Традиционална нематеријална културна баштина Рома је стручна монографија Драгољуба Ацковића објављена 2012. године у издању Rominterpressа из Београда.
О аутору Аутор књиге Драгољуб Ацковић (1952-2025) био је српски публициста, новинар, истраживач и један од пионира ромологије у Србији, који је свој професионални и друштвени ангажман посветио проучавању историје, културе и идентитета Рома, као и борби за њихову видљивост и равноправност. Систематски је истраживао порекло и миграције Рома, указујући да је ромска историја неодвојиви део националне и европске прошлости, а посебну пажњу посветио је страдању Рома у Другом светском рату, настојећи да то трагично поглавље добије заслужено место у историографији и јавном сећању. Поред научног рада, активно је учествовао у јавном животу и деловању организација које се баве правима Рома, залажући се за очување ромског језика, традиције и културног наслеђа, чиме је дао значајан допринос афирмацији ромског културног идентитета и развоју ромологије као научне дисциплине у Србији.
О књизи Књига Традиционална нематеријална културна баштина Рома је стручна монографија која систематски сагледава богатство нематеријалне културне баштине Рома — односно оних облика културе који се не виде као грађевине или предмети, већ живе кроз праксе, обичаје, усмене изразе, веровања, музику, игре, језик, ритуале, традиционалне вештине и друге облике који се преносе са генерације на генерацију и чине језгро ромског културног идентитета. Књига описује и документује ове традиционалне обрасце у њиховим различитим аспектима, настојећи да покаже како су они дубоко укорењени у свакодневни живот, историју и вредности ромске заједнице и како доприносе очувању колективне памћења и културне аутентичности, а тиме доприноси бољем разумевању и вредновању ромске културе у ширем друштвеном и научном контексту.
У уводном делу књиге аутор доноси податке о 32. Генералној Скупштини Организације Уједињених Нација за образовање, науку и културу одржаној у Паризу од 29. септембра до 17. октобра 2003. године и када је усвојена Конвенција о заштити нематеријалне културне баштине, о њеним циљевима, испољавањима у различитим областима. Полазећи од тих начела, аутор потом приступа прикупљању, документовању и систематизацији нематеријалне културне баштине Рома, обухватајући усмену традицију, обичаје, веровања, музику, игре, језик, занате и друге облике културног израза који се преносе са генерације на генерацију и чине темељ ромског културног идентитета.
Садржај Књига садржи следећа поглавља:
Уместо Увода у ову књигу Уводно дефинисање појмова Култура Материјална култура Нематеријална култура Ко су Роми и када су и зашто отишли из Индије Јесу ли Роми у Индији били само номади Роми као наводни носиоци „Лунарне династије“ Ромску културу треба гледати онако како она себе види Менталитет као елемент националног идентитета Ромипен не деле државне границе Постоји ли ромска култура Има ли ромска култура све сегменте Романи чхиб – Ромски језик Сеобе Рома осиромашиле њихов језик Размена утицаја између ромског и других језика Ромски језик постоји иако је на њему мало писано Језик са мноштвом дијалеката и наречја Шатровачки има основу у ромском Шатровачки нема граматику Романи чхиб не изумире већ се развија Језик одсликава менталитет народа Усмена традиција Рома као део нематеријалне културе овог народа Пуране и девликане парамица Елементи садржаја ромске народне књижевности Традицијска књижевност Рома у Србији Традицијска ромска прозна књижевност у Србији Приповедање као елемента едукације Ромски фолклор бележили ентузијасти Индијска основа у ромској надградњи Осликавање трагике ромске нације Народ који је остао веран своме удесу Предања старијих генерација Приповедање научили од својих старијих Како ромска деца уче приче Легенде о настанку Рома Како су створени људи Ко је праотац свих Рома Како су постали данашњи Роми Небо и земља раздвојени а њихова деца сукобљена Зашто су Роми напустили Индију Чим се појави четврти клин Роми „дижу шаторе“ Легенде о некадашњем царству Рома Приче о потопу Роми преузели од других Библијски мотиви у причама српских Рома Гуска нас је пренела на другу страну реке Ругалице о томе како су Роми постали од ђавола Фираун прво обесио оца Стално су запиткивали Бога Јесу ли можда Роми постали од Светог Василија Земља, небо и њихова деца Како се сачувао ромски корен Како су Роми остали мимо света Ко је био први мртвац на земљи Пенгин отац Хромо Роми не знају кад је тај дан Наш цар се возио златним колима Како је Пенга послушао Бога Ромска народна поезија Безнађа друмовања Песма као просјачка јадиковка Бог је горе ми смо доле Песама се присећају јер нису записане Други облици ромског народног стваралаштва Загонетање код Рома Варалице у