мини|десно|„Бака” у Ла Венти. Званично познат као „Споменик 5”, сматра се да ова статуа представља клечећу фигуру са „бебиним лицем”.

Хипотеза баке је хипотеза која објашњава постојање менопаузе у људској животној историји идентификовањем адаптивне вриједности проширене мреже сродника. Надовезује се на „хипотезу мајке” која каже да како мајке старе, репродуктивни напори постајући већи, а енергија посвјећена тим активностима би се боље утрошила на помоћ потомству у њиховим репродуктивним напорима. Сугерише се да преусмјеравањем енергије са себе на своје потомства, баке могу боље осигурати опстанак својих гена кроз млађе генерације. Пружајући издржавањем и подршку својим сродницима, баке не само да осигуравају да су њихови генетски интереси задовољени, већ и јачају своје друштвене мреже, што би се могло претворити у непосредно боље стицање ресурса. Овај ефекат би могао да прошири сродство у веће мрежа заједнице и користи широј групној адаптивној вриједности.

Позадина Једно објашњење ове хипотезе представио је еволуциони биолог Џорџ Кристофер Вилијамс, који је 1957. први представио тврдњу да би менопауза могла бити адаптација. Он је сугерисао да је у неком тренутку постало повољније за жене да преусмјере своје репродуктивне напоре ка повећаној подршци постојећем потомству. Пошто би потомство које зависи од жене умрло чим би умрла и она, тврдио је, старије мајке би престале да рађању ново потомство и усредсредиле би се на постојеће. На тај начин би избјегли ризике повезане са старењем, а који су повезани са репродукцијом, и тиме уклонили потенцијалну пријетњу по континуирани опстанак тадашњег потомства. Еволуционо образложење које стоји иза ове тврдње, вођено је сродним теоријама.

Сродничка селекција

Сродничка селекција пружа оквир за адаптивну стратегију којом се алтруистичко понашање даје блиско сродним јединкама, јер постоје лако препознатљиви маркери који указују на то да су склони узвраћању. Сродничка селекција је имплицитна у теоријама о успјешном множењу генетског материјала путем репродукције, јер би помагање јединки која је склонија да дијели свој генетски материјал боље осигурало опстанак барем једног његовог дијела. Хамилтоново правило сугерише да појединци преференцијално помажу онима који су им ближи када су напори за њих саме минимални. То се математички моделира као . Стога би се од бака очекивало да се одрекну сопствене репродукције када користи од помагања тим појединцима (-{b}-) помножене са сродством са тим појединцем (-{r}-) надмаше напоре баке која се не репродукује (-{c}-).

Докази о сродничкој селекцији појавили су се у корелацији са климатским промјенама, прије око 1,8—1,7 милиона година, у праксама потраге за храном и дијељења хране код жена. Ова прилагођавања су повећала зависност од малољетника, приморавајући мајке да се одлуче за ниско рангирани, уобичајени избор хране (гомоље) који је захтијевао вјештине одраслих за жетву и прераду. Такви захтјеви су ограничавали интервале између рађања, пружајући тако могућност за селекцију у корист хипотезе баке.

Родитељско улагање

Родитељско улагање, које је првобитно представио Роберт Триверс, дефинише се као свака корист коју родитељ пружа потомству на штету његове способности да уложи негдје другдје. Ова теорија објашњава динамичку полну разлику у улагању у потомство, која се примјећује код већине потомства. То је прво очигледно у величини гамета, јер су јајне ћелије и далеко енергетски скупље од сперматозоида. Такође, жене су много сигурније у своју генетску везу са потомством, јер рађања служи као веома поуздан маркер сродства. Ова неизвјесност око очинства коју мушкарци доживљавају чини их мање склоним улагању од жене, јер би мушкарцима било скупо да обезбједе издржавање потомству другог мушкарца. Ово се преводи у генерацију бака и дједова, јер би баке требало да буду много склоније него дједови да улажу енергију у потомство своје дјеце, а више у потомство својих ћерки него синова.

Ефекат баке Теорија еволуције налаже да сви организми улажу велике напоре у репродукцију како би реплицирали своје гене. Према родитељском улагању, жене ће улагати много у своје потомство јер је број могућности размножавања која су им доступна и колико потомака могу да роде у датом временском периоду одређен биологијом њиховог пола. Интервал између рађања је ограничавајући фактор у броју дјеце коју жене може имати због продуженог периода развоја који дјеца доживљавају. Продужено дјетињство, као и продужени пострепродуктивни животни вијек код жена, релативно је јединствен за људе. Због ове корелације, баке су у доброј позицији да пруже додатну родитељску бригу о дјеци свог потомства. Пошто њихови унуци и даље носе дио њихових гена, у генетском интересу баке је и даље да осигура да та дјеца преживе до репродукције.

