Владичански двор Српске православне епархијe темишварске је историјско здање на Тргу уједињења у Темишвару, у Румунији. Део је Српске четврти на Тргу уједињења, познатог и као Српски трг, поред Српске саборне цркве и Српске куће (здања Српске православне црквене општине)."Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1937.
Историјат У Темишвару, највећем граду Баната, од давнина су живели Срби.Квадратура круга: Темишвар Средином 18. века богати српски трговци и остали народ српски у српској четврти града Темишвара подиже Саборну цркву (1748) на месту српске цркве која је изгорела у пожару 1737. године. Десно од Саборне цркве подигнуто је здање Српске куће (Српске црквене општине), а лево Владичански двор Епархије темишварске Српске православне цркве. мини|десно|250п| Српска саборна црква (у средини), здање Владичанског двора (лево) и некадашња Српска кућа (десно) Најстарији источни део здања Владичанског двора, а делимично и јужни, изграђен је између 1745. и 1748. године, по наруџбини српског православног епископа Георгија Поповића, да служи као епархијски двор и седиште Српске школе. Зграда је првобитно изграђена у барокном стилу.
Године 1790. овде је одржан састанак вишег свештенства Карловачке митрополије.
Током 19. века одвијало се неколико фаза изградње, завршено је јужно и изграђено западно крило, а 1812. године се помиње завршетак зграде са делом који се налази у улици Еманоил Унгуреану број 10. Током овог периода, зграда добија данашњи изглед. Године 1864., након одвајања Румунске православне цркве у Трансилванији и Банату, палата је враћена Српској православној цркви, односно Епархији темишварској Српске православне цркве.
Дана 16. августа 1905. године добијена је грађевинска дозвола за преуређење фасада према пројекту који је израдио Ласло Секељ, а ктитор је био владика Георгије Летић. Палата је претрпела велике измене: западно крило је завршено, јужно крило је надвишено, а што се тиче фасаде зграде, стари барокни декор је замењен еклектичним са византијским утицајима. Радови су завршени 7. октобра 1906. године. Године 1911, додате су декорације у стилу српске архитектуре.Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
Тренутно се у згради налази Музејска збирка Српске православне епархије темишварске, отворена 1967. године и смештена у шест соба, али и неколико пословних објеката који послују у приземљу зграде, као што су ресторани, кафићи и антикварница. Овде се налази и посебно вредна библиотека и архива, где се чувају оригинални планови палате.
Зграда је рестаурирана 1983. године, заједно са осталим зградама на Тргу уједињења, као и 2010. и 2013. године.
Архитектура мини|десно|150п| Грб Српске православне епархије темишварске изнад улазних врата Фасада здања је добила данашњи изглед 1900-их, када је обновљена у „новосрпском” стилу.Подаци са инфо табле са ознаком статуса споменика културе, на згради Владичанског двора Приземље је третирано као плинта, а спрат има српске декорације изнад прозора. У нивоу крова, над три централна травеја доминира велики забат, који имитира облике из традиционалне руске архитектуре. Изнад улазних врата може се видети грб Српске православне епархије темишварске.
Галерија
Референце
Литература
Категорија:Владичански дворови Српске православне цркве Категорија:Епархија темишварска Категорија:Темишвар