мини|Цвет, Песме невиности и искуства, примерак Ц, 1789, 1794. (Конгресна библиотека) објекат 10 мини|Читање „Цвета” „Цвет” (енгл. ) је песма Вилијама Блејка, објављена у збирци Песме Невиности 1789. године.
Песма
Анализа Ова песма је пуна веселих слика живота, као што су „лишће тако зелено” и „срећни цвет”. Песма говори о две различите птице: врапцу и црвендаћу. Прва је очигледно задовољна својим постојањем, док је друга њиме узнемирена, што значи да друга строфа постаје пуна негативних, депресивних слика. „Цвет” је инспирисан моћи маште и стварности пре него општим симболима, где би врабац представљао вишу класу, а црвендаћ нижу. Одојче у песми је на мајчиној дојци, али је највероватније то била дојка дојиље; врабац представља дечју срећу, док црвендаћ представља пустош. С обзиром на то да се црвендаћи традиционално појављују током зиме, може се претпоставити да је узнемирен јер је пропустио узбудљиве, живахне тренутке који се дешавају током лета — попут цветања.
Блејк је живео у парохији Светог Павла, која је 1782. године одлучила да се брине о својим сиромашнима, посебно о сиромашној деци. Тако је Блејк у Песмама невиности писао о томе како је парохија слала нахочад на село да о њима брину дојиље — хранитељке. Такође је приметио да парохија оснива добротворне дневне школе за сиромашну децу, у којима су ученици добијали боље образовање од својих имућнијих вршњака, деце трговаца. Нажалост, за само неколико година ова добротворност се покварила: сиромашнима се давало мало бриге и новца, било је жалби да су сиромашна деца боље образована од остале, па су се школе промениле и постале строге, а деца су слата на рад (Гарднер 30–33; 54–55).
Друго могуће тумачење је сексуално, где песма представља радост која се може пронаћи кроз невину сексуалну љубав. Врабац, који тражи своју колевку „брзо као стрела”, тумачен је у фалусном смислу и демонстрира невиност и радост слободне љубави. „Срећни цвет” у овом смислу стога представља женске полне органе, који се радују доласку врапца. Црвендаћ који „јеца, јеца” тумачен је на неколико различитих начина. Или је он супротност врапчевој отвореној љубави, биће које је повређено кроз љубав или можда силовано, или је то друго биће које се радује у радости сексуалне љубави, у ком случају би његово јецање могло бити оргазмично. Многе његове песме, као што су „Изгубљена девојчица” и „Нађена”, „Љиљан” или „Анђео”, такође прате ову тему препуштања жељама и сексуалној љубави.
Галерија Научници се слажу да је „Цвет” 11. објекат у редоследу оригиналних штампања Песама невиности и искуства. У наставку је приказано поређење неколико постојећих примерака песме, њихов датум штампања, њихов редослед у том конкретном штампању песама и институција у којој се чувају:
Види још Вилијам Блејк
Референце
Литература
Спољашње везе
Поређење постојећих примерака оригиналних штампи „Цвета” доступно на Архива Вилијама Блејка (William Blake Archive) Примерак Пројекта Гутенберг Песама невиности и Песама искуства, укључујући „Цвет” Анотирана библиографија критике „Цвета” Ресурс са цитатима за многе изворе који објашњавају Блејков „Цвет”, Песме невиности и Песме искуства.
Категорија:Поезија Категорија:Љубавна поезија Категорија:Песме 1789. Категорија:Песме невиности и искуства