мини|Немачки басинет са визиром и верижном огрлицом.мини|Турски или персијски шлем са верижном завесом из 16. века. Верижна завеса или верижна огрлица, (), део војничког шлема за заштиту врата.
Историја Завесе окачене на доњу ивицу шлема, направљене најпре од коже, а затим од челичне жице (верижњаче), појавиле су се на европским и блискоисточним шлемовима у раном средњем веку. Падале су на рамена, штитећи врат и бочни део лица. Касније (12. век) развиле су се у прави верижни оковратник спојен са шлемом, покривајући врат, рамена и доњи део лица. Коришћене су и на басинетима 14. века.
У Србији Познато је да је цар Душан у два наврата (1345. и 1347. године) набавио из Венеције за своју оклопну коњицу 600 грудних оклопа, 800 шенкела (доколеница), 800 коларија (оковратника), 800 барбута, 500 оклопних рукавица () и 300 штитова.
Према ономе што је Душан увозио и што се могло произвести у земљи, може се закључити да је просечан српски коњаник (властелин или властелинчић) у другој половини 14. века, уочи боја на Косову, имао шлем, верижну огрлицу, прсни оклоп (можда и кожни), штит, верижне рукавице и доколенице. То није био пуни оклоп западних витезова, али је на српском коњанику било много више оклопа него што су га имали турски коњаници тог времена. Источњачки коњаници нису носили штит, а најчешће ни копље, већ само лук и сабљу или ханџар за блиску борбу.
Референце
Литература
Категорија:Војна опрема Категорија:Војна историја