Еперјеш

Арпадхалом () је село у Мађарској, у југоисточном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, чонградско−чанадске жупаније у сентешком срезу.Основни подаци и поштански број селаАрпадхалом са геоподацима].

Географија Село се начази у североисточном делу жупаније Чонград-Чанад. Његови суседи су Сарваш на северу, Чабачид на североистоку, Нађсенаш и Гадорош на истоку, Арпадхалом на југу, Фабианшебештћен на западу и предграђе Сентеша звано Черебекењи на северозападу.

Северно од села налазе се пусте Черебекења, које су међу заштићеним подручјима Националног парка Корош–Марош.

Историја мини|лево|200п|Копја у црквеном дворишту Око 1,5 km североисточно од садашњег села, на обалама некадашње реке, налазило се насеље које је већ било насељено у сарматском, а затим и арпадовском периоду. У арпадовском периоду овде је изграђена и црква.Кратка историја Еперјеша Према изворима, насеље је уништено током татарске најезде, док други извори указују на то да је под именом Зелемереш (Zeleméres) постојало још у првој половини 15. века. Помиње се у даровници Ладислава V, којом потврђује поседе које је мађарски краљ Жигмунд поклонио поклонио Хуњадијевима. Међутим, на основу правног спора који је настао неколико година касније, Зелемереш је у то време већ био пуста, јер је, према неким изворима, Михаљ Силађи на његовом месту 1458. године основао насеље под називом Кираљшаг. Тадашњи мађарски краљ Матија Корвин је село ставио под краљевску јурисдикцију, што је довело до брзог развоја.

Године 1495, монахиње из Њулак-сигета наследиле су село, које су Турци окупирали 1566. године. Према турским дефтерима, село је наставило да расте током окупације, али су га 1596. године (током Петнаестогодишњег рата) уништили татарски помоћници Турака, заједно са свим околним селима. Његови становници су убијени или депортовани, а цигле цркава су однете за јачање замка Сарваш.

Године 1720, Карло III је поклонио подручје Јаношу Ђерђу Харукерну, који је населио кметове у степи. Његовог сина, Ференца Харукерна, наследиле су његове ћерке, од којих је Јозефа наследила краљевство, а она се удала за Антала Карољија, тако да је овај део породице Карољ укључен у јужне поседе који припадају Магочу.

Између 1890. и 1913. године, породица Карољ је продала или парцелисала већину својих имања. Велики број нових власника се уселио у парцелисане површине са својим породицама, чије су административне службе изазвале озбиљне потешкоће сеоским саветима Нађмагоча и Дерекеђхазе. Стога је 1914. године одлучено да се на имању Ујварош чарде изгради сеоски дом, станови за слуге, основна школа и помоћне зграде у сврху „Нађварошке подружнице сеоског савета Дерекеђхазе“, али због рата овај план никада није реализован.Képviselő-testületi jegyzőkönyv, Derekegyháza, 16/1914., 1914. július 21.

Године 1934, Канцеларија намесника жупаније Чонград је својим декретом 3830/1934 регулисала административне границе Дерекеђхазе и Нађмагоча, чиме је створено село Кишкираљшаг.Képviselő-testületi jegyzőkönyv, Derekegyháza, 18/1934.

Дана 1. јануара 1935. формирана је од територија Черебекења, Диснохалома, Ђерђикиралишага, Јожефсалаша, Лајошхалома и Лајошвизешрата (Cserebökény, Disznóhalom, Györgykirályság, Józsefszállás, Lajoshalom és Lajosvizesráta), које су раније припадале Нађмагочу, и територија Нађмагоча, затим територије Кишујвароша, Нађујвароша, Кишара. Кишкираљшаг, Нађкираљшаг, Чересентласло, Иванхеђеш и Терехалом (Kisújváros, Nagyújváros, Kiskirályság, Nagykirályság, Csereszentlászló, Ivánhegyes és Terehalom), који су раније припадали Дерекеђхазу. Средиште заједнице пуста је тада постало Кшискираљшаг мајор, што је било име велике већине јужно од садашњег села, и тако је ово постало име села. Име Еперјеш је дато 1954. од Еперјеш мајора између Нађкираљшаг-пусте и Ђерђкираљшага, јер је окружно партијско руководство сматрало да је назив Кираљшаг превише „реакционарно“. Када је Черебекењ формиран 1947. и Арпадхалом 1956. године, погранична подручја су припојена селу, па се његова површина касније нешто смањила.Eperjes története a KSH helységnévtárában

Демографија На попису из 2011. године, 85,7% становништва се изјаснило као Мађари, 0,2% као Немци (14,3% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 36,2%, реформисти 6,3%, лутерани 4,6%, гркокатолици 0,2%, неконфесионалне 30,2% (21% се није изјаснило).

У 2022. години, 93,7% становништва се изјаснило као Мађари, 0,3% као Румуни, 0,3% као Српци, 0,5% као друге, недомаће националности (6,3% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 25% су били римокатолици, 4,5% калвинисти, 2,1% лутерани, 0,5% остали хришћани, 0,3% остали католици, 24,2% неконфесионални (43,2% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Арпадхалом на fallingrain.com Арпадхалом на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља Уводни материјал о насељу 1 Уводни материјал о насељу 2

Категорија:Насељена места у жупанији Чонград