Босанскохерцеговачка мафија, или босанскохерцеговачки организовани криминал, представља скуп илегалних банди и криминалних организација које делују у Босни и Херцеговини и унутар босанске дијаспоре. Личности из организованог криминала делују углавном у Европи. Босанскохерцеговачке групе организованог криминала су укључене у широк спектар активности и изнуду (често под плаштом наводних компанија за обезбеђење и осигурање). Приходи од кријумчарења износе између 600 и 900 милиона евра.

Организоване криминалне групе и активности Босанскохерцеговачке мафијашке групе су умешане у широк спектар активности; једна од њихових најпознатијих активности догодила се 2003. године када су прокријумчарили и продали 250.000 југословенских аутоматских пушака Застава М70 (копија АК-47) у Ирак.

Корупција у Босни и Херцеговини представља озбиљан проблем, што, уз федерално уређење владе Босне и Херцеговине, отежава борбу против група организованог криминала. Босна и Херцеговина се састоји од два углавном независна ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске – од којих оба имају свој главни град, парламент, председника и полицијске снаге. Због лоше сарадње између агенција за спровођење закона у ова два региона, криминалци често могу да избегну кривично гоњење једноставним преласком из једног у други. Мафијашке групе из суседних земаља (нарочито Србије и Хрватске) често базирају своје операције у Сарајеву, због његове близине границама Босне и Херцеговине.

Било је неких напора да се повећа сарадња између два региона. Године 2006. Европска унија је основала Државну агенцију за истраге и заштиту (СИПА), босанскохерцеговачку федералну полицијску агенцију са овлашћењима у оба региона, под директном управом Министарства безбедности Босне и Херцеговине.

Након смрти историјских вођа сарајевског подземља, почела је да се појављује нова генерација младих криминалаца. Међу њима су најистакнутији:

Мирза Хатић: Рођен 1987. године, у полицијским евиденцијама се налази 20 пута од 2002. године због покушаја убиства, угрожавања сигурности, изнуде и недозвољеног држања оружја. Сматра се једном од најистакнутијих личности у сарајевском подземљу. Хатић је пуштен из затвора 2021. године. Алмер Инајетовић: ухапшен 17 пута због разбојништва, насилничког понашања, угрожавања сигурности, изнуде и недозвољеног држања оружја. Ипак, најпознатији је по рекетирању угоститеља. Адмир Лекић: оптужен за покушај убиства, насилничко понашање, угрожавање сигурности и недозвољено држање оружја. Лекић је осуђен на 10 година затвора због покушаја убиства. Муамер Кулосман и Ади Карић: озлоглашени рекеташи у Сарајеву. Бењамин Делалић: Рођен 1993. године, син покојног шефа Рамиза Делалића, у полицијским евиденцијама се налази од свог малолетства. Делалић је најчешће наводно био умешан у пуцњаве између ривалских банди.

Последњих година, због активности везаних за трговину дрогом, босанскохерцеговачке криминалне групе су прошириле своје операције на Јужну Америку. Бројни држављани Босне и Херцеговине ухапшени су у јужноамеричким земљама у вези са шверцом кокаина у Европу, међу којима су Давид Цуфај и Смаил Шикало.

Картел Тито и Дино Картел Тито и Дино (познат и као картел Тито и Бакир), који предводи Един Гачанин, наводно је један од главних актера у трговини дрогом у Европи, који контролише једну трећину кокаина који улази у луку Ротердам. Такође има снажно присуство у Перуу, где је, према речима једног перуанског званичника, овај картел главни купац дроге у земљи. ДЕА сматра да је мрежа овог картела једна од 50 највећих операција трговине дрогом на планети. Према истрагама, картел се састоји од чланова породице и пријатеља из старог комшилука Едина Гачанина у Сарајеву. Од 2021. године картел је био смештен у Дубаију.

Гачанин је ухапшен у Дубаију у новембру 2022. године, као једна од 49 особа ухапшених у заједничкој акцији Европола против картела Тито и Дино. Међутим, Гачанин је пуштен уз кауцију у јануару, упркос томе што је Холандија поднела захтев за изручење, и његова тренутна локација није позната. Године 2023. Един Гачанин је санкционисан од стране Сједињених Америчких Држава, које су навеле његове „блиске везе” са ирском организованом криминалном групом Кинахан и заверу вредну 350 милиона евра за кријумчарење кокаина.

Уједињени трибуни Уједињени трибуни (енгл. ) су група налик на рокерску поткултуру, али и криминална организација коју је 2004. године основао Армин Ћулум у Филинген-Швенингену у Баден-Виртембергу. Он је у Немачку дошао као избеглица током рата у Босни. Уједињени трибуни су забрањени од 2022. године због експлоататорског подвођења, напада, трговине дрогом и трговине људима. Група је себе називала удружењем бодибилдера, борилачких уметника и избацивача. Имају локалне огранке у најмање 4 земље: Немачкој, Аустрији, Босни и Херцеговини и Шпанији. У Босни постоји подогранак под називом „Трибунс гардијанс Балкан” (енгл. ). Године 2014, баварска Служба за заштиту устава известила је да се број чланова широм света креће око 1.700. У Немачкој је Савезно министарство унутрашњих послова забранило ову групу 14. септембра 2022. године.

Кључне личности Рамиз Делалић (15. фебруар 1963 — 27. јун 2007) Јусуф Празина (7. септембар 1962 — 4. децембар 1993) Мушан Топаловић (4. октобар 1957 — 26. октобар 1993) Исмет Бајрамовић (26. април 1966 — 17. децембар 2008) Зијад Турковић (рођен 1966) Един Гачанин (рођен 12. октобра 1982) Насер Кељменди (рођен 1957) Дарко Елез (рођен 1980) Ђорђе Ждрале (рођен 1976) Адмир Арнаутовић (рођен 1980)

Види још Трговина људима у Босни и Херцеговини Организовани криминал

Напомене

Референце

Категорија:Друштво у Босни и Херцеговини Категорија:Криминал у Босни и Херцеговини