мини|Италијански штиник за лево колено, око 1430-1440. Колењаче (), оклоп за заштиту колена коришћен у касном средњем веку.
Терминологија Стара српска реч за овај део оклопа, ако је постојала, није сачувана. У својој студији о косовском боју из 1890, пуковник Јован Мишковић написао је да је оклоп у 14. веку имао следеће делове: "Шлем са подбрадником и визиром, који се могао подизати и спуштати, огрлицу, нарамењаке с рукавима, напршњак (кираса), наруквице, набедреник (од појаса до половине бутина), ногавице (до колена), колењаче, дизлуци с получизмама од металних крљушти. Испод напршњака имали су панцирли кошуљу, испод ње завој од коже, набијен кучином, а преко кирасе долазило је неко везено ткиво. Уз то долазио је још округао или овалан штит."
Термин колењаче задржао је и Гавро Шкриванић у својој књизи Оружје у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику из 1957. године.
Историја мини|Делови пуног оклопа: колењаче су број 13. Појави пуног оклопа претходила је употреба појединачних гвоздених плоча прилагођених облику оног дела тела који се желео заштитити. Од краја 13. века обично су ови делови служили за појачање верижних кошуља и то на грудима, а затим на лактовима и коленима, па су на тај начин створени оклоп за заштиту груди, или пршњак, за заштиту лактова, или лактењаче, и за заштиту колена - колењаче.
Колењаче и лактењаче биле су савијене плоче са купастим испупчењем, које су се везивале каишевима. Пршњак се носио преко кожног одела.
Нешто после 1370. године појавио се и леђни оклоп, а око 1400. године јављају се пуни оклопи. Колењаче су остале део пуних оклопа све до средине 16. века, када увођење полуоклопа у наоружање коњице и тешке пешадије потпуно напушта оклопну заштиту за ноге.
У Србији Леп пример глатког дела оклопа за заштиту колена - колењаче приказан је у Дечанима у сцени свети Димитрије обара бугарског цара Калојана.
Референце
Литература
Категорија:Средњовековни оклоп