десно|мини|Антикапиталистичка пропаганда
Технике пропаганде су методе које се користе у пропаганди како би се публика убедила да верује у оно што пропагандиста жели да она верује. Многе технике пропаганде заснивају се на социјално-психолошким истраживањима. Многе од ових техника могу се класификовати као логичке грешке или тактике злоупотребе моћи и контроле.
Опште карактеристике Дефиниција У својој књизи Propaganda and Persuasion, аутори Гарт С. Џоует и Викторија О'Донел дефинишу пропаганду као „намеран, систематски покушај обликовања перцепција, манипулације когницијом и усмеравања понашања како би се постигао одговор који унапређује жељену намеру пропагандисте”. Дефиниција Харолда Д. Ласвела још прецизније циља технички аспект: „Пропаганда у најширем смислу представља технику утицаја на људско деловање манипулацијом репрезентација. Ове репрезентације могу имати говорни, писани, сликовни или музички облик.”Lasswell, Harold Dwight (1937): Propaganda Technique in the World War. , S. 214–222. Манипулација може бити организована или неорганизована, свесна или несвесна, политички или друштвено мотивисана. Концепт сеже од систематске државне пропаганде за манипулисање јавним мњењем (Едвард Бернејз) до „социолошке пропаганде” (пропаганда интеграције), где несвесна жеља за манипулацијом и аутоманипулација наводе појединца да се прилагоди друштвено очекиваним мислима и понашањима (Жак Елил).
Прелазак из непропаганде у пропаганду је флуидан. Ефикасна манипулација претпоставља неманипулативно уграђивање како би развила свој ефекат, због чега позивање на ове контексте још увек није побијање манипулативног карактера чина комуникације.
Класификација Пропаганда се схвата као облик манипулације јавним мњењем. Семиотичка манипулација знаковима је суштинска карактеристика („Пропаганда је главни облик манипулације симболима”).
Стога је пропаганда посебан облик комуникације, који се проучава у истраживању комуникација, а посебно у истраживању утицаја медија, са фокусом на медијску манипулацију. Пропаганда је посебна врста комуникације коју карактеришу искривљавање представљања стварности и манипулација.
Манипулација и медији Уобичајени медији за преношење пропагандних порука укључују новинске извештаје, владине извештаје, историјску ревизију, научно смеће, књиге, летке, филмове, друштвене мреже, радио, телевизију и плакате. Данас су ређе коверте са порукама (cow post envelopes), чији су примерци сачувани из времена Америчког грађанског рата. У случају радија и телевизије, пропаганда може постојати у вестима, емисијама о актуелним догађајима или ток-шоу програмима, као реклама, саопштење од јавног значаја или као дуготрајни адверторијали. Пропагандне кампање често прате стратешки образац преноса како би индоктринисале циљну групу. То може почети једноставним преносом, попут летка баченог из авиона или рекламе. Обично ове поруке садрже упутства о томе како добити више информација путем веб-сајта, телефонске линије, радио-програма итд. Стратегија има за циљ да кроз поткрепљење претвори појединца од примаоца информација у трагаоца за информацијама, а затим од трагаоца у лидера мишљења кроз индоктринацију.Garth S. Jowett and Victoria J. O'Donnell, Propaganda & Persuasion (5th ed. 2011)
Стратегије ширења информација постају пропагандне стратегије тек када су спојене са пропагандним порукама. Препознавање ових порука је неопходан предуслов за проучавање метода помоћу којих се те поруке шире. 170px|десно|мини|„Друг Лењин чисти земљу од прљавштине”, аутор Виктор Дени. 11. 1920. десно|мини|Пропаганда која подстиче имигранте да се преселе у Калифорнију, 1876.
Психолошки аспекти Неке технике су категорисане, анализиране и психолошки тумачене у оквиру политичке психологије, посебно психологије масе, социјалне психологије и когнитивне психологије, која укључује проучавање когнитивних дисторзија.
