убио Елизабет — никада није процесуирана, али је кроз поновљена испитивања Фаниног духа „откривено” да она није умрла од последица великих богиња, већ од тровања арсеном. Смртоносни отров је наводно дао Кент око два сата пре него што је Фани умрла, а сада се претпостављало да њен дух жели правду. Мур је чуо од Парсонса како је Кент тражио дуг који му се дугује, а чуо је и од Ен Лајнс, која се жалила да, пошто је поклопац Фаниног ковчега био зашрафљен, није могла да види леш своје сестре. Мур је мислио да Фанино тело можда не показује видљиве знаке великих богиња и да би, ако је била отрована, недостатак ожиљака био нешто што би Кент радије сакрио. Као свештеник са склоностима ка методизму, био је спреман да верује духу, али је за додатну подршку затражио помоћ Томаса Бротона, раног методисте. Бротон је посетио Кок лејн 5. јануара и отишов уверен да је дух стваран. Прича се проширила Лондоном, новине The Public Ledger почеле су да објављују детаљне извештаје о феномену, а Кент је пао под јавну сумњу као убица.

Сеансе