Илија (латински: Elie; умро после 1124. године) је био барски бискуп у 12. веку.
Каријера мини|лево|Папа Каликст II (1119-1124) Илија је барском црквом управљао у осетљивом политичком тренутку деградације дукљанске државе, када је надбискупија успостављена 1089. године одлуком антипапе Климента III губила државну залеђину. Чини се да је надбискупски наслов ипак опстао до средине 12. века. Илијино име налази се у једној привилегији папе Каликста II (1119-1124) од 4. јануара 1124. године, чија је аутентичност оспорена. Прималац папиног документа, Илија, означен је као архиепископ свете диоклитијске и барске цркве (Elie sancte Dioclitane atque Antibarensis ecclesie archiepiscopo). Папа је Илији доделио палијум и одредио опсег његове јурисдикције на следеће епископије: Бар, Будва, Котор, Улцињ, Свач, Скадар, Дриваст, Пилот, Србија, Босна, Травунија.
Данијел Фарлати није познавао овај документ, услед чега је не уноси у свој Illyricum sacrum. Тек 1884. године немачки историчар Јулијус фон Флуг-Хартунг објавио је поменуту повељу, док је регест објавио Милан Шуфлај. У питању је био препис из 17. века садржан у једном кодексу Ватиканске библиотеке. Мориц Фабер, Дане Грубер и Станоје Станојевић нису сумњали у његову аутентичност. Оспорио ју је Шуфлај, који је тврдио да документ није датиран. Његови закључци остварили су снажан утицај на потоњу историографију. Супротан став изнео је фрањевац Доминик Мандић, након поновног прегледа документа. Мандић је бранио његову аутентичност, доносећи податак о датацији.
Независно од овог питања, идентитет барског надбискупа Илије може се прихватити као веродостојан. Састављачи фалсификованих докумената водили су рачуна о томе да документ који израђују сместе у хронолошке оквире епископа који су заиста постојали. Стога се може сматрати поузданим да је Илија управљао барском црквом у доба владавине дукљанског краља Ђорђа.
Референце
Литература
Категорија:Барски надбискупи Категорија:Умрли 1124.