Сађ () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у хеђхатском срезу.Основни подаци и поштански број села.
Географија Село лежи у барањском делу Желица, у долини која се пружа у правцу север-југ. До њега се може доћи из Капошвара или Печуја преко скоро 12 километара дугог приступног пута 66 101, који се одваја од главног пута 66 на западном крају Барањајенеа, преко Барањасентђерђа и Тормаша.
Историја У писаним записима први пут се појављује 1554. године у облику Асађ (Aszágy), а 1799. године је познато као Сађ (Szagy). Име села је настало комбинацијом речи асу и аг (aszú и ág). Префикс значи сув, док суфикс значи речни рукавац. Археолози знају за римске налазе на извору Светог Иштвана, укључујући и надгробне споменике. Младенци су једном одлазили до поменутог извора воде и молили се за успешан благослов детета на овом месту, које је, према народном веровању, посетио и краљ Свети Стефан.Кратка историја Сађа
Старији староседеоци који данас живе не знају ни за какве трагове села из периода Арпада и Анжуја, следећа имена села указују на нестало село: Киштотварош и Нађтотварош (Kistótváros и Nagytótváros)? Словенски досељеници, вероватно Словаци, на шта префикс "тот" у имену насеља указује, који су овде дошли након одласка Турака, и они су стигли и до суседног Тароша. Остале граничне ознаке, имена, које могу потицати из средњег века су: Дала-парт, Бурђан, Комло, Ковачпуста, Пуста Сабаш. Данашња црква некада је имала префикс Киш (мали), што указује на супротну страну од Нађа (велики). Та друга би могла бити средњовековна камена црква, иако нико не зна њену тачну локацију. Ипак, добро је познато да је тунел почињао од данашњег места богослужења.
Село је постало пустош током турске окупације, али је било ненасељено и у првој половини 18. века. Становништво немачког порекла се населило у региону прекривеном бескрајним шумама крајем 18. века. Село је једно време било у власништву породице Петровски, а затим га је Ђерђ Мајлат добио као донацију. Након протеривања Турака, овде су у салашу Бесенци радили и произвођачи каламаша (масти за кола) и стаклодувачи. Њихове производе су првенствено куповали чланови баронске династије Бидерман из Мозгеа.
Удео мађарског становништва се повећао тек после Првог светског рата.
До краја Другог светског рата, становници су били и подунавске Швабе. Први досељеници немачке народности су стигли из Лорене 1770. године.Немачка насеља у Мађарској, лутерани Већина бивших немачких досељеника протерана је у савезнички окупирану Немачку и савезнички окупирану Аустрију 1945–1948, као резултат Потсдамског споразума. Тамо живи само неколико Немаца Мађарске, већина данас су потомци Мађара из чехословачко-мађарске размене становништва.
Демографија На попису из 2011. године, 96,6% становништва се изјаснило као Мађари, 27,6% као Роми, а 30,3% као Немци (1,4% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 83,4%, калвинисти 2,8%, неконфесионални 5,5% (8,3% се није изјаснило).
У 2022. години, 92% становништва се изјаснило као Мађари, 32,7% као Роми, 22,1% као Немци, 0,9% као Српци, а 2,7% као друга, недомаћа националност (7,1% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 36,3% су били римокатолици, 8% остали хришћани, 0,9% остали католици, 18,6% нису били деноминациони (36,3% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе (архива) Сађ на fallingrain.com Сађ на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Барања