Ервин „Меџик” Џонсон Млађи (; Лансинг, Мичиген, 14. август 1959) бивши је професионални амерички кошаркаш. Изабран је у 1. кругу (1. укупно) НБА драфта 1979. од стране Лос Анђелес лејкерса. Целу своју професионалну каријеру провео је у дресу Лејкерса. У својој првој сезони освојио је награду за најкориснијег играча НБА лиге. Пензионисао се 1991. када је објавио да је носилац ХИВ вируса, али је играо на Ол-стар утакмици 1992. године и освојио награду за најкориснијег играча Ол-стара. Вратио се кошарци 1996. и одиграо 32 утакмице за Лејкерсе пре него што се трећи и последњи пут пензионисао.
Три пута је био најкориснији играч лиге, девет пута је играо у НБА финалу, дванаест пута наступио је на Ол-стару, док је девет пута био изабран у најбољу прву петорку и једном у најбољу другу петорку сезоне. Четири сезоне је био најбољи асистент лиге и предводио је НБА лигу са просечних 11,2 асистенције по утакмици. Био је члан америчког Дрим-тима који је на Олимпијским играма 1992. у Барселони освојио златну медаљу.
Детињство и младост Ирвин Џонсон Јуниор, шесто је дете Ирвина Сениора и Кристине. Ирвин Сениор је био радник у Џенерал моторсу, док је Кристина обављала посао школског домара. Одрастао је у Лансингу, савезној држави Мичиген и као дечак заволео је кошарку. Џонсон је добио надимак „Меџик” када је током играња за средњу школу Лансинг Еверет у једној утакмици постигао трипл-дабл - 36 поена, 18 скокова и 16 асистенција. Спортски новинар Фред Стебли након завршетка утакмице надимак је објавио у својој колумни у новинама Лансинг Стејт Журнал, упркос противљењу његове мајке хришћанке која је мислила да је тај назив светогрдан. У финалној утакмици сезоне предводио је Лансинг Еверет до скора 27-1, уз просек од 28,8 поена и 16,8 скокова по утакмици, до победе након продужетка и освајања државног првенства.
Универзитет Иако је могао бирати међу многим познатим универзитетима попут Индијане и УЦЛА, Џонсон је одабрао универзитет ближе своме дому. Иако је у почетку хтео на универзитет Мичиген, након разговора са тренером Мичиген Стејта, Џудом Хеаткотеом одлучио је похађати њихов универзитет.
Џонсон на почетку није хтео професионално играти кошарку, него се више окренуо студирати комуникационе науке, у жељи да једног дана постане телевизијски коментатор. Играјући са будућим НБА драфтовима Грегом Келсером, Џејом Винсентом и Мајком Брковичем, Џонсон је као играч прве године у просеку постизао 17 поена, 7,9 скокова и 7,4 асистенција по утакмици. Одвео је Спартансе до скора 25-5 и наслова првака Биг Тен конференције. У првом издању НЦАА турнира 1978. године одвео је тим међу осам најбољих, али су тамо испали од каснијих шампиона Кентакија.
Током сезоне 1978/79. Мичиген Стејт поново је играо на НЦАА турниру и одвео тим до финала. Тамо су се обрачунали са универзитетом Индијана Стејт који је био предвођен играчем последње године Лари Бирдом. У најгледанијој утакмици у историји универзитетске кошарке, Мичиган Стејт је поразио је Индијану са 75:74, а Џонсон је изабран за најистакнутијег играча полуфинала НЦАА лиге. Након две године проведене на универзитету, на којима је у просеку постизао 17,1 поена, 7,6 скокова и 7,9 асистенција, Џонсон се пријавио на драфт.
НБА Руки сезона (1979–1980) Џонсон је изабран као први избор НБА драфта 1979. од стране Лос Анђелес лејкерса. Изјавио је да је невероватно то што ће имати прилику да игра заједно са Каримом Абдул-Џабаром. Упркос својој центарској доминацији, Абдул-Џабар никада са Лејкерсима није освојио НБА титулу и надао се да ће му Џонсон помоћи у томе. Џонсон је у просеку постизао 18, поена, 7,7 скокова и 7,3 асистенције по утакмици, а изабран је у најбољу петорку рукија и стартера на Ол-стар утакмици. Награду за НБА рукија године добио је његов ривал Лари Бирд из Бостон селтикса.
