Јод-131 (131I, I-131) је радиоактивни изотоп хемијског елемента јода. Настаје као један од значајних продуката нуклеарне фисије и производи се контролисано ради примене у нуклеарној медицини и појединим индустријским поступцима.
Јод-131 је β- и γ-емитер са физичким полуживотом од око 8 дана, а распадом прелази у стабилни ксенон-131. Комбинација β-зрачења (које депонује енергију у ткиву на релативно кратким растојањима) и γ-зрачења (које је мерљиво ван тела) објашњава његов двоструки значај: β-компонента је основ терапијске примене, док γ-компонента омогућава детекцију и контролу активности и дозе.
Биолошки, јод (стабилан и радиоактиван) селективно се концентрише у штитној жлезди јер је неопходан за синтезу тироидних хормона. Због тога је јод-131 један од најважнијих радионуклида у клиничкој пракси: користи се у терапији одређених обољења штитне жлезде, укључујући лечење хипертиреозе и као део збрињавања диференцираних карцинома штитне жлезде.
У радиолошкој заштити јод-131 има посебан значај јер се након нуклеарних инцидената може појавити у ваздуху и храни, а унос (нарочито код деце) може довести до повишене дозе штитној жлезди. Једна од специфичних мера заштите у таквим ситуацијама је блокада штитне жлезде стабилним јодом (нпр. калијум-јодидом), која смањује унос радиоактивног јода у ткиво штитне жлезде.
Референце
Спољашње везе
CDC — Iodine-131 (Radiation Emergencies) U.S. NRC — Patient release после терапије радиофармацима (укљ. I-131)
Категорија:Радиоактивност Категорија:Радиохемија