Титаносаурус () је био несигуран род сауроподних диносауруса, први пут описан од стране Ричарда Лидекера 1877. године.R. Lydekker. (1877). Notices of new and other Vertebrata from Indian Tertiary and Secondary rocks. Records of the Geological Survey of India Познат је из мастрихтских формација Ламета и Калакуричи у Индији.

Изглед лево|мини|Силуета титаносауруса Због веома фрагментарних остатака, изглед рода титаносауруса није поуздано познат. Вероватно су имали дугачак врат и реп, као и други сауроподи.

Откриће

Titanosaurus indicus Холотипски пршљенови Тitanosaurus indicus-а откривени су током истраживања Џабалпура 1828. године од стране капетана Вилијама Хенрија Слимана из војске источноиндијске компаније. Он је био један од многих истраживача фосила које су у почетку спроводили војници, лекари и свештеници који су на њих случајно наишли само зато што су били „прилично писмени и покретни у то време“. Наишао је на пршљенове на брду Бара Симла близу радионице за лафете британске војске док је тражио окамењено дрво. Слиман, запослен у бенгалској војсци, сматрао је кости необичним. Дао је два дела пршљенова хирургу Г. Г. Спилсберију, који је имао праксу у Џабалпуру и који је и сам ископао једну кост. Спилсбери је 1832. године послао фосиле антиквару Џејмсу Принсепу у Колкату, који је схватио да су то фосилизоване кости, а затим их је вратио Слиману.Sleeman, W. H, , London, J. Hatchard & Son, 478 pp. Године 1862, Томас Олдам, први директор новооснованог геолошког завода Индије, пребацио је пршљенове из Џабалпура у Колкату и ​​додао их колекцији у индијском музеју. Тамо је кости проучавао надзорник завода, Хју Фалконер, који је закључио да су то кости гмизаваца.Falconer, H., . 414–419 in: Murchison, C. (eds). . Robert Hardwicke, London Након Фалконерове смрти, 1877. године, Ричард Лидекер је описао пршљенове као нову врсту гмизавца познату као Titanosaurus indicus.R. Lydekker. (1877). Notices of new and other Vertebrata from Indian Tertiary and Secondary rocks. Records of the Geological Survey of India

Познати остаци Тitanosaurus indicus-а су генерално сматрани изгубљеним и немогућим за проналажење до краја двадесетог века; Метју Карано је стога 2010. године направио одлив на основу илустрација које је Лидекер направио 1877. године, као заменски пластотип, са инвентарским бројем NHMUK 40867. Међутим, то се испоставило као мало прерано. Почетком двадесет првог века, индијски палеонтолог Данањај Мохабеј је схватио да су такви примерци изгубљени само зато што генерацијама није вршен озбиљан инвентар колекција. Стога је покренуо пројекат „ Проучавање фосила тетрапода из касне креде из формације Ламета“ уз подршку Универзитета у Мичигену, са једним од главних циљева проналажења изгубљених примерака. У том контексту, он и Субхасис Сенгупта су 25. априла 2012. пронашли један од холотипских пршљенова.DM Mohabey, NR Lucknow, Jeffrey A. Wilson, Subhasis Sen, K. Sashidharan, SK Gupta, Pralay Mukheree, Arun Bhadran, (2012). . 3 pp. Испоставило се да се налази у групи фосила које је Лидекер оставио 1878. године, а који су до тада били изгубљени, због чега му није додељен званични инвентарски број ГСИ-ја.

Део фосила које је Лидекер приписао типском примерку Тitanosaurus indicus, који је формирао низ синтипова, била је 1.5 m дугачка бутна кост коју је на истој локацији 1871. или 1872. године ископао Хенри Бенедикт Медликот – примерак GSI K22/754.R. Lydekker. (1877). Notices of new and other Vertebrata from Indian Tertiary and Secondary rocks. Records of the Geological Survey of India Године 1933. Чарлс Алфред Метли и Фридрих фон Хуене пренаменили су је роду Antarctosaurus septentrionalis, F. v. Huene and C. A. Matley, (1933). који је 1995. године премештен у нови род Jainosaurus.Hunt, A.P., Lockley M., Lucas S. & Meyer C., , In: M.G. Lockley, V.F. dos Santos, C.A. Meyer, and A.P. Hunt, (eds). 10: 261-279.

Titanosaurus blanfordi Између 1860. и 1870. године, геолог Вилијам Томас Бланфорд пронашао је два средња каудална пршљена сауропода близу Писдуре (један пршљен, GSI 2195, постао је типски примерак). Године 1879, Лидекер их је именовао као другу врсту Titanosaurus-a, Titanosaurus blanfordi.R. Lydekker. (1879). Fossil Reptilia and Batrachia. Memoirs of the Geological Survey of India. Palaeontologia Indica, Series IV. Indian Pretertiary Vertebrata Од два фосила, који чине примерак GSI IM K27 / 501, други, мањи пршљен је одвојио фон Хуне 1929. године и приписао га Titanosaurus araukanicus-u (сада Laplatasaurus ).Huene, F. von, Huene, F. von, , Anales Museo de La Plata, 2nd series, , .

Апчерч и Вилсон су у својој ревизији из 2003. године закључили да је ова приписивање неосновано, иако заиста нема доказа осим њиховог порекла да два пршљена имају икакве везе један са другим.Wilson, J.A. and Upchurch, P. (2003). , 1(3): 125-160. Велики пршљен, снажно процелан, конвексан напред, одликује се квадратним попречним пресеком, недостатком жлеба на доњој страни и издуженим пропорцијама. Ове карактеристике се налазе и код других титаносауруса, иако нису пронађене у Индији – ово последње, међутим, није био довољан разлог да Апчерч и Вилсон не говоре о несигурном роду.

Холотипски пршљенови Titanosaurus blanfordi-a такође су годинама недостајали, а поново су их 2012. године открили Дананџај Мохабеј и Субхасис Сенгупта на истој локацији као и холотип Titanosaurus indicus.

Референце

Категорија:Диносауруси