Лејкерси су сезону завршили са скором 62-20 и стигли до НБА финала 1980. године. У финалу су играли против Филаделфија севентисиксерса, предвођеним Џулијусом Ирвингом. Лејкерси су водили у серији 3-2, али је Абдул-Џабар, који је просечно у серији постизао 33 поена, у петој утакмици ишчашио зглоб и пропустио шесту утакмицу. Главни тренер Лејкерса Пол Вестхед у шестој утакмици преместио је Џонсона на позицију центра, а на крају те утакмице имао је 42 поена, 15 скокова и 7 асистенција и то је било довољно за његову прву НБА титулу. Џонсон је постао једини руки у историји НБА који је освојио награду најкориснијег играча НБА финала. Исто тако постао је четврти играч који је заредом освојио наслов НЦАА и НБА првака.
Успони и падови (1980–1983) У почетку сезоне 1980/81. Џонсон је зарадио повреду хрскавице левог колена. Пропустио је 45 утакмица и изјавио да му је рехабилтација најтеже пала. Вратио се пре почетка доигравања 1981. али је Лејкерсов помоћни тренер и будући главни, Пет Рајли изјавио да је нестрпљиво чекао повратак Џонсона у тим. Лејкерси су у првом кругу доигравања играли против Хјустона и након три утакмице имали скор 2-1.
Године 1981, Џонсон је потписао 25-годишњи уговор вредан 25 милиона долара са Лејкерсима што је тада био највећи уговор икада потписан у спорту. Почетком нове сезоне, Џонсон се сукобио са тадашњим главним тренером Полом Вестхедом, којем је изјавио да Лејкерси играју споро и предвидљиво. Након што је захтевао да се мења у неку другу екипу, власник Лејкерса Џери Бас отпустио је Вестхеда на месту тренера и на клупу поставио Рајлија. Иако је демантовао да има икакве везе са отказом Вестхеда, Џонсон је био извиждан од публике широм лиге па чак и од Лејкерсових навијача. Упркос проблемима ван терена, Џонсон је у просеку постизао 18,6 поена, 9,6 скокова и 9,5 асистенција, те је изабран у најбољу другу петорку сезоне. Придружио се Вилту Чемберлејну и Оскару Робертсону као јединим НБА играчима који су у једној сезони постигли најмање 700 поена, 700 скокова и 700 асистенција. Лејкерси су поново стигли до НБА финала и други пут у задње три године играли против Филаделфије. У шестој утакмици, за Лејкерсе одлучујућој, Џонсон је постигао трипл-дабл и одвео тим до наслова првака, и други пут је у каријери изабран за најкориснијег играча финала. Током финалне серије у просеку је постизао 16,2 поена, 10,8 скокова, 8,0 асистенција по утакмици. Касније је изјавио да су Лејкерси у његовој трећој сезони постали одличан тим, и све то заслугама Рајлија.
У сезони 1982/83. Џонсон је у просеку постизао 16,8 поена, 8,6 скокова и 10,5 асистенција, те је по први пут у каријери изабран у најбољу прву петорку сезоне. Лејкерси су поново стигли до финала и трећи пут у задње четири године играли против Филаделфије. У Филаделфију је стигао Мозиз Малон и он је заједно са Ирвингом водио тим до наслова првака, а Малон је проглашен најкориснијим играчем финала. Разлози пораза Лејкерса леже и у томе да су им главни играчи попут Норма Никсона, Џејмса Вортија и Боба Мекадуа били повређени. Током финалне серије Џонсон је у просеку постизао 19 поена, 7,8 скокова и 12,5 асистенција по утакмици.
Ривалство и борба са Селтиксима (1983–1987) У својој петој професионалној сезони, Џонсон је у просеку постизао 17,6 поена, 7,3 скокова и 13,1 асистенцију по утакмици. Лејкерси су трећу годину заредом стигли до НБА финала и први пута у доигравању заиграли против Бирдових Селтикса. Лејкерси су победили у првој и са два поена предности водили у другој утакмици 18 секунди пре краја, а након погођеног alley-oopa Џералда Хендерсона, Џонсон није успео да погоди шут пре звука сирене и тако су Лејкерси у продужетку изгубили 124:121. У трећој утакмици, Џонсон је у победи 137:104 постигао 21 асистенцију, али је у четвртој направио неколико кључних грешака. У последњем минуту утакмице, Џонсон је украо лопту центру Селтикса Роберту Паришу и промашио два слободна бацања који су их стајали победе. Селтикси су на крају славили у продужетку те утакмице. Следеће две утакмице отишле су на страну једне и друге екипе, а одлучујућа седма утакмица играла се у Бостону. Лејкерси су минут пре краја били три поена у заостатку и имали лопту за нови напад, али је Денис Џонсон украо лопту Џонсону и серија је отишла на страну Селтикса. Током финала, Џонсон је у просеку постизао 18, поена, 7,7 скокова и 13,6 асистенција по утакмици.
