Перо Мандић (Сански Мост, 11. јул 1938) српски је сликар наивне уметности.
Биографија Перо Мандић је по занимању био металски радник, а сликањем је почео да се бави од петнаесте године живота. Војску је служио у Загребу, где је упознао Ивана Лацковића, Матију Скуријењија и Стјепана Бастаљца, са којима је касније излагао као члан Друштва хрватских наивних уметника.
Мандић је био оснивач Прве колоније наиве у БиХ „Мајско друговање на Сани“, где су учествовали, између осталих, Иван Генералић, Крсто Хегедушић, Иван Лацковић, Иван Рабузин, Лека Пречник и многи други. Учесници колоније су оставили преко 500 слика и скулптура.
У ратним дешавањима, нестала је скоро комплетна галеријска поставка, али је његов „Крижни пут Исуса Криста“ међу јединим сачуваним сликама из колекције. Мандић је током рата отишао из Санског Моста и нашао уточиште у Фекетићу.
Уметнички рад Мандић је сликао интензивним колоритом црвених тонова и наглашеним осећајем за покрету у простору. Он је јарким, црвеним бојама сликао пејзаже, живот и обичаје из свог окружења. Мандићево сликарство осликава Босну у доминантној разноликој скали црвених нијанси, снажно изражавајући њену унутрашњу немирност. Карактеристичан колориста, Мандић је и истакнути цртач. Цртеж није само његова припрема за сликарску активност већ се третира као посебно поље рада у којем постиже изванредне резултате.
Илустрације и сарадња са Бранком Ћопићем и Ивом Андрићем Поред слика, Мандић је доста радио и илустрације. Његови цртежи у тушу излагани су широм Југославије. Сарађивао је и са Бранком Ћопићем, којем је поред илустрација за његове књиге урадио и портрет. У разговору како би портрет требао изгледати договорили су се да га Мандић уради у облику сеоске луде. Мандић то објашњава тиме да се тада већ осећала једна специфична политичка клима у друштву, где је интелигенција почињала бити скрајнута, а до изражаја долазе неки политички моменти који су имали негативан утицај на друштво. Након објављивања портрета, у једном од својих сусрета са Ивом Андрићем, Мандић и Андрић су дискутовали о портрету и његовом значењу. Сложили су се да су у друштву присутне велике промене и да много људи, чак и они наизглед нормални носе у себи једну дозу лудила, а Андрић је на крају закључио да је глупост неуништива.
У предговору за његову самосталну изложбу у Загребу 1973. године, Бранко Ћопић је написао: „Перо Мандић слика једноставно и лако, као што неко једноставно и обично живи, или нам нешто прича када се укаже потреба. Има утисак да га је мајка прво научила да се изражава цртежом и сликом, а касније речју и говором.“
Самосталне изложбе 1960 – Сански Мост; 1964 – Сарајево; 1970 – Требње, Словенија; 1972 – Минстер, Немачка; 1973 – Минстер (са Иваном Лацковићем); 1973 – Загреб; 1973 – Сански Мост; 1974 – Галерија „Студентски центар“, Загреб (цртежи у тушу).
Групне изложбе
1965 – Вировитица, Загреб; 1966 – Опатија, Струмица, Франкфурт, Минхен, Фулда, Бохум, Манхајм; 1967 – Загреб; 1968 – Костањевица на Крки, Њујорк 1969 – Требње, Мирна, Дубровник, Хамбург, Манхајм, Њу Делхи, Стокхолм; 1970 – Бомбај, Анкара, Сански Мост, Требње, Светозарево, Ватеншајд, Лидентајд; 1971 – Минстер, Вашингтон, Хамбург, Бохум, Светозарево, Требње; 1972 – Златар, Требње, Светозарево, Минстер; 1973 – Загреб („Наиви 73“), Загреб (Повијесни музеј Хрватске), Златар; 1974 – Загреб.
Најпознатије слике Портрет Бранка Ћопића "Сеоска луда"; Транспорт сена; Дан на сајму; Музичар; Пекар из мог села (1971);
Село Здена (1972);
Ручак на њиви (1972); Жетва (1973, уље на платну); Крижни пут Исуса Криста (циклус од 14 слика, 1980-те).
Награде и признања Посебно признање за сликарство, Словењ Градец (1960-их)
Види још Списак српских сликара Наивна уметност
Референце
Категорија:Рођени 1938. Категорија:Сањани Категорија:Српски сликари Категорија:Српски сликари наивне и маргиналне уметности Категорија:Босанскохерцеговачки сликари Категорија:Српски илустратори Категорија:Српски уметници из Босне и Херцеговине