Тормаш () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у хеђхатском срезу.Основни подаци и поштански број села.
Географија Село се налази на северозападу жупаније Барања, међу шумовитим брдима Мечекских планина. Граничи се са Гедреом на северу, Барањасентђерђем на истоку, Бакоцом на југу и Сађом на западу. Једно је од најстаријих насеља у жупанији. Удаљено је од седишта жупаније 38-40 километара.
До њега се може доћи из Печуја или Капошвара главним путем 66, који је у добром стању. Пратећи овај пут, приступни пут 66 101 се одваја после села Барањајене кроз Барањасентђерђ до Тормаша, одакле наставља још 6 километара и завршава се код Сађа. Село свакодневно опслужује пет аутобуских линија.
Шумарство и управљање дивљачима су типични и могу се добро искористити. Шуме у непосредној близини насеља, са својим вредним дрветом и залихама дивљачи, шумарске куће у Фелшеу и Алшокевешду, систем рибњака у Алшокевешду и ловачки пансион у Нађматеу, могу постати значајна туристичка атракција у будућности. Ова улога се може добро развити у сарадњи са суседним селима.
Историја Тормаш је насеље из доба Арпада, названо по унуку великог везира Арпада, Тормашу, који је овде поседовао имање. Други верују да је то изведено из имена биљке торма са суфиксом -ш и односи се на место обрасло дивљим реном.Кратка историја Тормаша, стр. 241.
Село је опустело до краја турске окупације. Године 1714. почели су да га насељавају мађарски становници околних села. Први становници који говоре немачки језик населили су се 1820-их. Њихов удео је достигао 23% до 1890. године; 1930. године било је 575 Мађара и само 26 староседелаца Немаца. До краја Другог светског рата, становници су били подунавске Швабе Одређен број бивших немачких досељеника протерана је у савезнички окупирану Немачку и савезнички окупирану Аустрију 1945–1948, као резултат Потсдамског споразума. Тамо живи сада само неколико немачких поодица, поред Мађара староседелаца има и нешто мало Мађара који се доселили као део чехословачко-мађарске размене становништва.
Становници насеља су римокатолици. Њихова црква је посвећена у част опата Светог Вендела 1932. године.
Ископавања доказују да је кроз то подручје пролазио и римски војни пут. Поток Сађ, који тече дуж њега, улива се у канал Барања у Шашду, који стиже до вода реке Капош код Домбовара. Има нови сеоски дом који је изграђен на почетку промене режима. Ту су и вртић, клизалиште, игралиште, фудбалски терен, парк, бифе Телгифа и црква која је раније служила само као дом за молитве.
Демографија Депортација Немаца је тиме погодила село. Године 1970. било је 411 Мађара и 44 староседелаца Немаца.
На попису из 2011. године, 84% становништва се изјаснило као Мађари, 10,4% као Роми, 2,8% као Немци и 0,7% као Срби (14,6% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 59%, реформисти 4,9%, лутерани 1,4%, гркокатолици 1,4%, неконфесионални 8,3% (24,3% се није изјаснило).
У 2022. години, 86,2% становништва се изјаснило као Мађари, 43,1% као Немци, 2,6% као Роми и 8,6% као друга, недомаћа националност (6,9% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 31% су били римокатолици, 2,6% калвинисти, 2,6% лутерани, 0,9% гркокатолици, 12,1% неконфесионалног порекла (50,9% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Тормаш на fallingrain.com Тормаш на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Барања