ромском Традиционални нематеријални ромски занати и занимања у Србији Приче и легенде о нематеријалним ромским занатима и занимањима Прича о виолини Чарли постаје виолиниста Ром – свирач и цар Како су Роми постали свирачи Свирачки занат Спонтаност тамнопутих чергара Играчице Играчи Свирацице Путописци о ромској музици и музичарима у Србији Штампа о ромској музици и музичарима Као на свадбу или на крштење Ромски занати и занимања виђени очима странаца Циганско коло у Дорћолској чаршији Кад једном осетиш ромску музику друга ти није добра Ромска музика је врхунац људске среће Композитори који не знају ноте Сврка током читавог ручка Како играју српске Ромкиње Турски мехтербаша да не залази међу Цигане Ромска музика и музичари у Војводини и Новом Саду Ромска музика и музичари у некадашњој Војводини Некада се мало новосадских Рома бавило музиком Мађарски Роми су свирали, а нису певали Погреб старог циганског примаша Шандор Фан – кнез новосадских Рома Новосадски боеми и ромски музиканти Лутајући уметници Кад не свирају онда праве инструменте „Мика алас“ и београдски ромски музиканти Што не кажеш да си из Мељака Конзерваторијум за примаше Добри музиканти и певачи, и честити земљорадници Мечкарско занимање Како је постала мечка Мечкарење Роми Мечкари, српски поданици у Енглеској Мечкари из Србије могу да се врате преко Француске Како су џамбаси продавали своје коње Џамбаскук – Џамбаско занимање Џамбаси су некад били Роми чергари Женски занати и занимања код Рома Чиме се баве Ромкиње Врачање и Гатање Да ти баба Ружа погледа у длан Како су и зашто Роми почели да просе Један дан седим код куће, а други идем по селу Традиционални Ромски празници Ко је била Бибија и од када је Роми славе Бибија није локални култ Негде се слави у седми петак пред Ускрс Теткица Бибија – Кали Сара – сличности и разлике Легенда из Сен Ангиниа Удружење београдских Цигана свећара Бибије - Теткице Роми у Србији славе Бибијако дивес најчешће у марту Друга Скупштина Удружења свећара Бибије - Теткице Просветни клуб југословенске циганске омладине Најстарија забележена легенда о Теткици Бибији Тетрађи – Бибија код различитих ромских муслиманских група Различите верзије Бибијиних икона Први филм о Ромима је посвећен прослави Бибије Ђурђевданско ромско славље Дан уочи Ђурђевдана Свака породица руча посебно а заједно се веселе Прослава Ђурђевдана у Централној Србији и Београду Неки Божићни обичаји код Рома православаца Из моје куће нико да не тумара по авлији Некоме бајемо неком траву дајемо Прослава Василице код муслиманских Рома у Србији Свечана вечера са гушчијим печењем и баклавом Рамазан и Бајрам Св. Бугуројца или Гљупски Лазар Карактеристични традиционални обичаји и веровања Рома Духови са различитим својствима и функцијама Каранкочи и његова црвена капа Бибија се сија као да је од злата Бенг је ромски назив за многе духове . Јавишта је мех који скаче по човеку Чохано је најпознатији ромски дух Друга ромска веровања Плодоносна стена као ромско култно место Спавање испод храста подмлађује, чак и оживљава Традиционалне вештине и занимања Рома Злоупотреба наводних магијских радњи Бајања за здравље и отклањање страха Гашење угљевља Бајање пепелом Не спомињи им име јер могу да те урекну Брак и брачни односи код Рома Брак на пробу код Рома Зашто се Роми рано жене Бракови кратко трају За венчање је била потребна дозвола арачлије Роме уводити у књиге венчаних Враћање Рома у православље Да се не злоупотреби обред крштења Зашто Роми немају своју цркву Роми и религије Да ли су Роми некад имали своју религију Све је О Дел Заборавили стара религијска схватања Низ ромских религијских веровања Стварање „ромске“ религије Обичајно право код Рома Обичајно право код Рома Крађа у схватањима Рома Ко је све могао да буде ромски судија Никола Михајло—Мали некадашњи цар српских и канадских Рома Истицање супериорности ромског правног система Крис романи—Ромски суд Непристрасност судија Суђење се може поновити О чему суди Крис Међународно правни и кривично правни аспект Криса Пресуде које је некада доносио Крис Полагање заклетве код Рома који знају за Крис Заклетву практикују сви Роми Заклетва код Рома има важну улогу Кривоклетника једино може стићи Божија казна Заклетва на матерњем језику Заклетва се полаже код оштећеног Заклетву морају да положе сви пунолетни Роми Проклињање на раскрсници Најсигурнији начин проналажење кривца Правни и религиозни основи заклетве Заклетва може бити и без текста Заклетва погађа потомство Наковањ као место заклињања Рома Закључна разматрања
Види још Нематеријално културно наслеђе Роми у Србији Референце
Спољашње везе Tradicionalna nematerijalna kulturna baština Roma
Категорија:Књиге 2012. Категорија:Ромска књижевност Категорија:Културно наслеђе Категорија:Српска књижевност