Плави месец () амерички је биографски комично-драмски филм из 2025. године, у режији Ричарда Линклејтера и по сценарију Роберта Каплоуа, инспирисан писмима која је Елизабет Вајланд упућивала Лоренцу Харту. Главне улоге тумаче Итан Хок, Маргарет Кволи, Боби Канавале и Ендру Скот. Радња филма прати Харта који, на премијери новог мјузикла Oklahoma! његовог некадашњег сарадника Ричарда Роџерса, преиспитује сопствени живот и каријеру.

Филм је светску премијеру имао у главном такмичарском програму 75. Берлинског међународног филмског фестивала 18. фебруара 2025. године, где је Скот освојио Сребрног медведа за најбољу споредну глумачку улогу. На 83. додели награда Златни глобус био је номинован за најбољи филм у категорији мјузикл или комедија, као и за најбољег глумца (Хок). На 98. додели награде Оскар Каплоу је био номинован за најбољи оригинални сценарио, а Хок за најбољег глумца.

Филм је у биоскопима у Сједињеним Америчким Државама приказан 17. октобра 2025. године у дистрибуцији компаније Sony Pictures Classics и добио је углавном позитивне критике.

Радња Дана 31. марта 1943. године Лоренц Харт напушта премијеру новог бродвејског мјузикла Oklahoma!, који је његов некадашњи креативни партнер Ричард Роџерс написао заједно са Оскаром Хамерштајном II. Харт одлази у ресторан Сарди, где су у току припреме за прославу поводом премијере.

Харт, који је недавно престао да пије, разговара са барменом Едијем, који покушава да му не служи алкохол, и пијанистом Мортијем, наредником на одсуству из војске. Они се саосећају са Хартом док се он жали на огроман успех мјузикла Oklahoma!, који је одбио да пише, као и на застој у сопственој каријери. Описујући себе као „омнисексуалца“, Харт покушава да флертује са младићем који доставља цвеће и открива своју опчињеност Елизабет Вајланд, студенткињом уметности на Јејлу и будућом сценографкињом. После више месеци преписке и једног викенда проведеног заједно, који није прерастао у интимну везу, четрдесетседмогодишњи Харт верује да би ово могла бити ноћ у којој ће коначно освојити љубав двадесетогодишње Елизабет.

Елизабет стиже на забаву, где Харт намерава да је обаспе поклонима и чак јој показује један трик са картама. У међувремену, примећује писца Е. Б. Вајта који седи у близини и тражи његово мишљење као колеге писца. Касније Харт заинтригира Вајта причом о мишу који се упорно враћа у његов стан на деветнаестом спрату. На Вајтово питање да ли је мишу дао име, Харт предлаже „Стјуарт“, након чега Вајт (будући аутор књиге Stuart Little) бележи нешто у своју свеску.

Роџерс убрзо стиже са Хамерштајном и групом гостију и позива Харта на разговор, предлажући му да поново сарађују на обновљеној поставци свог мјузикла A Connecticut Yankee. Харт износи идеју о великом мјузиклу о Марку Полу, али његове борбе са алкохолом и депресијом већ дуго оптерећују њихово двадесетчетворогодишње партнерство. У тоалету Харт прича Мортију о неуспешној просидби својој некадашњој музи Вивијен Сигал, која га није волела, бар „не на тај начин“.

Док пристижу одушевљене критике за мјузикл Oklahoma!, Харт покушава да честита Роџерсу, који га сувише добро познаје да не би приметио његов презир према представи. Упркос њиховом пријатељству, Роџерс остаје опрезан због Хартовог пијења и непоузданости. Постаје јасно да је Хартова идеја у великој мери подстакнута његовим неузвраћеним осећањима према Елизабет. Проналазећи утеху у разговору са Едијем и њиховој заједничкој љубави према филму Казабланка, Харт даје аутограм Елизабетином пријатељу, младом редитељу Џорџу Роју Хилу. Савлађујући љубомору, Харт честита Хамерштајну, који већ планира нови мјузикл са Роџерсом и представља му свог младог штићеника Стивија, који је у одјавној шпици наведен као „Стиви Сондхајм“.

Харт повлачи Елизабет у гардеробу како би разговарали насамо, а она му поверава детаље о својим љубавним авантурама са једним студентом. Харт је сломљен када чује да је, иако ју је тај младић напустио, Елизабет и даље безнадежно заљубљена у њега. Она му објашњава да га воли, али „не на тај начин“, а њега додатно погађа када помене гласине о његовој хомосексуалности. Како је и обећао, Харт упознаје Елизабет са Роџерсом, али се разочара када јој Роџерс да свој приватни број и одведе је на сопствену забаву.

Харт се потом спрема да оде. Морти свира Хартов најпознатији хит „Blue Moon“, а Харт остаје на још једном пићу са Едијем док особље затвара ресторан, забављајући их још једном причом.

Седам месеци касније Харт се пијан сруши на улици и неколико дана касније умире у болници. Роџерс и Хамерштајн касније постају један од најуспешнијих ауторских тандема у историји Бродвеја.

Улоге

Приказивање и пријем Филм Плави месец премијерно је приказан на 75. Берлинском међународном филмском фестивалу 18. фебруара 2025. године. Ограничено биоскопско приказивање започео је 17. октобра, док је у широку дистрибуцију ушао 24. октобра исте године. Приказан је и у програму Icon на Стокхолмском међународном филмском фестивалу 9. новембра 2025. године. У оквиру уговора о првом периоду дистрибуције са платформом Нетфликс, филм је постао доступан за стриминг у периоду од 18 месеци почев од 14. фебруара 2026. године. As part of a first window deal with Netflix, the movie was made available for an 18-month period beginning on February 14, 2026.

Зарада Током првог викенда шире биоскопске дистрибуције у Сједињеним Америчким Државама и Канади филм је зарадио 554.321 амерички долар.

Критички пријем На агрегатору филмских рецензија Rotten Tomatoes 90% од 199 критичарских оцена је позитивно. Консензус сајта гласи: „Иако није међу најупечатљивијим филмовима Ричарда Линклејтера, Плави месец се истиче изузетном глумачком интерпретацијом Итана Хока, који убедљиво дочарава човека на ивици слома, док публика са пажњом прати сваку изговорену реч.”

Сајт Metacritic, који користи пондерисани просек оцена, доделио је филму 78 од 100 поена на основу 42 критике, што указује на углавном повољне рецензије.

У рецензији са три звездице Мојра Макдоналд из листа The Seattle Times написала је да је Линклејтер успешно дочарао атмосферу филма, наводећи да гледање филма Плави месец подсећа на разговор са духовитим људима у ретро бару уз тиху пратњу клавирске музике. Питер Бредшо из листа The Guardian посебно је похвалио „изванредну глумачку интерпретацију” Итана Хока и филму доделио четири од пет звездица. Тара Брејди из листа The Irish Times дала је умеренију оцену, наводећи да филм има одличну глумачку екипу и једну од најбољих улога у Хоковој каријери, али да је оптерећен естетским решењем које делује ометајуће и помало апсурдно, мислећи на Линклејтеров покушај да прикрије Хокову стварну висину, која је готово тридесет центиметара већа од висине Лоренца Харта.

Референце

Категорија:Филмови 2025. Категорија:Филмови Sony Pictures Classics-а Категорија:Амерички биографски филмови Категорија:Амерички драмски филмови