Тисауг () је насељено место у јужним равницама Мађарске. Налази се у тисакечкешком срезу Бач-кишкунске жупаније.Основни подаци и поштански број селаТисауг са геоподацима].
Географија Насеље се налази на левој обали Тисе, источно од Лакителека и северно од Чонграда, и има пограничне области на другој страни реке. Одавно је био важан прелаз на Тиси.Мапа насеља са околним путевима
Суседна насеља су му са севера (на десној обали) Тисакечке Керекдомб, са североистока Тисакирт, са југоистока Чепа, са југа Тисашаш, са југозапада Тисаалпар, а са запада Лакителек (последња два такође на десној обали).
Историја Прво помињање имена села се јавља у оснивачкој повељи опатије Гарамсентбенедек (1075). Пре 1329. године, то је било имање Шимона и Адорјана, који су умрли без наследника, које је краљ Карло Роберт доделио сину Петра Катаија, краљевском подофициру Андрашу Суњогу (Зунугу). Заједно са околним насељима, касније је прешло из краљевских руку у црквено власништво, а затим 1472. године у власништво Пала Кинижија.Györffy György: Az Árpád-kori Magyarország történeti földrajza. I–IV. Bp., 1963–1998
Године 1683. забележено је као економски релативно добро село, али је до 1697. године, према записима, већ постало пустош. На прелазу из 1715. у 1716. годину, неки становници из Уга који су претходно побегли у Чонград вратили су се и започели поновно насељавње. Село је поново изграђено око 1780. године, његова реформисана црква има једнобродну цркву са правим странама и торњем испред фасаде. Католички земљопоседник је 1788. године изградио капелу у Тисаугу.
Са етнографске тачке гледишта, село припада Тисаугу. Село је изграђено на тераси Тисе, пратећи речни ток у облику слова U. Његова структура насеља је груписана. Куће су грађене углавном од локално доступних материјала (глина, трска, шлак итд.). Због поплава 1868. и 1919. године, његова конструкција није архаична. Куће са тремом су уобичајене међу његовим зградама. У његовом неструктурираном друштву, домаћинства су била одвојена. Пружало је важан додатак својим натуралним пољопривредним газдинствима, са заједничком жетвом, сакупљањем, риболовом у поплавним подручјима, ткањем-предењем, ткањем од шлака и корења.Keglevich Kristóf 2012: A garamszentbenedeki apátság története az Árpád- és az Anjou-korban (1075-1403). Szeged, 185, 192.
Подручје села било је у власништву три господара, од којих је сваки имао замак. Према локалном предању, једно од њих је припадало Ракоцију и Берчењију. Улога великих поседа била је значајна у Тисаугу, све до средине 20. века. Његово подручје је карактерисала пољопривреда, а индустријска активност није била значајна ни у прошлости.
Тисауг је раније припадао жупанији Јас-Нађкун-Солнок, али је насеље припојено жупанији Бач-Кишкун од стране Парламента 30. јуна 1999. године, на њен сопствени захтев.H/955. számú országgyűlési határozati javaslat Tiszaug község Jász-Nagykun-Szolnok megyéből Bács-Kiskun megyéhez csatolásáról51/1999. (VI. 3.) OGY határozat Tiszaug község Jász-Nagykun-Szolnok megyéből Bács-Kiskun megyéhez csatolásáról
Демографија На попису из 2011. године, 84% становништва се изјаснило као Мађари, 0,4% као Роми, 1,3% као Немци и 0,3% као Румуни (15,9% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 22,6%, калвинисти 17,1%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 34,2% (24,8% се није изјаснило).
У 2022. години, 92,6% становништва се изјаснило као Мађари, 0,8% као Румуни, 0,5% као Словаци, 0,5% као Немци, 0,4% као Срби, 0,1-0,1% као Русини, Роми и Украјинци, 2% као друге, недомаће националности (7,2% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 16,3% су били римокатолици, 12% калвинисти, 0,4% гркокатолици, 0,2% православци, 0,1% лутерани, 0,8% остали хришћани, 2,3% остали католици, 18,8% неконфесионални (48,9% није одговорило)
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Тисауг на fallingrain.com Тисауг на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун