десно|мини|350x350п|Трајна шминка: пре третмана, непосредно после третмана и после зарастања. Третиране су обрве, ајлајнер и усне Трајна шминка или перманентна шминка је посебан метод шминкања који користи технике тетовирања како би се опонашао изглед традиционалне шминке. Овим методом се уз помоћ посебних иглица наноси специјална врста пигмента, односно боје. Пигмент се убризгава у површински слој коже, не превише дубоко, што овај вид шминке чини привременим али ипак трајнијим решењем у односу на свакодневну, односно једнократну шминку. Најзаступљенија је трајна шминка усана, а све чешће се ради и трајна шминка обрва.

Ово је специфичан козметички третман, који се ради како у естетске, тако и у медицинске сврхе. Поред улепшавања, на овај начин се могу кориговати недостаци на кожи лица, а понекад користи и након реконструктивне хирургије. Зато трајну шминку последњих година све чешће користе и мушкарци.

Трајна шминка је еволуирала од праксе тетовирања до шире прихваћене, софистицираније процедуре. Постала је веома популарна, не само због својих козметичких предности, већ и због практичности и побољшања квалитета живота. Ипак, овај третман носи са собом и ризике. Компликације до којих може доћи су:алергијске реакције, миграција пигмента или чак инфекције, што наглашава важност висококвалитетних материјала и вештих техничара.

Како је трајна шминка постепено стицала популарност, пажњу су привукли и њени безбедносни проблеми, регулаторни изазови и опције за уклањање.

Историја Најчешће документован као први третмана трајном шминком је онај који је извео познати британски тату уметник Садерленд Макдоналд (Sutherland Macdonald) 1902. године. Он је у свом салону у Лондону „усавршио свој метод давања трајног тена највеће нежности бледим образима“.

Тату уметник Џорџ Бурчет, најпознатији тату мајстор који се бавио трајном шминком 1930-их, описао је у својим мемоарима како су козметички салони многе жене тетовирали и без њиховог знања, нудећи то као „третман тена ... убризгавања биљних боја испод горњег слоја коже.“ Revolting Bodies: The Monster Beauty of Tattooed Women, Christine Braunberger, Трајна шминка је постала уобичајенија 1970-их и 1980-их година, када се користила за решавање проблема губитка косе и пигмента услед болести, док се данас сматра уобичајеним козметичким третманом.

Употреба Разлози за примену трајне шминке За трајну шминку особа се може одлучити из више разлога. Неко се одлучи да замени свакодневну примену традиционалних производа за шминкање трајнијим решењем. Ово је посебно корисно за старије особе чији вид можда није довољно добар за наношење шминке или имају дегенеративне болести попут Паркинсонове болести, која озбиљно ограничава моторичке способности.

Други могу применити трајну шминку за корекцију депигментације, прикривања ожиљака и сличних проблема, када се раде третмани попут микропигментације код особа са алопецијом и витилигом или пребојавање ареоле код рака дојке.

Трајна шминка је такође уобичајена пракса у неким афричким културама, које користе одређене тетоваже да би означиле статус.

Најчешћи третмани Неке од најчешћих третмана трајне шминке су обрве, ајлајнер и усне, али се шминкају и други делови лица и тела:

Сенка за очи, Пигментација брадавица (ареола), Камуфлажа односно репигментација опекотина и ожиљака, Тетовирање главе и други.

Резултати Као и код сваке друге тетоваже и код трајне шминке може доћи до нежељених последица, одмах после третмана или услед деградације током времена. Зато се пацијентима увек предочава шта реално могу да очекују у погледу тога како ће шминка изгледати. Један од важних чинилаца, који у великој мери утиче на изглед тетоваже, је боја коже, односно тен. Иста боја шминке другачије ће изгледати на различитим тоновима коже. Још један битан чинилац који утиче на изглед трајне шминке је излагање третираних делова коже сунцу, што може избледети тетоваже.

Техничари за трајну шминку Као и код сваког занимања, техничари за трајну шминку морају да заврше потребну обуку. Потребнни услови и ниво обучености потребни за добијање сертификата разликују се од државе до државе. Просечан техничар требало би да је прошао практичну обуку у трајању од око девет месеци, али програми сертификације варирају од једног дана до четири године.

Техничари за трајну шминку требало би да се придржавају „стандардних мера предострожности“ и јединственог кодекса безбедне праксе током извођења процедура козметичког тетовирања. Ово укључује процену да ли се на пацијенту уопште може применити трајна шминка, као и информисање пацијента о ризицима повезаним са третманом.

Нежељени ефекти и здравствене компликације У студији спроведеној у вези са компликацајима до којих може доћи након третмана трајне шминке, најчешћи нежељени ефекти били су свраб, црвенило и повремени оток, а сви су имали тенденцију да зарасту након неколико дана. Иако ретко, трајна шминка ипак може код неких пацијената довести до озбиљнијих компликација, укључујући алергијске реакције на пигменте, инфекцију, грануломе, келоиде, крварење, стварање красте, губитак трепавица или опште оштећење тетовираног подручја. Правилно обучени техничар мора одржавати стерилне услове током третмана, јер употреба нестерилисаних инструмената за тетовирање такође може заразити пацијента озбиљним болестима, као што су ХИВ и хепатитис.

У веома ретким случајевима, особе са трајном шминком су пријавиле оток или пецкање на погођеним подручјима када су се подвргле магнетној резонанци. У већини таквих случајева симптоми су указивали на то да су узроци могли бити пигменти лошег квалитета, они са примесама тешких метала или са дијамагнетним својствима.SPCP Research into Tattooing and MRIs Постоје наводи да трајна шминка може утицати и на квалитет снимка код магнетне резонанце, али се ти проблеми могу избећи када се медицински стручњаци претходно обавесте.

У Сједињеним Државама пигменти који се користе за трајну шминку подлежу прописима као козметика и морају бити одобрени од стране Америчке агенције за храну и лекове. Иако одређени пигменти у тетоважама немају то одобрење за употребу код трајне шминке, конкурентни приоритети јавног здравља довели су до лабавих прописа о томе које пигменте мастила за тетоваже могу да садрже, па се дешава да се користе и они пигменти који нису одобрени за контакт са кожом.

Ако тату мајстор нема одговарајућу обуку, пацијенти ризикују да им убризга мастило превише дубоко у кожу, што доводи до ширења (миграције) пигмента у околно ткиво, што ће довести до тога да шминка изгледа мутно и да танке линије и рубне зоне не буду јасно дефинисане. Због лимфне дистрибуције старији пацијенти могу имати повећан ризик од миграције пигмента након трајне шминке трепавица, иако се миграција генерално може избећи ако се не преоптерети отечено ткиво. Уклањање мигрираног пигмента је тежак и компликован процес, па га треба избегавати ако је могуће. Уклањање Као и код тетоважа, уклањање трајне шминке може бити тешко, или чак немогуће. Уобичајене технике које се користе за ово су ласерско уклањање тетоважа, дермоабразија и хируршко уклањање. Различите врсте хемијског уклањања такође су постале популарна опција за уклањање трајне шминке.

Види још

Тетовирање

Напомене

Референце

Спољашње везе

FDA: Think Before You Ink – Are Tattoos Safe? Paola Piccinini, Laura Contor, Ivana Bianchi, Chiara Senaldi, Sazan Pakalin: , , 2016, , .

Категорија:Тетовирање Категорија:Козметика Категорија:Пластична хирургија