Теодор В. Адорно је писао да фашистичка пропаганда подстиче идентификацију са ауторитарном личношћу коју карактеришу особине као што су послушност и екстремна агресија.
У контексту политичких и војних сукоба, пропаганда се посматра као део психолошког ратовања и информационог ратовања, који добијају посебан значај у ери хибридног ратовања и сајбер ратовања.
Логика и реторика Неке технике су класификоване као логичке грешке, јер пропаганда користи аргументе који могу имати психолошке ефекте, али су логички неважећи.
У реторици и дијалектици, они се посматрају као софизми, лукавства и еристички стратагеми.
Специфичне технике Научници су идентификовали многе стандардне технике које се користе у пропаганди и убеђивању.
Ад хоминем (Ad hominem) Латинска фраза која означава напад на противника, уместо напада на његове аргументе. Ад наусеам (Ad nauseam) Ово користи неуморно понављање једне идеје. Идеја, посебно једноставан слоган, која се понови довољно пута, може почети да се прихвата као истина. Овај приступ је ефикаснији када пропагандиста истовремено ограничава или контролише медије. Постављање дневног реда (Agenda setting) Постављање дневног реда значи „способност [информативних медија] да утичу на важност која се придаје темама на јавном дневном реду”. Ако се о некој вести често и истакнуто извештава, публика ће то питање сматрати важнијим. Алгоритамска пристрасност (Algorithmic bias) Алгоритамска пристрасност је системска пристрасност у рачунарским системима у корист или против одређених порука, на пример током модерације садржаја, система за филтрирање информација, поравнања АИ, персонализоване претраге или система препорука. Позивање на ауторитет (Appeal to authority) Позивање на ауторитет цитира истакнуте личности како би се подржала позиција, идеја, аргумент или правац деловања. Позивање на страх (Appeal to fear) Позивање на страх настоји да изгради подршку усађивањем стрепње и панике у општу популацију. На пример, Јозеф Гебелс је искористио дело Теодора Кауфмана Немачка мора нестати! да би тврдио како Савезници траже истребљење немачког народа. Позивање на предрасуде (Appeal to prejudice) Коришћење обојених или емотивних термина да би се веровању у неку тврдњу придала вредност или морална доброта. Ефекат прикључивања већини (Bandwagon) Позиви типа „прикључи се већини” и „неизбежна победа” покушавају да убеде циљну публику да се придружи и предузме акцију коју „сви остали предузимају”. Неизбежна победа: позива оне који се још нису придружили да се придруже онима који су већ на путу ка сигурној победи. Онима који су већ делимично или потпуно уз њих даје се уверавање да је останак најбољи правац деловања. (нпр. „Дебата је завршена. Скоро сви који су битни слажу се са мном.”) Придружи се гомили: Ова техника појачава природну жељу људи да буду на победничкој страни. Користи се да убеди публику да је програм израз неодољивог масовног покрета и да је у њиховом најбољем интересу да му се придруже. мини|„Добија оно што заслужује”, америчка антикатоличка карикатура из Хероји ватреног крста 1928. Лепи људи (Beautiful people) Врста пропаганде која се бави познатим личностима или приказује привлачне, срећне људе. Ово сугерише да ће, ако људи купе производ или следе одређену идеологију, и они бити срећни или успешни. (Чешће се користи у оглашавању производа него у политичке сврхе.) Понекад се користи и сексуално узбуђење. На пример, порука која промовише бренд мотоцикала мушкој публици може укључити и сексуално привлачне жене у бикинијима у оквиру рекламе, како би производ био привлачнији циљајући на сексуалне жеље. Међутим, неки докази сугеришу да коришћење сексуалне привлачности за продају производа можда неће успети, јер се циљна публика може превише фокусирати на сексуално привлачне особе у реклами уместо на сам производ. Велика лаж (Big lie) Поновљено артикулисање комплекса догађаја који оправдавају накнадне