У регуларном делу сезоне, Џонсон је у просеку постизао 18,3 поена, 6,2 скока, и 12,6 асистенција и водио Лејкерсе до новог финала, где су поново играли против Селтикса. Прву утакмицу Лејкерси су започели веома лоше и изгубили са 34 поена разлике. Међутим, тада већ 38-годишњи Абдул-Џабар, у другој утакмици финала постиже 30 поена и сакупља 18 скокова, док су његових 36 поена у петој утакмици одвели Лејкерсе до вођства од 3-2. Након што су Лејкерси поразили Селтиксе у шест утакмица, Абдул-Џабар је изјавио да је ово финале његов врхунац каријере.
Џонсон је у сезони 1985/86. у просеку постизао 18,8 поена, 5,9 скокова и 12,6 асистенција, али су Лејкерси у пет утакмица поражени у конференцијском финалу од Хјустона. Следеће сезоне, Џонсон је у просеку постизао рекордних 23,9 поена, 6,3 скокова и 12,2 асистенција по утакмици. По први пут у каријери добио је награду за најкориснијег играча лиге. Лејкерси и Селтикси су се по трећи пут сусрели у НБА финалу, а Џонсон је у четвртој утакмици секунду пре краја погодио hook shot преко играча Селтикса Париша и Кевина Мекхејла за победу 107:106. На крају су Лејкерси у шест утакмица савладали Селтиксе, а Џонсон је по трећи пут у каријери освојио награду за најкориснијег играча финала.
Поновни узлет и долазак Булса (1987–1991) мини|Џонсон у дрсу Лејкерса 1987. Пре почетка сезоне 1987/88. тренер Лејкерса, Пет Рајли у јавности је дао обећање да ће Лејкерси одбранити наслов НБА првака, иако франшиза од 1969. године никада није два пута заредом узела ту престижну титулу. Џонсон је имао још једну одличну сезону и у просеку постизао 19,6 поена, 6,2 скока и 11,9 асистенција по утакмици. У доигравању 1988. Лејкерси су преживели серије 4-3 против Јута џеза и Далас маверикс и стигли до финалне серије против Детроит пистонса, тада познатијих под називом Бед бојс због њиховог стила игре. Након шест утакмица серија је била изједначена и играла се одлучујућа седма утакмица. У последњој утакмици, Лејкерсово крило и најкориснији играч НБА финала Џејмс Ворти постигао је свој први трипл-дабл каријере - 36 поена, 16 скокова, и 10 асистенција и одвео тим до победе 108:105. Упркос томе што није изабран за најкориснијег играча, Џонсон је у финалној серији играо сјајно и у просеку постизао 21,1 поен (шут из игре 55%), 5,7 скокова и 13 асистенција по утакмици.
У сезони 1988/89. у просеку је постизао 22,5 поена, 7,9 скокова, и 12,8 асистенција по утакмици и по други пут у каријери освојио награду за најкориснијег играча лиге. Лејкерси су поново у финалу играли са Пистонсима, а након повреде Џонсона у другој утакмици, Лејкерси нису имали одговора на игру Пистонса који су их победили са глатких 4-0.
Следеће сезоне у пензију одлази Абдул-Џабар, а Џонсон по трећи пут у каријери добија награду за најкориснијег играча лиге и предводи свој тим са 22,3 поена, 6,6 скокова и 11,5 асистенција по утакмици. Међутим, Лејкерси су изненађујуће поражени у полуфиналу Запада од Финикс санса, што је најраније испадање франшизе у последњих девет година. У сезони 1990/91. Меџик наставља са добрим играма и у просеку постиже 19,4 поена, 7 скокова и 12,5 асистенција по утакмици. Лејкерси су поново стигли до новог финала, у којем су играли против Џорданових Булса. Иако су у главним улогама били Џордан и Џонсон, Скоти Пипен одиграо је важну улогу у чувању Џонсона. Џонсон је током финалне серије постигао два трипл-дабл учинка, али Џордан је славио у серији 4-1, узевши наслов НБА првака и награду за најкориснијег играча финала. У својој последњој сезони са насловом НБА првака у просеку је постизао 18,6 поена, 8,0 скокова и 12,4 асистенције по утакмици.
Објава налаза позитивног на ХИВ вирус и Олимпијске игре (1991–1992)