Крсмановићи су била српска трговачка и задужбинарска породица која је током 19. и почетком 20. вијека оставила значајан економски, друштвени и културни траг у Босни и Херцеговини и Србији, посебно у Београду и Брчком. Њихова дјелатност обухватала је трговину, банкарство и филантропске активности, а породичне задужбине истичу се као важни културни објекти у региону.
Поред трговине, њихови доприноси у облику задужбина и добротворних активности показују утицај који су имали на социјални и културни развој средина у којима су живјели. Објекти попут Крсмановићеве куће у Београду и њихове задужбине у Брчком данас су важни историјски и културни симболи регионалне прошлости.
Поријекло и привредна дјелатност Породица Крсмановић потицала је из трговачког окружења сјевероисточне Босне (Брчког и Тузле), а поријеклом је из Сланог у Херцеговини, У другој половини 19. вијека, чланови породице развили су обимно трговачко пословање које је обухватало увозно-извозну трговину робом као што су суве шљиве, кожe, крзна и жито. Радили су са трговцима у Аустро-Угарској монархији и Србији и временом постали једни од водећих трговачких породица у региону.
Крсмановићи су своје трговачке активности проширили и у Београду, гдје су куповали некретнине и улазили у банкарске инвестиције, доприносећи развоју београдског финансијског сектора.
Истакнути чланови породице
Димитрије Мићo Крсмановић Сматра се оснивачем породичног трговачког капитала и утемељивачем пословне традиције коју су наставили његови синови Никола, Ристо и Јован и зет Ристо Паранос. Био је један од најпознатијих српских трговаца Посавине у XIX вијеку. Трговачке радње држао је у Зовику (село код Брчког) Тузли и Брчком, а његова кућа важила је за угледну, отворену и поштовану међу Србима, али и међу турским властима.
Никола Крсмановић (1813-1906)
мини|Никола Крсмановић - фотографија објављена у листу Тежак, 1.10.1884. године 1837. године, током боравка у Дубровнику због трговачких веза, упознао је Ристу Параноса и позвао га у службу у Брчко. Након удаје Николине ћерке Василије за Параноса, заједно са Николиним сином Димитријем и Параносовом браћом, развио је трговачку радњу „Браћа Крсмановић и Паранос“, која је 1858. године пресељена из Тузле у Београд.
Јован Д. Крсмановић (1830-1892)
Трговац, народни посланик и задужбинар.
Алекса Крсмановић (1842–1914)
Остварио је трговачки и финансијски углед у Београду и био активан као инвеститор и кредитор. Алекса није имао потомство, те је значајан дио своје имовине оставио у задужбину за добротворне сврхе, укључујући подршку образовању и социјалним програмима.
Димитрије Н. Крсмановић (1840-1904)
Краљевски посланика у скупштини у мандату 1894-1896. Био је члан управних одбора Српског краљевског повлашћеног бродарског друштва и Самосталне монополске управе.
Љубомир Крсмановић (око 1856–1914)
мини|Љубомир Крсмановић Познат као велики добро-чинитељ. Заједно са супругом Олгом донирао је задужбину у Брчком која је служила различитим друштвеним и образовним функцијама.
Задужбине и заоставштина
Крсмановићева кућа (Теразије 34, Београд)
Репрезентативна вила изграђена 1885. године у нео-барокном стилу према пројекту архитекте Јована Илкића. Првобитно изграђена за богатог трговца Марка О. Марковића, зграду су 1898. године откупили Крсмановићи. Након Алексове смрти 1914. године, кућа је прешла у задужбинску управу у корист Србије.
У овој згради је 1. децембра 1918. године потписан протокол о оснивању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је место постало један од кључних историјских локалитета за формирање модерних југословенских држава. Зграда је проглашена спомеником културе од великог значаја за Србију.
Кућа Димитрија Крсмановића
Налази у улици Кнеза Симе Марковића 2, у Београду, на територији градске општине Стари град. Подигнута је 1898/1899. године и представља непокретно културно добро као споменик културе.
Крсмановићева кућа у Шапцу
Кућа се налази у строгом центру Шапца, на раскрсници две централне улице Господар Јевремове и Масарикове. Преставља непокретно културно добро као споменик културе.
Задужбина Крсмановића у Брчком
Објекат у Брчком, подигнут 1875. године, био је поклоњен Православној црквеној општини и служио је као комерцијално-становни простор, школски дом, и касније као конзуларни објекат. Данас је део заштићене архитектонске баштине града Брчког.
Парно купатило браће Крсмановић
Налази се у Душановој улици бр. 45а, у Београду, на територији градске општине Стари град. Представља непокретно културно добро као споменик културе.
Галерија
Референце
Категорија:Српски задужбинари Категорија:Српски трговци Категорија:Српске породице Категорија:Историја Босне и Херцеговине Категорија:Историја Брчког Категорија:Историја Тузле