акције. Описи ових догађаја имају елементе истине, а генерализације „велике лажи” се спајају и на крају потискују тачну перцепцију јавности о догађајима у позадини. Након Првог светског рата, немачко објашњење о ударцу ножем у леђа као узроку њиховог пораза постало је оправдање за нацистичку ремилитаризацију и реваншизам. Црно-бела грешка (Black-and-white fallacy) Представљање само два избора, при чему се производ или идеја која се пропагира приказује као бољи избор. (нпр. „Или сте са нама, или против нас...”) Бирање трешања (Cherry picking) Ричард Кросман, заменик директора Британског одељења за психолошко ратовање (PWD) при Врховном штабу савезничких експедиционих снага (SHAEF) током Другог светског рата рекао је: „У пропаганди се истина исплати... Потпуна је заблуда мислити да је бриљантни пропагандиста професионални лажов. Бриљантни пропагандиста је човек који говори истину, или онај избор истине који му је потребан за његову сврху, и говори је на такав начин да прималац не мисли да прима било какву пропаганду... [...] Уметност пропаганде није говорење лажи, већ одабир истине која вам је потребна и њено мешање са неким истинама које публика жели да чује.” Класично условљавање (Classical conditioning) Сви кичмењаци, укључујући и људе, реагују на класично условљавање. То јест, ако је А увек присутно када је присутно Б, а Б изазива физичку реакцију (нпр. гађење, задовољство), онда ће се приликом представљања објекта А у одсуству Б доживети иста реакција. Когнитивна дисонанца (Cognitive dissonance) Људи желе да буду доследни. Претпоставимо да анкетар открије да одређена група људи мрзи његовог кандидата за сенатора, али воли глумца А. Они користе подршку глумца А њиховом кандидату како би променили мишљење људи, јер људи не могу да толеришу недоследност. Приморани су или да замрзе глумца или да заволе кандидата. Обичан човек (Common man) Приступ „обичног народа” или „обичног човека” покушава да убеди публику да позиције пропагандисте одражавају здрав разум људи. Дизајниран је да придобије поверење публике комуницирајући на уобичајен начин и у стилу циљне публике. Пропагандисти користе обичан језик и манире (и облаче своју поруку у комуникацију лицем у лице и аудио-визуелну комуникацију) у покушају да идентификују своју тачку гледишта са просечном особом. Уобичајен пример ове врсте пропаганде је политичка фигура, обично у кампањи за функцију, у дворишту или продавници како обавља свакодневне рутинске ствари. Ова слика привлачи обичног човека. Са овим уређајем, пропагандиста може придобити поверење особа које зазиру од или не верују страним, интелектуалним говорима, речима или манирима. На пример, политичар који се обраћа публици на југу Сједињених Држава могао би да инкорпорира речи као што је „Y'all” и друге колоквијализме како би створио перцепцију припадности. Култ личности (Cult of personality) Култ личности настаје када појединац користи масовне медије да створи идеализовану и херојску јавну слику, често кроз неупитно ласкање и хваљење. Личност хероја затим заговара позиције које пропагандиста жели да промовише. На пример, модерни пропагандисти ангажују популарне личности да промовишу њихове идеје и/или производе. Демонизација непријатеља (Demonizing the enemy) Приказивање појединаца из супротстављене нације, из различите етничке групе или оних који подржавају супротстављено гледиште као подљуди (нпр. термин из доба Вијетнамског рата „gooks” за војнике Вијетконга), безвредних или неморалних, кроз сугестију или лажне оптужбе. Дехуманизација се такође користи као синоним за демонизацију, при чему ово друго обично служи као аспект првог. мини|Плакат из Првог светског рата аутора Винзора Мекеја, који подстиче Американце да купују обвезнице слободе. Деморализација (Demoralization) Пропаганда усмерена ка противнику како би се нарушио борбени дух и подстакла предаја или дезертерство. Диктат (Dictat)