Репродуктивно старење

Неслагање између брзине разградње соматских ћелија и гамета код жена представља неријешен парадокс. Соматске ћелије спорије пропадају, а људи више улажу у соматску дуговјечност у односу на друге врсте. Пошто природна селекција има много јачи утицај на млађе генерације, штетне мутације током каснијег живота постају теже одабрати из популације.

Код плацентарних сисара женског пола, број ооцита у јајницима је фиксиран током ембрионалног развоја, вјероватно као адаптација за смањење акумулације мутација, које затим сазријевају или деградирају током животног вијека. При рођењу обично постоји милион јајних ћелија, Међутим, до менопаузе, сазрјеће само око 400 јајних ћелија. Код људи, стопа фоликуларне артезије се повећава у старијој доби (око 38—40 година), из непознатих разлога. Код шимпанзи, генетски најближих сродника људима, недавна истраживања указују на менопаузалну старост од отприлике 50 година код шимпанзи у заточеништву, сличну старости код жена, са сличним налазима који се одражавају у студији о заједници шимпанзи у дивљини Нгого (Уганда) објављеној у октобру 2023. године. Извјештај друге студије довео је у питању хипотезу баке примјетивши да „… шимпанзе имају веома другачије животне услове од људи. Старије женке шимпанзи обично не живе близу својих ћерки, нити се брину о унуцима, али женке у Нгогоу често живе дуже од својих репродуктивних година”. Раније је код шимпанзи и људи постављена веома слична стопа артезије ооцита до 40. године, када је код људи дошло до знатно убрзаније стопе у поређењу са шимпанзама.

Процес старења код људи оставља дилему у томе што жене живе дуже него што превазилазе способност репродукције. Питање које се поставља истраживачима еволуције: зашто људска тијела живе тако снажно и тако дуго након што достигну свој репродуктивни потенцијал и да ли би могла постојати адаптивна корист од напуштања сопствених покушаја репродукције како би се помогло сродницима?

Алородитељство

Пракса подјеле родитељских одговорности међу онима који нису родитељи пружа женама велику предност, јер могу да посвете више труда и енергије рађању већег броја потомака. Иако се ова пракса примјећује код неколико врста, то је била посебно успјешна стратегија за људе који се у великој мјери ослањају на друштвене мреже. Једна опсервациона студија о Ака трагачима у Централној Африци показала је како се аломајчинска интервенција у потомство повећавала посебно у времена када се мајчино улагање у егзистенцију и економске активности повећавала.

Ако би ефекат баке био тачан, жене у постменопаузи би требало да наставе да раде након престанка плодности и да приход користе за преференцијално издржавање својих рођака. Студије о женама Хадза народа, савременој групи ловаца-сакупљача у Танзанији, пружиле су такве доказе. Хадза жене у постменопаузи често помажу својим унуцима, тражећи основне намирнице које млађа дјеца не могу да прибаве. Дјеци је, дакле, потребна помоћ одрасле особе да би стекли кључну хранљиву материју. Међутим, мајке су често спутане бригом о млађем потомству и мање су доступне да помогну старијој дјеци у потрази за храном. У том смислу, баке Хадза народа постају виталне за бригу о унуцима и омогућавају женама у репродуктивном добу да преусмјере енергију са старијег на млађе потомство или друге репродуктивне напоре.

Неки коментатори су сматрали да су у тим тврдњама потцијењене улоге Хадза мушкараца, који доприносе 96% просјечног дневног уноса протеина — међутим, аутори су се бавили овом критиком у бројним публикацијама. Други су доводили у питање степен сличности у понашању између савремених људи (као што је Хадза народ) и наших хоминидних предака.

Баке с мајчине наспрам баке с очеве стране Пошто се од бака очекује да пружају преференцијални третман потомству са којим је најсигурнија у свој однос, требало би да постоје разлике у помоћи коју пружа сваком унуку у складу са тим односом. Студије су показале да на то да ли и колико помоћи унуче добија не зависи само од тога да ли су баке и дједови са мајчине или очеве стране, већ и од врсте помоћи. Баке по оцу су често имале штетан утицај на смртност одојчади. Такође, баке по мајци се концентришу на преживљавање потомства, док баке по оцу повећавању стопе наталитета. Ови налази су у складу са идејама о родитељском улагању и неизвјесности очинства. Исто тако, бака може бити бити и бака по мајци и по оцу, те би стога, приликом расподјеле ресурса, потомство ћерке требало да буде фаворизовано.

Друге студије су се усредсредиле на генетску везу између бака и унучади. Такве студије су откриле да ефекти баке са мајчине или очеве стране на унуке могу варирати у зависности од степена генетске повезаности, при чему баке са очеве стране имају позитивне ефекте на женске унуке, али штетне ефекте на мушке унуке, а неизвјесност у вези са очинством може бити мање важна од насљеђивања хромозома.

Референце

Литература

Категорија:Геронтологија Категорија:Еволуција човека Категорија:Менопауза