Тархош () је село у Мађарској, у југоисточном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у бекешком јарашу.Основни подаци и поштански број селаТархош са геоподацима].

Географија мини|лево|200п|Фарма (тања) гусака (Libás tanya) мини|лево|200п|Обележавање дана светог Мартона на фарми (тањи) Географски, Тархош налази се у југоисточном делу Кереш равнице, на десној страни обале реке Кетеш-Кереш.

Њени суседи су: Весте са север-североистока, Шаркад са исток-југоистока, Добоз са југа, Бекеш са запада и Белмеђер са северозапада. Веома је близу административног подручја среза Окањ са североистока.Таксативни подаци о насељу

Порекло имена Тархош, у савременом изговору Тархачи (Tarhacsi), према Константину VII Порфирогениту (старогрчком језику) Таркацуш (Tarkatzusz), био је један од синова великог везира Арпада. Као престолонаследник, истовремено је држао војводство, територију анектираних народа, углавном Кавара, које је постојало у три већа географска блока након освајања. Један од тих делова је било војводство Бихар (bihari dukátus) у „Бихарошу“, чија се територија простирала од Фехер-Кереша на југу до горњег тока реке Тисе на северу, тј. обухватала је жупаније Саболч, Хајду и део Бекеша и Сатмара. Име насеља Тархош указује на његово пребивалиште у војводству.Györffy György: István király és műve. 2. kiadás. Budapest: Gondolat. 1983.

Историја Насеље је некада било пуста, која је припадала оближњем насељу Бекеш након успостављања мреже краљевских жупанија. Значај подручја је порастао од 1775. године, када је дошло у посед породице Венкхајм. Грофовска породица је овде средином 19. века изградила замак, око којег је грађено све више кућа за пољопривредне службенике и слуге. Тиме је створено средиште насеља у спољној пољопривредној зони Бекеша, које је касније постало основа за развој села Тархош.Кратка историја Тархоша

Нове стамбене куће су изграђене након расподеле земљишта након Другог светског рата. Насеље је припадало Бекешу до 1954. године, затим је постало окружно село са независним већем, а од 1974. године постало је потпуно независно село.

Демографија Године 2001, 97% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 3% као Роми.

На попису из 2011. године, 90,3% становника се изјаснило као Мађари, 1,1% као Роми, а 0,3% као Румуни (9,5% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 7,1%, калвинисти 17,8%, неконфесионални 59,7% (14,4% се није изјаснило).

У 2022. години, 87,7% становништва се изјаснило као Мађари, 1,3% као Роми, 0,3% као Украјинци, 0,3% као Румуни, 0,3% као Немци, 0,1% као Срби, 1,9% као друге националности које нису домаће (12,3% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 14,8% су били реформисти, 5,1% римокатолици, 0,1% лутерани, 1% остали хришћани, 0,3% остали католици, 43,7% без деноминације (35% није одговорило).

Референце

Литература

Györffy György: Békésvármegye. Györffy György: István király és műve. 2. kiadás. Budapest: Gondolat. 1983. Látnivalók Békés megyében - VendégVáró útikönyvek (Well-PRess Kiadó, Miskolc, 2001, )

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Тархош на fallingrain.com Тархош на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш